Jovo Maksić je rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu, gde ga je zadesio rat koji je u bivšoj Jugoslaviji počeo da bukti početkom devedesetih godina. Kao i mnogi Srbi u to vreme, i Jovo je proteran sa ognjišta.
"Sve je krenulo 1991. godine, kada je počeo rat, tada sam imao svega 18 godina. Taj pakao za moju porodicu i mene trajao je pune četiri godine, a kulminirao je 1995. godine pogromom u operaciji ‘Oluja’. Bio sam u toj čuvenoj koloni sa ostalim narodom, tada sam imao 22 godine. Verujte da se i ne sećam šta mi se sve izdešavalo u tom periodu jer je bilo mnogo ružnih stvari. U takvim nesrećnim okolnostima vreme leti i ne pamtite ga. Organizam bude pod neverovatnim adrenalinom i to vas gura napred“, govorio je poznati glumac.
Jovo je objastio da mu je bilo teško kada je došao u Srbiju, ali da ni u jednom trenutku nije pognuo glavu već je odlučio da se lavovski bori za svoju budućnost.
"Kada sam stigao u Beograd nisam kukao i plakao, nego sam smogao snage i krenuo da se borim za bolje sutra. Izbor u životu uvek postoji, a ja sam pronašao svoj put kojim sam krenuo. Upisao sam Fakultet dramskih umetnosti i dok sam studirao, shvatio sam da se bavim poslom koji najviše volim.“
Pročitajte još: "Kada čuju za ligu Republike Srpske Krajine, ništa im nije jasno": Srbi prkosili Oluji fudbalom usred rata
Balkan je, kaže Jovo, mesto najveće ljubavi i mržnje, a to je najuočljivije u Srbiji i među Srbima.
"Ili se volimo, ili se mrzimo do kraja. U pet minuta možemo i da se ljubimo i da se pobijemo. To je blago, ali i prokletstvo koje mi kao narod imamo. Naša zemlja se nalazi na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada. Mi smo kao neki zid u koji udaraju i jedna i druga strana. Srbima je to nešto najnormalnije. Nekim strancima je to fascinantno, dok je drugima čudno i gledaju nas sa gađenjem kako uopšte možemo tako da živimo. Ali ja ne znam da li bismo mi mogli drugačije da opstanemo“, izjavio je Maksić za Kurir 2021. godine.
U filmu "Oluja" nisu spomenuli ni Tuđmana ni Miloševića
Nakon velikog odjeka u bioskopima gde je film o stravičnom progonu i stradanju Srba već imao svoju premijeru, ogromno interesovanje vlada za emitovanje i na "malim ekranima".
Zapažene uloge u ovom ostvarenju nose Zlatan Vidović, Ivan Vujić, Milica Stanković, Davor Janjić, Ljubiša Milišić, Marija Pikić, Jakov Jevtović, Vahid Džanković, Marko Baćović i mnogi drugi, dok je glavni lik vojnika Ilije igrao Jovo Maksić.
Na premijeri filma je odgovorio na pitanje novinara "zašto je u filmu izbegnuto pominjanje Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića.
"Namerno. Obožavam Živojina Mišića, koji je rekao: 'Nema tog rata koji srpski seljak ne može da dobije, ali ni mira koji srpski političar ne može da izgubi.' To nam je tako za vek i vekova i pomirio sam se s tim."
Film je na bioskopskom platnu gledao u suzama.
"Vratila su mi se sećanja na samo snimanje i celu ekipu, koja je nadljudskim snagama i s velikom verom radila film. Nažalost, dva člana ekipe nisu dočekala premijeru, i to je ono što me možda najviše tišti. Tu su nesreća u kojoj je poginuo naš scenski rekviziter Mili i iznenadna smrt mog kolege Davora Janjića, koji je ostvario izvanrednu ulogu, a koja će, nažalost, ostati njegova poslednja", rekao je, pa istakao da bi voleo da ovo važno ostvarene nešto i promeni:
"Da probudi neku vrstu empatije i da nam se takvo zlo više nikad ne ponovi. Znam, to je utopija. Međutim, ako promenimo jednog čoveka, promenili smo ceo svet."
BONUS VIDEO:
(Kurir, MONDO)
