Sladoled je mnogima omiljena letnja poslastica, ali ako vodite računa o zdravlju (i liniji), verovatno pokušavate da se obuzdate koliko god je moguće. Da ne biste sebi morali da uskraćujete uživanje, napravite sebi zdraviju varijantu kojoj ćete moći da se prepustite bez griže savesti.

Domaći sorbet

Sorbet se pravi brzo i lako, a potrebno vam je samo omiljeno voće (kajsije, maline, breskve, borovnice... čak i lubenica), voda i dobar blender.

Očistite i operite voće, iseckajte ga na komadiće ako je neophodno, izblendirajte ga, dodajte malo vode, izblendirajte još malo i dobijenu smesu sipajte u plastične posudice ili kalupe za sladoled i stavite u zamrzivač.

"Sladoled" od banane

Ovo zapravo i nije sladoled, ali uživanje će biti isto. Zrelu bananu isecite na kolutove, stavite u plastičnu posudicu i držite u zamrzivaču najmanje dva sata. Zatim ih izvadite, kratko izblendirajte i uživajte u "sladoledu" od banane.

Ako želite malo da "pojačate" ukus, možete ga posuti cimetom ili seckanim bademima, lešnicima ili orasima.

A dok čekate da se sladoled "stegne", pročitajte ko je uopšte "izmislio" poslasticu bez koje leto skoro da i ne može da se zamisli...

Poreklo sladoleda jedna je od gastronomskih zagonetki koja verovatno nikada neće dobiti konačan odgovor.

Pretpostavlja se da su Kina ili stara Persija bile među prvim kulturama koje su razvile desert napravljen od voća i izdrobljenog leda ili planinskog snega. S druge strane, slična otkrića mogla su da ostvare i mnoge druge kulture koje su imale pristup ledu i nečemu slatkom što bi dodali u njega.

Dokazi nam predočavaju da iz Kine potiču prve mašine za sladoled, a ova poslastica u početku nije bila ni nalik onome što mi danas podrazumevamo pod sladoledom, jer u njoj nije bilo ni mleka ni krema.

Mnogi misle da je recept za sladoled sa svojih putovanja po dalekoj Kini u Italiju doneo Marko Polo, ali je poznato da su rimski carevi uživali u ovom desertu vekovima pre nego što je on i rođen.

U svakom slučaju, Italija igra veliku ulogu u popularizaciji smrznutih poslastica u Evropi, a među njima je i sladoled.

Sorbeto i granita zapravo je pre pre led kojem se dodaju različiti ukusi, nego pravi sladoled, ali imaju veliku istoriju primene u drevnom svetu. Najverovatnije je da su ove poslastice u južnu Italiju stigle sa Arabijskog poluostrva. Arabljani su koristili planinski sneg i voćni sok za pravljenje sharbata, preteče italijanskog sorbeta.

Na Siciliji, desert napravljen od leda, šećera i različitih aroma poznat je kao granita i nešto je najsličnije originalnom sorbetu.

Današnji komercijalni sorbet može da sadrži male količine mleka, ali mnogi se i dalje prave samo od voćnog soka ili sirupa i leda.

Proći će nekoliko vekova pre nego što mleko i slatka pavlaka počnu da se dodaju u ove zaleđene poslastice. Zasluge za kreiranje prvog sladoleda u formi koju danas ima pridaju se Napolitancima, a prvi recepti zabeleženi su u kulinarskim knjigama iz 18. veka.

I, srećan vam Svetski dan sladoleda! Prijatno!