Pet hektara zemlje, lešnik i eto vam posla!

"Lako je napraviti, treba to prodati", bolna je činjenica savremenog biznisa koje su svesni svi oni koji razmišljaju o pokretanju neke zanatske, poljoprivredne ili industrijske proizvodnje. Ali, s jednim proizvodom nije tako - lako ga je i napraviti i prodati.

Za lešnik je potrebno samo nešto para (i znanja) i - strpljenje. A opet, u Srbiji je proizvođača toliko malo da se 90 odsto lešnika uvozi.

Zašto je leski (lešnik je ime ploda, biljka je leska) tako malo, nije valjda da smo toliko lenji? Pa, najverovatniji razlog je što lešnik ipak ima jednu manu - spor povrat kapitala. Da leska počne da vraća uloženo s početka, potrebno je šest do osam godina godina, a za pun rod, koji konačno donosi profit, potrebno je čekati čak do desete ili jedanaeste godine. Onda dolazi period "slasti", jer leska rađa i pedeset godina.

Dobra stvar u svem ovom čekanju je što je lešnik stabilna roba, i cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se s njime može računati da dug rok.

A leska je, kako je to lepo rekao jedan uzgajivač na YouTubu, "porodično srebro". Ona se ne sadi (samo) za sebe i brzu zaradu, sadi se za generacije koje dolaze.

Tako smatra i sagovornik MONDA, IT inženjer iz Beograda Rade Popović.

"Internet i lešnici - pa da li se moglo baviti nečim udaljenijim?", pitali smo Radeta u kancelariji podružnice nemačke firme za internet marketing Nano interaktiv, čiji je direktor u Srbiji.

"Pa, jeste, nikada nisam imao veze ni sa kakvom poljoprivredom. Ali oduvek volim prirodu, a posle godina bavljenja ovim virtuelnim poslom poželeo sam da radim s nečim što mogu da dotaknem i gledam kako raste", objašnjava Popović svoj nesvakidašnji poriv.

Popović je svež u ovom biznisu, zasadio je lesku u decembru 2016. na 1,2 hektara placa koji je u tu svrhu kupio kod Čortanovaca, kod Inđije. Kao inženjer poslu je pristupio sistematično, obišao je pola Srbije u potrazi za zemljom, bio kod mnogih uzgajivača, na Poljoprivrednom fakultetu, satima i satima surfovao internetom...

A sve je krenulo od usputnog razgovora sa drugarima, kada je saznao da beogradska firma Agriser (kojoj je vlasnik grupacija Ferero) traži kooperante za proizvodnju lešnika.

"Ubrzo je došlo do saradnje i sklopljen je ugovor. Sadnice se kupuju od njih, dobije se i nacrt sadnje i detaljno uputstvo za formiranje plantaže i periodični obilazak i saveti agronoma, a zauzvrat dobijaju pravo preče kupovine kad stigne rod po ceni koja prati berzansku", objašnjava Popović.

Cena sadnica leske se kreće od 2 do 5 evra (za kalemljenje sorte), ali je u najvećem broju slučajeva oko 2,5 evra. Ako ste ozbiljni u proizvodnji, kupićete kvalitetne sertifikovane sadnice jer onda znate tačno šta ćete dobiti (za 10 godina). One su naravno skuplje.

Rekli smo, po hektaru ih dođe 450 do 650, ali više sadnice ne znači garantovano i veći prinos, jer leska traži prozračnost i sunce.

U punom rodu, prinos po jednom stablu iznosi oko 8 do 12 kilograma, od čega 50 do 60 odsto otpada na ljusku. Prinos lešnika po hektaru iznosi od 2,2 do 3,6 tona po hektaru, zavisno od brojnih faktora. Na svetskoj berzi cena lešnika u ljusci trenutno je, u maju ove godine, 2,65 evra po kilogramu. Na domaćem tržištu se na veliko lešnik u ljusci trenutno otkupljuje po 1,4 evra po kilogramu a jezgro na malo kreće se od 4,8 do 8,1 evra po kilogramu.

Množenjem ovih brojki završava se "matematika" kod većine onih koji razmatraju ulazak u biznis s lešnikom. Ali, daleko je to od pravog troška i profita.

A prava ukupna investiciona ulaganja mogu ići od 4.000 pa sve do 12.000 evra po hektaru, upozoravaju iskusni uzgajivači, a u godini punog roda prihod može dostići i 15.000 evra po hektaru, ali biti i manje od polovine te sume.

Isplativost leske, naglašava prof. dr Čedo Oparnica sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, je i u činjenici da pet hektara pod njom zadovoljava sve finansijske potrebe četvoročlanog domaćinstva, ali za pravu proizvodnju za industriju je potrebno minimum deset hektara.

Ima li tržišta za vaše lešnike? To pitanje se u Srbiji, ali i u Evropi, još dugo neće postavljati. Najveći evropski proizvođač je Italija, a izvoznik u Evropu svetska lešnik-velesila Turska (75 odsto proizvodnje). Čak i italijanski konditori uvoze lešnik za svoje potrebe. Što se nas tiče, tek je tu rupa u potrebama. Srbija uvozi 90 odsto lešnika, što je samo u 2013. godini dostiglo vrednost od gotovo 7 miliona evra.

Ali, problem može biti naplata, upozorava za MONDO Marko Sekulić, proizvođač lešnika i meda iz istoimenog poljoprivrednog gazdinstva u Banatskom Velikom Selu.

"Ja prodajem nakupcima, za pijace, sve odjednom po nešto nižoj ceni nego što bi se prodavalo kupcima na veliko, konditorima i sl. Ali, tako nemam glavobolja da li ću te 'veće pare' dobiti za dva meseca, za godinu dana ili, što se ljudima takođe dešavalo, nikad", kaže Sekulić, čiji je lešnikar zašao u devetu godinu.

Ovako se za kilogram očišćenog lešnika dobije 800-900 dinara (najviše je ovih godina bilo 1.000 dinara), i može da se uloži u novi ciklus proizvodnje.

Za tako nešto uvek treba novca, bilo za repromaterijal, bilo za mašine i opremu, pa dobro dođu subvencionisani krediti koje daje država. Tu su uslovi povoljni ako, opet upozorava Sekulić, "pucate na veliko".

Naime, ako uzmete mali kredit, kao što je Sekulić uzeo 2014. (130.000 dinara), može vam se desiti da bude "skuplja dara nego mera", i pored toga što je kamata samo 2 odsto godišnje a grejs period šest meseci. Razlog je neverovatan - upis (a plaća se i ispis) hipoteke na zemljište na ime države (pokrajinskog fonda) košta 20.000 dinara. Neverovatna suma za jedno parče papira s pečatom.

Sama procedura sadnje nije previše komplikovana, ali moraju da se poštuju osnove agronomije. Na jednom hektaru se zasadi 500-550 sadnica leske, obično u jesen.

Razmak između redova i kolona je od 4,5 do 6 metara, zavisi kako ko isplanira parcelu, tako da na jednom hektaru bude od 450 do 750 sadnica. Postoje leske kao žbunovi, postoje i kalemljene sadnice koje rastu kao jedno stablo, to su dve filozofije uzgoja a postoji i treća, njihova kombinacija - žbun kalemljen nisko na mečju (medveđu, divlju) lesku.

Sadnice nikada nisu od iste sorte, i to je najvažniji element sadnje, jer se leska ne oprašuje sama. Morate pored osnovne sorte na parceli imati dva do četiri oprašivača, tj. sorte leske koje cvetaju u povoljno vreme da opraše glavnu sortu. One se i beru posebno, a kvalitet ploda im je nešto slabiji.

Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60 odsto.

Kada se sadnice zasade (one tada imaju oko dve godine), predstoji samo da se redovno prskaju protiv parazita (najmanje dva puta ali ide i do šest, ali i to je tek polovina onoga koliko se puta prska jabuka), da se čupa korov i da se za godinu dve sačeka prvi rod. Ipak, onaj nešto značajniji je tek za četiri godine.

Rod se zatim skuplja sa zemlje (lešnik se ne bere već eventualno oduvava), obično posebnim usisavačem, a zatim pere i suši. Zatim plod u ljusci ide na selekciju, kalibraciju, pa na krckalice, provejavanje...

Pa, ako vas je ovo zaintrigiralo, pravac prva plantaža po savet, na kojima pravi uzgajivači ne štede.

I, srećno.