Kako sam pobedila opaku bolest i počela život ispočetka: Tatjana Popović u podkastu "Nešto moje"

U šestoj epizodi podkasta "Nešto moje", voditeljka Ksenija Mijatović ugostila je nutricionistkinju, sertifikovanog "health coach-a", i autorku programa "Totally Wellness" Tatjanu Tanju Popović, koja je sa svojih, tek nešto više od 30 godina, prošla trnovit put od trenutka kada joj se još kao tinejdžerki zbog teške bolesti čitav život okrenuo, pa sve do velikog uspeha i sreće. Tokom tog puta i borbe za svetliju budućnost, ona je uspela da i drugima podeli delić te "svetlosti", te da im vrati nadu u bolje i lepše, i pre svega, zdravije sutra.

"Prošlo je 19 godina od postavljene dijagnoze karcinoma levog bubrega i sve ove godine unazad bih opisala kao jedan put. Pre svega, pronalaženje svoje životne svrhe i misije, a moja velika želja je bila da delim sva ona iskustva i znanja koja sam stekla na tom putu prevazilaženja karcinoma, a potom i brojne edukacije, ali i čitanje na hiljade knjiga koje su mi pomogle da dođem do brojnih odgovora, i da kreiram svoj brend 'Totally Wellness'".

Prekida hemioterapiju

Vraćam se na taj trenutak kada mlada devojka od 18 godina dobija informaciju o tome da ima dijagnozu karcinoma. Kako izgleda noć kada to saznaješ i šta se u tom trenutku u tvom životu i u tvojoj svesti promenilo?

"Dobiti dijagnozu karcinoma je veliki šok. S obzirom na to da je sve veći broj ljudi koji dobija ovu dijagnozu, to je moment pre i posle. Ništa više ne može da bude isto, i u tom stanju šoka, uopšte se ne sećam te noći. Samo se sećam trenutka saopštavanja. Moja majka mi je rekla da je na magnetnoj rezonanci primećeno uvećanje levog bubrega, i da nas čeka dalja kontrola. Taj tok lečenja je kod mene bio takav da sam od momenta postavljanja dijagnoze imala operaciju za sedam dana. Potom sam prošla deset zračenja, a onda i hemioterapiju koja je trebalo da traje šest meseci, ali sam samo prvih pet terapija izdržala. Nakon toga sam tu terapiju prekinula apsolutno samovoljno."

Tatjana, da li su te podržali roditelji? Vrlo mlada si donela takvu odluku, kako se to odrazilo na porodicu?

"Pet godina pre te dijagnoze je preminuo naš otac. Imam još dve sestre - bliznakinju i pet godina stariju sestru. Tako da smo imali tu porodičnu tragediju i eto, pet godina nakon što se dogodila bolest, bile smo samo nas tri. I moram da kažem da u ovom životu imam veliku zahvalnost prema tome što baš takvu majku imam, koja je bila neverovatno hrabra da čuje moju potrebu i prepozna moju snagu da ću nakon saopštavanja apsolutno promeniti svoj život iz korena, i da prepoznajem svoj znak na putu, a to je upoznavanje jednog dečaka".

Ko je dečak koji joj je promenio život?

Tatjana je potom ispričala nešto više o svemu tome.

"Ja sam nakon pete hemioterapije, to je bio petak - od ponedeljka do petka je trajalo to lečenje u bolnici, došla kući u veoma lošem zdravstvenom stanju, i tog vikenda neki od naših najbližih rođaka, kumova su dolazili. Videla sam taj pogled koji je meni bio vrlo jasan i ukazivao na to da mi se ne piše najbolje.

I nekako sam osećala da se možda oni na taj način nekako opraštaju od mene. Ali sam imala veliku sreću da je u moju bolničku sobu ušao jedan dečak od sedam godina, kog nikad ranije nisam videla, Luka, i koji mi je ispričao da je on preživeo maligni tumor mozga, i predstavio mi prvi put tada makrobiotiku i rekao da bi to mogao biti moj put, ako želim da promenim svoju ishranu. Njegov mentor je bila Mina Dobić, gospođa koja je preživela četvrti stadijum karcinoma, i koja je u međuvremenu potpuno promenila svoj život i postala svetski holivudski konsultant. Njena priča me je inspirisala, i to su već bila dva primera. Mislim je da u takvim životnim okolnostima nešto najbolje što može da se desi je da imamo ispred sebe ljude koji su tako teške životne okolnosti prevazišli. I bukvalno su Luka i Mina kao moji budući mentori bili svetlo na kraju tunela. Imala sam nadu da ću imati možda slično životno iskustvo i da ću to ostaviti za sebe."

"Nakon toga je moja mama ušla u sobu i pitala me šta mislim o promeni režima ishrane koju sam do tada stavljala ne na stoto mesto, nego uopšte nije postojala ideja o promeni načina ishrane na mojoj listi prioriteta. I to je veoma specifično koliko zapravo možemo da se promenimo, koliko nas iskustva menjaju, i koliko je važno da damo šansu, iako verujemo da nešto nema smisla, i čujemo neke ljude koji su prošli određeni težak put"”.

"Tada kada je majka stala kraj mog kreveta odlučila sam da potpuno promenim svoj život, bez obzira što će biti izazovno jer sam bila i đak srednje medicinske škole, to je jedna važna stavka jer sam želela da studiram medicinu, pitanje je bilo šta ću reći profesorima, lekarima, jer menjam tok lečenja".

"Saopštila sam im da želim da prekinem hemioterapiju i da želim da počnem da se potpuno bavim svojim telom na holistički način, ali da je medicina odradila svoje, na prvom mestu hirurgija koja je zapravo odrađena na sjajan način, i izvađen mi je levi bubreg, ali da želim da zapravo vidim koja je moć prirode.”

"To je, mislim, najveća i najhrabrija odluka u mom životu i mnogo sam srećna što sam me je donela. Zahvalna sam zapravo što sam prepoznala takav znak na putu. Mislim da je to Božja volja bila. Ima tu još nekih drugih faktora jer poznajem mnogo ljudi koji zapravo su dali sve od sebe, ali nažalost nisu uspeli da prevaziđu ovako izazovno zdravstveno stanje. Zahvalna sam što je ta odluka rezultirala na način na koji jeste."

Ksenija je potom pitala Tatjanu koliko je važno biti u ravnoteži sam sa sobom tokom donošenja životnih odluka.

“Za žene je bitno da se ne vode muškim principima”

"Mislim da je to najmoćniji alat u odlučivanju. Jerkada osećaš da si u ravni sa bilo kojom odlukom, iako to možda deluje zastrašujuće ljudima oko tebe, ti si totalno u miru i sto posto siguran da je to to. Pitala si me kako sam koristila upravo taj 'alignment', to 'poravnanje' nadalje - moram da ti kažem da sam na osnovu toga gradila svoje poslovanje".

Šta tada uradiš? Sedneš, budeš sama sa sobom, promišljaš? Možeš li da sve to svedeš na neki tehnički nivo?

"Nikada nisam to definisala. Ali zapravo, to 'poravnanje' se oseća, ali to nije kroz razum. Puno odluka koje sam donela uopšte nisu bile racionalne. Bile su upravo na bazi intuicije. A baš sam pre nekoliko dana bila na jednoj edukaciji gde je pomenuto da je zdrav ženski princip intuicija. I koliko je zapravo meni sada iz ove perspektive kad to čujem, fenomenalno što sam to nekako znala, a zapravo nisam znala. Lično iskustvo kroz osećaj. I onda sam ga pratila", objašnjava Tatjana.

Pročitajte još: Kako ublažiti anksioznost na prirodan način? Tatjana Popović (Totally Wellness) otkriva nam sve o tome

"Osećaj je važan i mislim da je to za svaku ženu bitno da se ne vodi samo tim principima koje muškarci koriste, već da se uđe u taj intuitivni deo. Ali je bitno da se ne vode samo intuicijom, jer je postojao momenat u kome sam shvatila da ni to nije dovoljno, i da u današnjem svetu, ukoliko želimo da opstanemo na tržištu, moramo znati i brojke. Znači - balans. Bilo mi je značajno da moji mentori budu muškarci, upravo uspešni preduzetnici, većinski iz IT industrije koji potpuno imaju drugačiji pogled na svet i biznis od mene".

Kako je dalje objasnila, prvih godina uopšte nije vodila računa o ciframa, i jednom od njenih mentora bilo je "smešno i neshvatljivo da jedna žena tako vodi svoj posao".

Odlazak u Ameriku i učenje o makrobiotici

Kako se to “seme” biznisa potom pojavilo?

"Umesto medicine sam upisala dizajn industrijskih proizvoda. Kao dete sam bila veliki zaljubljenik u slikanje, tako da imam tu umetničku crtu. I kada sam diplomirala, odselila sam se u Ameriku gde sam nastavila da se bavim makrobiotikom. Imala sam priliku da pripremam večeru prijateljima i kada sam dala taj obrok jednom momku da pojede, on mi je rekao da fenomenalno kuvam i da bi bilo sjajno da kuvam i za druge, i da razmislim o tome kako bih to mogla da radim. I tad mi se upalila sijalica. To je bilo za mene poravnanje o kom smo pričale ranije."

“Hrana nije jedini razlog nastanka karcinoma”

Tatjana je potom upisala Institut za integrativnu ishranu i stekla zvanje sertifikovanog "health coach-a", naglasivši da ništa nije slučajno.

"Sve se dešava sa razlogom, tako da je i ta škola bila u pravom trenutku. Upravo ti profesori su bili neverovatno inspirativni. Većina njih je zapravo praktikovala neki biljni režim. Sedam godina sam bila na makrobiotici do početka Instituta za integrativnu ishranu, i onda je usledio moment gde oni kroz svoje lekcije - to su vodeći svetski stručnici koji su iz određenih oblasti nutricionizma, spominju da su počeli da jedu meso. Meni je bio veliki iskorak da izađem iz svoje zone komfora i da opet uvrstim životinjske namirnice, da kažem ok - nema straha prema hrani jer nije jedini razlog nastanka karcinom ono što jedemo, nego je mnogo šira slika."

Tatjana je govorila o promenama i emocionalnoj transformaciji, ali se ogradila da ono što je delovalo kod nje, nije put za svakoga ko se bori sa bolešću.

"Meni je zapravo ta promena režima ishrane i reč koju sam dala svojoj majci bila jedna inicijalna tačka odakle krećem - disciplina i svakodnevna posvećenost tim ritualima koji su bili neophodni, vođeni od strane mog makrobiotičkog mentora. Dakle, dve godine vojničkog režima!Naravno, ne spominjem da je to sada svima potrebno, nego je to jednostavno bio moj put transformacije i prevazilaženja karcinoma, ali sam tačno znala u svom danu kad se budim, kad ležem, šta jedem, kada kuvam, kako provodim svoje vreme i na šta sam fokusirana. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koja mi je kasnije ostala jedna od najbitnijih. Jer i dan danas, u svom danu, razmišljam na koji način usmeravam svoje vreme i na šta sam fokusirana. Čak i kada se nađem u nekom vrtlogu i osećam da idem na dole, jer neke životne okolnosti nisu uvek lake za prevazilaženje, bitan je taj momenat spoznaje koliko nisko možemo da odemo, i momenat osvešćivanja tog trenutka pada i na šta smo fokusirani kada smo dole."

"Mislim da je izuzetno bitno kada sebi damo reč da budemo upravo ti ljudi od integriteta, da ispunimo ono što smo sebi obećali, a ne samo da nam to bude nedelju dana interesantno i da budemo vođeni tom trenutnom inspiracijom ili motivacijom koja može da dođe i da prođe, nego da vidimo koliko zapravo, kada sebi damo reč, možemo da istrajavamo u tome".

"Na prvi seminar mi se niko nije prijavio"

"Na primer, desilo mi se da objavim moj prvi program, moj prvi seminar, program. Velika mi je bila želja da prenosim znanje. Objavim taj prvi termin za 12 ljudi, zvao se ‘Snaga u vama’, i niko se nije prijavio. I šta sad?", priča nutricionistkinja, a na to se nadovezala Ksenija priznavši da se i njoj to jednom desilo, odnosno, da je na njen nastup došlo doslovce petoro ljudi, te je pitala Tatjanu šta je tada radila.

"Meni je to bilo vrlo zanimljivo, kao neka vrsta preusmerenja. I okej, nije mi pravo, bila sam tužna jer nisam postigla ono što sam očekivala i mislila sam da je pravi trenutak da podelim svoje znanje, a zapravo to nije bio. Ovde neću stati. Idemo dalje.Za četiri meseca, nova prilika. A šta radimo u naredna četiri meseca? Dajemo sadržaj koji je izuzetno kvalitetan - tekstove u vezi sa zdravom ishranom, receptima, različitim zdravstvenim stanjima i podrškom tokom promene životnog stila. Dakle, ne odustajanje, već kontinuirano praćenje tog puta, uz jednu ozbiljnu dozu fleksibilnosti."

"Cilj mi je da se vratimo kuvanju i tradicionalnim vrednostima"

Tatjana nekoliko puta godišnje drži radionice kuvanja, i želi da podigne svest o tome da je kuvanje veština koja izuzetno vredi.

"U današnje vreme se modernizovalo da naručujemo hranu. Da brže dođemo do tog obroka jer imamo puno obaveza. Meni je iskreno jedan od novih ciljeva za budući period podizanje svesti da se vratimo tradicionalnim vrednostima, a to je jedna vrednost kuvanja - okupljanje porodice i razgovori koji se dešavaju za tim terpezarijskim stolom dok delimo hranu, čime jačamo porodicu kao instituciju društva.

Pored toga što mi je to jedan od motiva, radujem se i tome da pomerimo granice, da u tim tradicionalnim kuvanim jelima pomerimo sastojke na stranu zdravih, i da onda istražujemo i nove ukuse, makar začinsko bilje da ponudimo. Evo, moja starija sestra je primer tome - kada skuvam neko jelo dodam bosiljak, ruzmarin ali sveže bilje, a ona mi kaže: 'Molim te drugi put samo bez toga'. Pitam je zašto, a to je zato što je njoj to mnogo drugačije. A ja zapravo smatram da je sjajno. To su mala pomeranja, a mogu mnogo da znače. Često napominjem da ta ‘pomeranja’ koja radimo na nivou promene ishrane direktna paralela koliko smo spremni da napravimo pomeranja u drugim oblastima života", objašnjava nutricionistkinja.

“Nema zdravih, već samo nepregledanih”

Ksenija se nadovezala: "Zapravo si lepo rekla da taj holistički pristup životu ne podrazumeva samo hranu, ali da hrana može biti dobar instrument jer je usko vezana za telesni aspekt. Postoje i ljudi koji se ne pridržavaju zdrave ishrane, naprotiv. Oni jedu i brzu hranu, i razne stvari, a nekako, to njihovo zdravlje je sasvim optimalno. Ne mogu da kažem idealo, što kaže moj zet koji je lekar - nema zdravih, već samo nepregledanih".

"To je vrlo zanimljiv paradoks u nutricionizmu i opštoj medicini, gde postoje brojni slučajevi ljudi koji se apsolutno ne bave svojim zdravljem, a imaju nekad mnogo bolje rezultate nego ljudi koji su jako posvećeni svom zdravlju", nastavila je Tatjana ističući da postoji primarna i sekundarna hrana.

"Sekundarna hrana je sve ono što unosimo u svoje telo putem hrane i pića, što konzumiramo, i treba nam kao izvor energije, a primarna hrana je sve što nas okružuje. I upravo se ona odnosi na naš odnos sa ljudima - partnerski, društveni život, porodična atmosfera, fizička aktivnost, naša duhovnost, bavljenje sobom, finansijska okolnost. Sve te stvari koje su mimo toga šta jedamo i pijemo imaju veliki uticaj na naše zdravlje. Mi smo sad samo fokusirani na najzdraviji obrok, a ne bavimo se uopšte kvalitetom života koji zapravo oslikava ceo naš dan, i to je onda u sukobu, a ta hrana apsolutno ne može da da iste rezultate kao kada bismo imali drugačije okolnosti."

"Ne moraju biti savršene, nikome nisu, ali je najvažnije imati svest šta ne štima, i da radimo na tome, a ne da guramo pod tepih. Često je slučaj da se ide linijom manjeg otpora ako je nešto izazovno - pa dobro, pustiću još malo, pa ću se onda time baviti."

“Imala sam situaciju u praksi da upoznam čoveka koji mi je doneo svoje rezultate. Očekivala sam potpuno drugačiju krvnu sliku i stanje organizma imajući u vidu kilograme i njegovu telesnu masu. Perfektna krvna slika! Kada sam ga pitala da mi kaže kako izgleda njegov život, aludirajući na primarnu hranu, on je rekao: 'Jako sam ispunjen, imam unuke, jeste da volim uveče da otvorim frižider i da jedem noću, ali volim svoj život'. Mislim da je to jedna od ključnih razlika između ljudi koji su posvećeni svom zdravlju. Da kažem, ako se previše bavimo samo onim što jedemo, a zapravo ne obraćamo pažnju koliko smo ispunjeni i srećni okolnostima koje čine na život, mislim da je to jedna od razlika."

Kad smo kod toga, kako izgleda tvoja primarna hrana?

"U vezi sam. Srećna i ispunjena u partnerskom odnosu, što mi je izuzetno bitno jer smatram da je ljubav najbolji motor koji pokreće život. Meni je izuzetno bitno da ne bude samo akcenat na poslu i da samo razmišljam o tome, što ne kažem da se kroz ove godine nije dešavalo. Bilo je izuzetno važnih momenata koje sam sama nosila i prevazilazila, i to je bilo ključno da prepoznam svoja neka mesta i da znam šta želim da menjam. Ali da, sada je moj život više okrenut tom nekom porodičnom životu."

"Osećam da mi je potrebno da malo usporim i radujem se tome. Tražim balans i malo stišavam taj neki poslovni razvoj, jer sam više u Subotici, mom rodnom gradu, tamo živim. I više se nekako sada i radujem tim nekim porodičnim trenucima, to me nekako više sada ispunjava".

Šta je sa ljudima koji ne brinu o ishrani?

"Interesuje me još nešto iz tvoje perspektive da mi kažeš - šta je sa ljudima kao ja? Verovatno bi velika većina ljudi kada me vidi rekla kako sam na nekim spektakularnim režimima, da vežbam, da se bavim sobom, a recimo, ne samo da ništa od toga ne radim, nego sam konkretno sinoć oko 11 uz Netflix jela sremački kulen, sir i domaći hleb. Kako sa takvim ljudima i koje je tvoje iskustvo?", pitala ju je Ksenija.

"Kroz sve ove godine sam se trudila da se fokusiram isključivo na one koji su spremni da naprave promenu, i mislim da je zapravo velika razlika između nas nutricionista. Verujem da si možda negde i prepoznala na društvenim mrežama ili u sradnji sa različitim ljudima, kada neko kao nutricionista ima onu gorčinu u sebi, pa osuđuje."

"Izuzetno je bitno da ljudi koji hoće da pomognu drugima naprave neke iskorake u svom životu, i priđu im sa mesta ljubavi. Mnogo ću bolji rezultat postići ukoliko pristupim tako, podelim neku inspirativnu priču, podstaknem tu promenu, ali nikako sa nekom dozom agresivnosti ili osuđivanja, pretnje ili zastrašivanja, da, ako ti to ne uradiš, onda smo u problemu. To je zapravo izuzetno opasno i mislim da bi bilo sjajno da imamo mnogo jasnije to mesto sa kog želimo da edukujemo druge ljude."

Svaka osoba ima svoj savršen trenutak za "buđenje"

"Postoji savršen trenutak za svaku osobu za buđenje na bilo kom nivou. Postoje znakovi pored puta koja sam imala i ja. Mogla sam da kažem onom dečaku koji je ušao u moju sobu - hvala ti lepo, molim ti izađi napolje, ostavi me da odbolujem moje, i da završim dostojanstveno ili da kažem mojoj mami - kako si mogla da dovedeš tog dečaka?

U bilo kojoj drugoj situaciji sam isto mogla da postupim kako god. Verujem da i jesam postupala vrlo rigidno u nekim oblastima, i postupaću i dalje za neke oblasti koje će meni možda biti bolno mesto, koje možda još nisam uspela da promenim itd. Ali imati svest o tome da svako od nas ima savršen trenutak svog buđenja, i dati sebi dozvolu da se budimo kad mi mislimo da treba, mislim da je to lepota života. Dakle, budim se u onim poljima koja osećam da su prava za mene, i kao što poštujem tuđa mesta, izuzetno mi je važno da ljudi oko mene isto poštuju moja kad odlučam da je pravi trenutak."

“Hrana je deo naše vrednosti kao društva”

Tatjana je otkrila i koliki je haos napravio njen predlog da ove godine tradicionalna jela budu zdravija.

"Hrana je deo naše vrednosti kao društva i uvek će biti sporna. Pre nedelju, dve sam na LinkedIn-u podelila neki post o tome koliko bi bilo sjajno da novogodišnje praznike provedemo u nekom maniru da razmislimo kako neka tradicionalna jela mogu biti zdravija. E, tu je nastao haos. Lavina komentara - sram me bilo, hoću da modifikujem sarmu, kako me nije sramota da dajem takve predloge... I samo moj odgovor je bio - poštujem, vidim da sam dotakla to mesto vrednosti hrane. Ono će uvek biti bitno za naše društvo jer smo mi veliki domaćini, i ta hrana je nama jako važna, a to jeste jedan aspekt koji zahteva da budemo otvoreniji ako možemo i da malo istražujemo". objasnila je nutricionistkinja.

Ksenija je pitala Tatjanu da li ima neku poruku na kraju ove godine, kao najvažniju lekciju koju je naučila.

"Ovo je period da se svedu računi, da se podvuče crta šta smo to uradili do sada, ali možemo da svedemo račune šta je sve urađeno za sve ove godine koje su nam date. Ne znamo šta je to ispred nas i koliko nam je vremena ostalo, ali treba da uzmemo u obzir koje su te vrednosti na kojima želimo da naša budućnost bude zasnovana, jer je najkvalitetniji način života u poravnanju sa vrednostima koje osećamo i koje živimo. Ali zapravo najteže je to živeti, jer zahteva kompletne promene određenih oblasti da bismo živeli upravo to što je nama važno", poručila je Tatjana i pitala Kseniju koje su njene vrednosti.

"Nešto što je meni uvek ultimativna vrednost je empatija, jer je to jedini put da se održi čovečanstvo na način na koji je potrebno, da bismo mogli da postojimo u vremenu koje dolazi s promenama", odgovorila joj je psihološkinja.

"Ja bih rekla, meni je vrhunska vrednost sloboda", nadovezala se Tatjana. "Da imaš slobodu na pravo razmišljanja, da se izraziš, budeš ono što jesi, da se autentično izraziš u poslu koju radiš, u odnosu u kom si. Meni je zapravo vrhunska vrednost ta sloboda u mom partnerskom odnosu, da mene moj partner vidi takvu kakva jesam i da budem slobodna da se izrazim i u nekim svojim najmračnijim momentima, ali i u onim kada sijam kao zvezda. Da to bude razmena koja je dobrodošla, a ne da je zapravo samo lepo kada sija, a da posle bude odbačeno".

"Prihvatanje i sloboda da budeš autentičan u onome što si, i u ljubavi sa ljudima oko sebe", zaključile su Ksenija Mijatović i Tatjana Popović na kraju.

Ukoliko ste propustili prethodnu epizodu podkasta, obavezno poslušajte ispovest proslavljene pevačice Ane Stanić:

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

Mondo Jelena Sitarica

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!