Nekada Jovan Bulj, svetska zvezda sa beogradskih saobraćajnica, a danas mladi policajci u belim uniformama na Trgu Slavija...
Mladi, nasmejani, odeveni u belo - tako izgledaju saobraćajni policajci koje je naš reporter danas zatekao na Slaviji.
Rekli su nam da nemaju nikakvu specijalnu funkciju i da su redovni saobraćajni policajci koji su samo dobili priliku da posao obavljaju u belim, svečanim unfiormama, koje se inače koriste na paradama i svečanostima. Menjaju se po dvojica u smenama, a dužnost im se ne razlikuje od "običnih saobraćajaca".
Oni su već postali atrakcija glavnog grada, pošto im, kako se uverio naš reporter, prilazi veliki broj građana koji bi da "škljocne selfi" sa njima, a mnogi naši sugrađani ih pitaju šta rade i kakve su im to uniforme.
Da li se Beogradu vraća stari sjaj i da li će buduće generacije i po ovim mladićima pamtiti neka svoja "stara dobra vremena" pokazaće vreme.
Jedan od onih koji su to nekih davnih dana uspeli bio je policajac Jovan Bulj - kako su ga nazivali "baletan" sa gradskih raskrsnica.
Bulj je, zahvaljujući svojim "akrobacijama" na ulici posatao prava pop zvezda Jugoslavije, a stekao je slavu i van granica zemlje.
„Najbolji dasa posle Elvisa Prislija”, rekli su engleski hipici za Jovana Bulja dok su ga posmatrali kako 1970. godine reguliše saobraćaj u londonskom Oksford stritu.
Kako je davno pisala "Politika", asocijacija je bila na mestu jer Bulj ne samo da je bio naočit, nego je i plesao vešto kao kralj rokenrola, jedino što su njegovi pokreti više ličili na baletske piruete i, umesto kukovima, njihao je rukama. Čak mu je i uniforma – potpuno bela od cipela preko rukavica do „tropskog” šlema, s nacifranim gajtanom za pištaljku i zlatnim širitima i dugmetima – bila kitnjasta gotovo kao odora u kojoj je Prisli zabavljao publiku u luksuznim hotelima Las Vegasa.
Bulj je nastupao na mnogo skromnijim mestima – raskrsnicama na Slaviji, Zelenom vencu, kod Trga Republike i „Londona”, odakle je na vrhuncu jugoslovenske slave pozvan da prikaže talenat i u „pravoj” prestonici Engleske. Bio je „gostujuća atrakcija” i u drugim evropskim metropolama, ali ga je najviše ljubavi obasipalo na ulicama Beograda, koje je „raščišćavao” desetak godina. Brodvej je imao „pevajućeg detektiva”, mi smo imali „saobraćajca koji pleše”.
Osim u London, zvali su ga i u Rim, Milano, Bern, Cirih, Pariz, Rusiju, da se ne spominju letnja gostovanja u gradovima duž Jadrana. Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja osvojio je treće mesto, ali je ovde ostao prvi i jedinstven do 1980. godine, kada je prevremeno poslat u penziju. Rekli su mu da je više glumac nego saobraćajac i uputili ga da prati vozove. Kad je napustio državnu službu, pomagao je supruzi u trafici da bi potom čuvao parking na Savskom keju. I tamo je zadržao neobične kretnje i ljubazno se javljao svakom prolazniku.
Došlo je, kažu, novo doba, u koje se nije uklapao.
Pa evo, došlo je još jedno novo doba i na Slaviji su opet policajci u belom. Za sada ne plešu, ali najavljuju da će im se uskoro pridružiti i koleginice u svečanim uniformama. Posle nove fontane i oni su uneli vesele boje i osmehe na stari gradski trg.
Da li vam vraćaju nadu i da li se duh Beograda vraća?
