Vlastimir Vlasta Velisavljević (1926-2021) ostao je upamćen kao jedan od najomiljenijih glumaca u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije.
Sa impresivnom karijerom koja je trajala više od osam decenija, Vlasta je odigrao preko 350 uloga u pozorištu, na filmu i u televizijskim serijama, postavši do samog kraja svog života najstariji aktivni glumac na našim prostorima.
Međutim, iza tog prepoznatljivog osmeha i lakoće sa kojom je nosio svaku ulogu, krio se život obeležen teškim istorijskim lomovima i ličnim tragedijama, naročito kada je reč o detinjstvu koje je obeležio rat.
Vlasta se prisetio i prvih dana kada su Nemci ušli u Beograd:
"Prvih dana, Nemci su obesili jadne ljude kod Igumanove palate na Terazijama. Valjda da zaplaše građane. Ljudi su visili, dok su drugi sedeli u hotelu ‘Moskva’ i ispijali piće.Čim su videli da ta vrsta zastrašivanja ne važi za Srbe, onda su ih skinuli sa kanapa. Nisu birali da li su komunisti, ovo ili ono. Događali su se zločini neviđenih razmera. To stoji tamo na ćošku palate - crni stub sa crnim slovima. Nažalost, ni danas im nismo napravili dostojan spomenik tu u znak sećanja na te obešene seljake. Ne možeš da znaš o čemu se radi. Ni ko je tu, ni zašto", priseća se Vlasta.
Velisavljević je istakao da se on pridržavao svih pravila Nemaca da bi sačuvao glavu. Kad naiđe kolona niz ulicu, kako kaže, dovoljno je da ga vojnik samo pogleda da pretrne od straha.
"Strahovali smo za život. Prvo, Nemci su opasno izgledali. Kad naiđe kolona, kosti vas zabole od straha. Nije bilo potrebe da vas nešto plaše. Onaj njihov jeziv pogled je prestrašan. Neopisivo je. Međutim, bilo je i pitomih vojnika koji su nasred ulice svirali harmonike, ili brijali brkove. Strašno je bilo gledati kolonu srpskih zarobljenika koje su transportovali vozom u zarobljeništvo. Bilo je tu dosta streljanja, ubijanja i brojnih zločina. Daleko bilo! Ja se nisam plašio ropstva. Znate zašto? Nemci su izdali naredbe koje su upozoravale šta će raditi. Ako biste se vi protivili, onda bi bilo svačega, tako da smo se moja porodica i ja svega pridržavali", rekao je glumac.
On je otkrio i da je tokom rata umalo završio u gasnoj komori.
"Spaslo me je to što sam bio mlad i zdrav jer su me, umesto da me pošalju u gasnu komoru, nacisti koristili kao radnu snagu u fabrici granata i oružja u Dortmundu. Jedan od majstora u toj fabrici uzeo me je za svog pomoćnika. Dao mi je nemačku propusnicu, koja mi je, kad sam već pobegao iz logora, pomogla da se preko Minhena najpre dočepam Zagreba, a onda Zemuna i Beograda", ispričao je Velisavljević.
On mu je donosio ručak koji bi Vlasta podelio s ostalima, dovodio ga je svojoj kući, te mu naposletku i pomogao da 1944. godine pobegne iz logora. Dao mu je nemačku propusnicu uz pomoć koje se preko NDH vratio u Beograd.
Tu doživljava savezničko bombardovanje, glad i siromaštvo. Kada se rat završio, Vlasta i drugovi sa kojima je ranije krao jabuke pokušavaju da pobegnu u Ameriku. Međutim, u tome ne uspevaju i Velisavljević biva uhapšen i odveden u zatvor na beogradskoj Adi. Pušten je nakon što je njegov otac molio vlasti da mu oslobode sina. Četiri godine kasnije upisuje Akademiju, iako se njegov otac nije slagao sa izborom profesije, ali se sve promenilo kada ga je prvi put video na sceni. Nakon predstave je i zapkalao, a ostalo je bila istorija.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(Nova.rs/MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
