Bilo je to u vreme Turaka, kada je današnji trg bio periferija glavnog grada.

U to vreme tu se nalazila jedna od četiri kapije za izlazak iz grada- Stambol kapija (postojale su još i Sava kapija, Varoš kapija i Vidin kapija).

Stambol kapija je naziv ponela po tome što se nalazila na putu koji vodi u pravcu Istanbula (Stambola). Ona se nalazila negde na prostoru između današnjeg Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu. Ispred kapije nalazilo se polje obraslo travom. Trga Republike još nije bilo, kao ni današnjeg centra Beograda.

Napravili su je Austrijanci za vreme svoje vladavine severnom Srbijom i Beogradom početkom 18. veka.

Legenda kaže da je kapiju podigao Laudon, koji je izgradio i rov oko šireg Beograda nazvan Laudonov šanac. Od svih kapija, ova je bila najčvršće zidana, od tesanog kamena i cigle, a imala je i prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu.

Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki prolaz za kola, a sa obe strane po jedan manji otvor za pešake. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli.

STRAŠNA KAPIJA ZA SVE SRBE

Jedan od najučenijih Beograđana 19. veka, akademik, predsednik Srpskog arheološkog društva i osnivač Srpske književne zadruge – Milan Đ. Milićević u svojim topografskim beleškama o Stambol kapiji kaže:  “Onde gde je danas čistina, između pozorišta, apoteke i spomenika Knezu Mihailu, bila je nekad tvrda i Srbima strašna Stambol kapija.”

Sva ondašnja beogradska varoš bila je opasana od Save do u Dunav dubokim rovom i visokim šancem, u koji su bili usađeni debeli palisadi (hrastavo debla, gore zašiljena). Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varoš moglo ući, i iz nje izaći, na Sava kapiju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varoš kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu, Stambol kapiju.

Od svih tih kapija ova stambolska bila je i najveća i najtvrđa, a u građevinskom pogledu i najlepša. Ozidana je bila kao kakav gradić s tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemlje, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavanje vojnika, koji su tu držali stražu. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigle.

Kroz nju se prolazilo na tri prolaza: u sredini veliki za kola, a sa strane po jedan manji za pešake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po njima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupljene rupe od krušuma pri napadima, beleži Milićević.

Kako je Srbijom vladao seljački sin

Ovu kapiju od poljane, koja se pružala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavljao je dubok rov koji je često bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim žabokrekom, i svakad je bila prljava, jer se u nju svašta bacalo.

"Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pružao se drveni most, trideset do četrdeset metara dugačak... Pred ustima toga mosta, odovud sa terazijske strane, bio je veliki breg nanesene zemlje, koji je sobom zaštićivao most i vrata Stambol kapije od napadača."

Hitler odneo tajnu Tašmajdana?

Milićević nastavlja opis govoreći o raskršću koje je postojalo odmah posle mosta - Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao desno od toga brega ka Teraziji(kako se tada zvao deo gde su današnje Terazije) a drugi levo - ka Paliluli i Tašmajdanu.

"Tu nigde nije bio ni kuće ni dućana, nego je leti rasla golema travuljina, najviše kukuta, a zimi je ta travuljina bila suva, ali se većinom držala uspravno. Odatle su u svako doba, kaže hroničar, "mogli jurnuti ili psi ili zli ljudi na putnika sama i bez oružja".

Kolje na koje su Turci nabijali Srbe udarano je van kapije i van drvenog mosta, pored puta koji vodi "na Teraziju", beleži Milićević I opisuje dalje:

Mučenici su okretani licem u polje, ovamo ka Srbiji, da zaplaše druge, koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj.

---------------------
I baš zbog toga Stambol kapija bila je simbol stradanja pod Osmanskim carstvom.

Srušena je na današnji dan 1866. godine. po naredbi kneza Mihaila Obrenovića.

Rušenje je počelo polovinom aprila, a dovršeno 19.maja. Najpre su rušena oba krila sa strane, pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutrašnji. U ruševini je nađeno više đuladi razne veličine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode.”

---------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!