Kada je četvrtog dana prethodne godine Florentino Perez odlučio da kaže "kraj" Rafaelu Benitezu to se činilo veoma strogo, a ništa bolje se u fudbalskim krugovima nije kotirala ni odluka koja je usledila nakon toga - posao je dobio početnik u trenerskom poslu Zinedin Zidan (44).

Otkako je udarcem glavom u prsa Marka Materacija u berlinskom finalu završio karijeru o slavnom Francuzu se više pričalo zbog humanitarnih utakmica koje je organizovao i na kojima je uvek delovao kao čovek koji i da u tim godinama ponovo zaigra zvanični meč - postideo bi svog čuvara. Za razliku od nekih svojih bivših saigrača zadržao je vitalnost, a magija je ostala u nogama, da bi tek 2013. godine odlučio da se oproba i u trenerskim vodama.

Zauzeo je počasno mesto uz Karla Anćelotija i gledao kako italijanski trener donosi Realu "la decimu" pobedom na "Da Lužu" u Lisabonu protiv gradskog rivala.


Preuzeo je Kastilju, rezervnu ekipu Reala, sa kojom je napravio solidne, ali ne neke spektakularne rezultate, pa se njegov angažman u toj ekipi možda više pamti i po tome što je optužen da je bez potrebne trenerske licence vodio klub...

Međutim, postoji li veći dokaz da je to samo "slovo na papiru" od Zizuovih rezultata?

Francuski trener je uspeo ono što niko nije otkako takmičenje nosi naziv Liga šampiona, a to je da sa jednim timom odbrani titulu prvaka kontinenta, a sve to uspeo je za 18 meseci koliko je na klupi Real Madrida!

Može li to da zvuči i neverovatnije? Može!


Zinedin Zidan je Real Madrid u Ligi šampiona vodio samo DVADESET UTAKMICA.

Dva puta su dobili Romu (2:0, 2:0), pa izgubili i revanširali se Volfsburgu (0:2, 3:0), da bi uz pomoć jednog postignutog gola protiv Sitija (0:0, 1:0) došli do finala na "San Siru" koje je rešeno tek nakon izvođenja jedanaesteraca - 6:4, ukupno u korist prvaka Evrope.

Da se ne radi o nekoj slučajnosti potvrdio je i u sezoni koja je na samom kraju.

Uspeo je da ostvari glavni cilj zadat pred njen početak, a to je da budu šampioni Španije, to im nije uspelo punih pet godina, da bi dobro gurali i u Ligi šampiona u kojoj nisu poraženido polufinala, ali je to bila samo "Pirovi" trijumf Atletiko Madrida koji nije uspeo da nadmaši het-trik Kristijana Ronalda iz prvog meča. Na putu do finala pobedili su Napoli i Bajern...

Ono što je Zidan uspeo jeste to da nađe savršen balans u ekipi i nije se libio da se prilagođava protivniku, a iz toga se izrodila "nova igra" sa Iskom kao zamenom za bledog i često povređenog Bejla...

...što su njegovi igrači vratili rezultatima, pa nije bilo "bušenja u medijima" iz perioda Rafaela Beniteza koji je pokušao to isto, ali nije imao autoritet i fudbalsku karijeru iza njega.


Uspeo je Zizu i da iz Ronalda, koji nije bio tako eksplozivan u La Ligi, da izvuče najvuše u Ligi šampiona, aročito kada bi igrao napadača uz Karima Benzemu, pa je Portugalac postao i prvi igrač koji je postigao sto golova u ovom takmičenju, a do kraja ih je nakupio čak 107!

Njegova ekipa se nije istrošila u jurnjavi sa Barselonom, ostalo joj je goriva, pa je na kraju održala i lekciju, fudbalsku i iz pobedničkog mentaliteta, Juventusu, najboljoj odbrani takmičenja.

A to ne mogu mali treneri. Samo veliki...

Možda on nije najbolji trener na svetu, ali da li neko sme da se kladi da nikada neće biti?