BISER BEOGRADA: Da li znate priču o ovoj crkvi?

Ekskluzivno tokom Noći muzeja, posetioci će moći da dožive čudesni enterijer jedne rotonde u Beogradu i saznaju iz "prve ruke" priču o našem "krivom tornju" koji se naginje kao čuveni toranj iz Pize. Crkva Svetog Ante Padovanskog nalazi se na Crvenom krstu, a sigurno ste primetili toranj visine 52 metra koji se uzdiže i označava ovo zdanje, ali možda niste imali prilike do sada da vidite blaga koja unutra "krije".

"Ono što je nekakva novost kada je u pitanju arhitekta jeste da postoje naznake da bi on mogao da postane svetac, pa ćemo eto možda biti u tom nekom privilegovanom položaju da ćemo imati mošti budućeg sveca", istakao je on.

Plečnik je napravio plan crkve bez novčane nadokande, a sve do svoje smrti je pratio i podsticao njenu izgradnju. Ova crkva je jedinstveno, originalno i jedino autorsko ostvarenje Plečnika u Beogradu, a pripada grupi njegovih najznačajnijih sakralnih dela. Ona je tek 2010. godine uvrštena u spomenike kulture i predstavlja pravu retkost u sakralnoj arhitekturi modernog doba, istakao je fra Ilija.

Još u Noći muzeja: Priče koje kriju skeleti u Srbiji (FOTO)

Ko su franjevci?

Crkva Svetog Ante Padovanskog je "dom" monaškog reda Svetog Franje - franjevaca, pa je fra Ilija za MONDO objasnio u čemu se ogledaju razlike njihovih pogleda na svet u odnosu na druge pravce hrišćanske vere.

"To vam je isto kao ja i vi - mi smo čovek. Pravoslavna i katolička crkva - to je jedna crkva. Znači, drugačiji su malo pogledi, ali je sve bitno isto. E, sad, unutar tih sveštenika, u pravoslavnoj crkvi imate oženjene sveštenike – popove, i imate monahe. Ja pripadam tim monasima koji se ne mogu ženiti, ali ne u strogom smislu monaha gde sam zatvoren u manastir, nego sam ja redovnik, gde je sve to malo ublaženo. Moja zajednica nije vezana za manastir, iako živim u njemu i pratim određena pravila. Jednostavno ja se nekako ostvarujem u kontaktu sa ljudima. Ja sam deo tih ljudi, bitno je da imam kontakte, da vršim službu paroha, ne samo u duhovnom smislu , već i u drugim stvarima. Na primer, da budem deo kulture, da odem u pozorišta, promocije knjiga… Ne mogu naravno sve pratiti, ali je poenta da živim sa tim gradom u kojem sam i uzimam ono dobro iz njega", istakao je fra Ilija.

Zašto crkvu ne posećuje više ljudi?

Najveći problem koji muči ovog monaha je što crkva nije na mapi Beograda, pa zbog toga posetilaca ima malo, a crkva je otvorena ceo dan samo utorkom.

"Ono što bi ja najviše voleo je da ova crkva ne bude po ceo dan zatvorena, da mogu ljudi svaki dan da dolaze, jer ona mi kao takva ništa ne vredi. Vidite, ona sada propada, a bilo bi mnogo korisnije da ljudi ovde dolaze, da se dobro osećaju, da mogu u dvorištu crkve popiti kafu… Mi za to nemamo mogućnost", rekao je on i objasnio koji je razlog:

"Tako je zbog toga što nije prepoznata kao umetnički biser grada Beograda, to je jedna stvar. A, druga stvar je da je nema na turističkoj ponudi grada uopšte. Smatram da je to nedopustivo. Ljudi u malom broju znaju za ovu crkvu. Kada bi bila prepoznata kao mesto kulture i umetnosti, onda bi postojali ljudi koji bi svakodnevno mogli da ugošćavaju posetioce. Ja želim, ali ne mogu da postignem sve sam. Mislim da čovek mora da proširi svoje vidike, a to će uraditi ukoliko uzađe iz svojih malih sredina, da ode na neku drugi stranu i shvati da nije sve crno i belo, da postoji šareno", zaključio je on.

Franjevački red je u našem regionu najzastupljeniji u Bosni, a konkretno crkva Svetog Ante ima oko 300 vernika, priča fra Ilija, od kojih su neki pravoslavci, a neki katolici, dok veliki broj posetilaca koji dolaze to rade zbog profesionalne znatiželje jer su uglavnom u pitanju arhitekte.

Umetnost, kultura i religija

Crkva Svetog Ante se u mnogome razlikuje od ostalih ovakvih građevina koje se nalaze u Beogradu. Ovalnog oblika sa još sedam polukuržnih niša unutar same crkve, od kojih svaka uzgleda kao da je umetničko delo za sebe, odaje poseban prijatan osećaj unutar zdanja. Gde god da pogled padne, može se videti nešto nesvakidašnje i umetnički lepo. Unutra su postavljene posebno izvajane skulpture od kojih svaka ima različitio značenje i priču koju sa sobom povlači, a iako je fra Ilija naglašavao da je veći deo crkve nezavršen, ono što jeste gotovo je toliko zanimljivo oku da se ne stvara utisak praznine i nedovršenog dela.

Teško je izdvojiti šta je najlepše što se može videti u ovom umetničkom (arhitektonskom) delu Plečnika – pogled s tornja koji "puca" na ceo Beograd, glavni oltar od punog mermera, bronzani kip Svetog Ante Padovanskog s detetom Isusom u ruci koji je za ovu crkvu napravio čuveni Ivan Meštrović, nesvakidašnji detalj iza kipa Isusa u vidu krila ili možda pak pozlaćeni kip Blažene Device Marije koji više deluje kao da predstavlja boginju sa Istoka, dok pored njene glave visi zmija sa svetiljkom u ustima. Zmija kao simbol đavola koji je otkazao poslušnost Bogu i "iskvario" Evu, nalazi se u ovom obliku pored Bogorodice koja je Evu "iskupila", a svetiljka u ustima šalje poruku ovom zlu – "Ima da služiš!"

Crkva Svetog Ante Padovanskog će za sve posetioce biti otvorena u Noći muzeja, 20. maja. Zbog bezbednosnih razloga neće biti moguće popeti se na toranj, ali će vam zato doživljaj uveličati sviranje na orguljama!

Mi smo popeli na toranj umesto vas (više od 220 stepenika), a ovo je pogled koji se pruža sa vrha crkve: