Čuveni glumac Feđa Štukan napravio je haos u domaćoj javnosti izjavom da muzički ukus definiše ličnost.
"Ti kad mi kažeš koja je tvoja plejlista, šta ti slušaš, ja tačno znam odmah da ti kažem koliko si pročitala knjiga, da l' se više baviš filozofijom ili nečim drugim, mogu da ti kažem otprilike tvoj IQ. Dovoljno mi je da mi kažeš šta slušaš", rekao je Štukan.
Nakon lavine negativnih reakcija, svađa u komentarima i osude, Štukan se sada oglasio na svom Facebook profilu, te svoju izjavu opravdao, ali i "bocnuo" one koji nisu razumeli šta je želeo da kaže.
"Mediokritet-od grčke riječi mediokris, znači prosek, sredina. Prosečan čovek na ovim prostorima ima IQ 85, inače se za prosjek uzima IQ100, to demografski blago varira, ovde kod nas na Balkanu je nešto niži. Podela po funkcionalnosti mozga ili intelektualni razvojni poremećaji se dele na duboke 20-25IQ, teške 25-40, umerene do 55, blage do 70, granično intelektualno funkionisanje 70-84. Čovek se rađa sa 25% mase mozga u odnosu na masu koju će imati u razvijenom stadiju negde oko 30. godine života, pa je logično da dete manje razume od odraslih ljudi, npr. ako pročitate neku ozbiljnu filozofsku knjigu sa 12 godina i ponovite čitanje sa 30, primetićete i sami koliko ste više stvari razumeli sa 30 nego sa 12 godina. IQ nije merilo pameti, ali je način da se nekako izmeri kapacitet mozga, on nije presudan ali nije ni nebitan, pa tako kažemo da je, recimo, pas na nivou deteta od dve godine. Za nekog kažemo da je ostao na nivou deteta od 6 godina, pa mu možemo dodeliti određeni IQ koji prati te godine razvoja", započeo je Štukan.
Pop je jednostavan i plitak
"Moja teza je da ukus za muziku razvijamo kao što razvijamo i ukus za književnost i bilo koju drugu umetnost, razvijanjem apstraktnog i divergentnog razmišljanja što mogu potvrditi i razne ozbiljne studije kojih je bilo na pretek. Dakle, to nije ‘ukus’ u pravom smislu reči kao što je ukus za hranu pa volite čokoladu ili vaniliju, senzibilitet za književnosti se menja i širi sa razvijenošću mozga, npr. ako se bavite aktivno muzikom, POP muzika je jednostavno prevaziđena za mozak muzičara, prejednostavna je da bi im držala pažnju i da bi se dublje analizirala. Previše je jednostavna i plitka, ne treba puno mozga da se shvati. Lake note, slušljive. U toj muzici nema ništa izazovno za neki kompleksniji, muzički nakurikan mozak.", nastavio je umetnik.
"Instrumentalna muzika nije za svačije uho, tu muziku slušaju uglavnom instrumentalisti. Prosečan slušalac ne sluša tu muziku jer jednostavno nije razvio mozak u tom pravcu, nije mu trebalo da shvati to. On neće razumeti kompleksnu muziku, jer im jednostavno, kognitivni aparat to ne dozvoljava, nije podešen za to."
"U glumi, u sklopu građenja lika koji treba da igram, služim se raznim glumačkim metodama iz naših udžbenika, npr, vrlo legitimno pitanje koje često postavljamo režiseru je: kad bi moj karakter bio materijal, koji bi materijal bio? Režiser kaže, čelik ili kamen ili svila, ili… ako bi moj lik bio boja, koja bi boja bio. Ako kaže crvena, lik će biti drugačiji od onog kakav bi bio da je rekao crna ili žuta. Kad bi moj lik slušao muziku, koju bi muziku slušao? E ovo je pitanje koje vrlo precizno govori o karakteru kojeg treba da gradiš."
"Mediokritet odlučuje koja je muzika dobra tako što vidi šta većina sluša i onda misli ‘ako svi ovi ljudi ovo slušaju, to mora da je nešto dobro, trebam i ja slušati to da ljudi misle da i ja znam šta je dobro, a i da ne ispadam glup’.
Autori pesama za mase ne zarađuju pare jer je njihova muzika kvalitetna, naprotiv, mediokritet ne može prepoznati kvalitetnu muziku, ona je za njega zbunjujuća i teška, oni to slušaju jer to dobacuje do njihovih krajnjih granica, oni mogu to da razumeju jer rezonira na tom nivou i onda se vesele i pevaju, drago im kad razumeju nešto. Autor je dodirnuo taj prosek, sredinu.Dohvatio je srž mogućnosti shvatanja mediokriteta. On miluje 85icu bolje od svih drugih."
"Svi ljudi slušaju muziku koju mogu da razumeju, da čitaju knjige koje mogu da razumeju, da gledaju filmove koje mogu da razumeju, da biraju političare koje mogu da razumeju, sve što ne mogu da razumeju, misle da je to glupo zato što ONI ne mogu to da shvate, a ONI su naravno najpametniji. Ali nije to mišljenje samo mediokriteta, gotovo svi ljudi na zemlji misle da su nadprosečno inteligentni, a to naročito za sebe misle oni koji su najmanje pametni, jer što manje informacija imaš o nečemu, manje ti je poznata količina znanja koja je potrebna da to nešto zaista znaš, pa misle da je ta jedna informacija koju su negde pokupili usput, zapravo sve što se o tome ima znati. To se zove Danin-Krugerov efekat."
"Misliti da si pametan te ograničava u napretku"
Feđa se osvrnuo i na sebe:
"Ja sam za sebe, kao i drugi ljudi, mislio da sam genije, pa sam otišao u MENSA-u da uradim test, pa da to i zvanično, rutinski potvrdim. Rezultat je bio poražavajući, bio je ispod svih mojih očekivanja. Debelo iznad proseka, ali debelo iznad tako tankog proseka nije baš previše utešno. Dobra stvar kod tog testa je što te rezultat na neki način stavi na tvoje mesto,misliti da si pametan te ograničava u napretku jer, šta ima da slušam ikoga kad sam najpametniji. Nakon testa počneš da prepoznaješ ljude pametnije od sebe, da im to priznaješ i slušaš ih da bi učio i napredovao."
Potom se ponovo osvrnuo na svoj stav o muzici:
"Što se tiče muzike i IQ-a, moj prijatelj Pančo je to dobro postavio. Nazvaću to Pančova lestvica. Kao što razvoj mozga ili njegovo oštećenje ili stagnaciju predstavljaš iQ-om ili ga porediš sa razvojem deteta u određenim godinama, on je proširio lestvicu na razrede škole. Na osnovu tog filtera možeš lako da zaključiš na kojem nivou se nalaze autor i publika. Najpopularniji autori su uvek ovde bili oni čiji su tekstovi na nivou 6-7 razreda osnovne škole. Oni su uvek punili stadione. Oni koji su na nivou fakulteta nikad nisu dobro prolazili, (Štulić, Šobić, Mladenović, Arsen…), imali su publiku, ali ni blizu ovih ‘osnovaca’. Što je lestvica niže, publika je veća jer su tekstovi sve banalniji i publici razumiljiviji. Moći pretpostaviti IQ na osnovu muzike je nešto što bi trebalo da može svako, evo probajte i vi sami, znam da ćete lako uspeti.
Kad čujete mjuz iz Dodikovog šatora, šta je prvo što vam padne na pamet:
- Ovi milozvuci mora da dolaze sa seminara Hegelovog društva.
- Ispod ovog šatora nikad niko nije pročitao ni jednu knjigu.
Jel bilo teško?
Vidite da ne moraš biti Aristokle lično da čitaš ljude kroz muziku, koji je, btw. pre par hiljada godina izjavio ‘kakva muzika, takva država’, dakle isto ovo što sam ja rekao, samo jednostavnije. Rahmetli Aristokle, lik kojeg bi ove mediokritetske hijene, zbog takve izjave raskomadale kao i mene jer pred argumentom, ‘vidi mu glave’ i ‘šta će narkoman?!' - svaka filozofija pada ničice. 'Ajde, sad se malo bavite svojim poslom.", zaključio je Štukan.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!