Gledali smo je u seriji "Tunel" i "Tajkun", dobitnica je mnogobrojnih nagrada za svoje glumačke bravure, ali o njenom privatnom životu se malo zna. Pored toga što je glumica, Minja Peković je i supruga, i majka jedne devojčice Lede.
O svemu tome, kao i detaljima svog porekla, mnogobrojnim selidbama, i teškom trenutku koji ju je zadesio baš onda kada je pomislila da je pomislila da je najsrećnija, razgovarala je u 24. epizodi MONDO podkasta "Nešto moje", sa Ksenijom Mijatović, sa kojom, kako se ispostavilo, vezuje zajednička prošlost njihovih roditelja.
Poslušajte:
"Jedna noga led ledeni, druga noga vatra živa"
"Živela sam na raznim mestima. Ja se jesam rodila u Sarajevu, ali kao i tvoja mama, moj tata je Nikšićanin i oni su svi tamo rođeni i išli u školu, onda su se kasnije preselili za fakultetom. I dok smo živeli u Sarajevu, ja bih leta i zime provodila u Crnoj Gori, a onda je došao rat, pa smo svi prešli u Srbiju. Moja mama je polu-Vranjanka, pa sam ja bila na jugu Srbije. Putovali smo, naravno, pošto su moji razvedeni. Onda smo bili sa mamom dok je bila školska godina u Vranju, pa odlazili leti u Crnu Goru kod tate."
Kseniju je zanimalo kako izgleda spoj Vranja i Nikšića u smislu odrastanja, kao i karakteristika jednog i drugog mentaliteta.
Gde si se više pronašla? Kako bi predstavila vrednosti Vranja i Nikšića u jednom?
"Ja ću citirati jednu drugaricu, koja je sa mnom studirala filozofiju u Beogradu, pre glume, koja je isto mešana, otac je Crnogorac, majka je sa juga, i kad bi je pitali pa kako je to, ona je rekla ovako: Jedna noga led ledeni, druga noga vatra živa. To je otprilike to. Veliki intenzitet emocija s jedne strane i sklonost i nekoj introspekciji, ali ne samo na tome, nego i dubokom proživljavanju, koje ume da bude ponekad i autodestruktivno - što dublje to teže, a s druge strane jedna potreba da čovek sam sebi bude zaštitnik i tvrđava koja će da odoli svemu, a ne da se povija kao vlat trave, i to mislim da su naši Crnogorci, naši koreni. To će radije da trpi i izdržava samo da se ne savije. I jedna i druga linija ima svoje vrline ali i svoje tamne strane."
"Vranjanci se ne stide osećanja, Crnogorci da"
"Ono što pamtim iz Crne Gore jesu priče, kulturu pričanja. Bilo mi je divno i dirljivo što deci nije bilo branjeno da slušaju. Sedi i slušaj, sutra ćeš ti. Nije ono sad su odrasli nešto, pa vi idite i igrajte se, ne. Rano sam počela da usvajam reči koje možda i nisu baš za moj uzrast, ali sam ih kasnije shvatala. Mislim, vokabular se širi ako ništa drugo i poimanje stvarnosti", priseća se Minja detinjstva provedenog u Crnoj Gori, a zatim pravi paralelu sa Vranjem:
"Malo dete u Crnoj Gori se tretira već kao čovek. Mali čovek. Ima nečeg kad odrastaš, ti već bivan tako poštovan, to i tebi daje samopouzdanje i samopoštovanje, koje ti niko ne može oduzeti kasnije. Tako da je to jedna jako dobra stvar koju sam povukla i stvarno mislim da je divna. A ono što sam u Vranju naučila je da se ljudi ne stide svojih osećanja. Crnogorci malo da. Jer svako naše veliko osećanje nas malo čini ranjivim, jer ako nas udari neko baš u to onda može da bude i bolno. A Vranjanci ne, oni su čista emocija! I šta to neko može? To je moje i ja s tim postojim, to živo srce tako otvoreno. Sećam se kad sam došla to mi je bilo jako čudno, bila sam izuzeno stidljiva i nisam umela da se snađem s tim. Kasnije sam shvatila, kada sam odabrala profesiju koju sa odabrala, i to ne baš slučajno sam krenula u Vranju, otvorila sam srce i shvatila da je čovek u najranjivoj fazi najjači - taj paradoks."
Kako je to došlo do toga u Vranju da se zainteresuješ za glumu?
"To je bilo čudno, jer ja kao mala, to su tetke pričale u Sarajevu, kad sam ja upisala svima je to bilo prečudno, jer sam govorila na pitanje: Šta ćeš biti Minja kad porasteš? 'Sve samo ne glumica!' I kao zašto ne, a u stvari, to moje detinje poimanje filma, pošto filmove sam gledala od svoje druge, treće godine, jer sam volela da spavam kod svoje bake koja uveče drugi program i sve što ide od filmova, onda gledam dok ne zaspim. A kad krene uveče ciklus autorskog filma ili nešto što ja potpuno nisam bila u stanju da razumem, ali jesam usvajala slike, i tad je moje detinje poimanje bilo usmereno ka tome da se film događa sad, i da imate Trumanov šou, rijaliti..."
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima
Ukoliko ste propustili neku od prethodnih epizoda podkasta "Nešto moje", poslušajte šta je pričala jedna od naših najuspešnijih manekenki Jelena Ivanović:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj