Nastala iz skandala, iz tragedije, govori o jednoj od najvećih heroina Srbije - Milunki Savić. Ne znate ko je ona?! Stidite se, ali čitajte dalje jer će vaš stid prerasti u ponos što su postojale i takve Srpkinje.
"Francuska vlada joj je nudila vilu, poslugu, život kakav zaslužuje. Ali, Milunka nije o tome ni trenutka razmišljala. Za nju je postojala samo jedna majka, koja se prema njoj odnosila kao maceha", nakon ovakvog predgovora, knjigu Milana Bogojevica "Milunka Savic - ordenje i ožiljci", ne možete da ostavite dok je ne procitate do kraja.
I kad knjigu završite, još dugo cete razmišljati o glavnoj junakinji, ali i o nama - Srbima, možda i o sebi licno. Zašto smo takvi - nehajni prema onima koji su nas zadužili. Da su Amerikanci imali Milunku Savic, o njoj bi Spilberg vec snimio film i dobio Oskara.
A mi?
Mi smo morali da cekamo 100 godina da se jedan vojnik postidi i uzme "papir i olovku u ruke" i napiše: "Milunka Savic nama treba više nego ikada".
"Nije moja knjiga o Milunki Savic prva i jedina, ima ih nekoliko, kao i dokumentarnih filmova, ali bez obzira na to o ovoj velikoj ženi se malo zna. Ja sam, na primer, za Milunku cuo tek 2008, dakle kada sam vec skoro devet godina radio u Vojsci Srbije. Šokiralo me je saznanje da ništa ne znam o ženi koja je najodlikovaniji srpski vojnik iz Prvog srpskog rata. To je skandal! Tragedija! Ni ostali iz mog okruženja, pitomci, oficiri... vecinom nisu znali ko je bila Milunka Savic", kaže autor Milan Bogojevic, ekonomista, koji je radio u Gardi, zatim u Kobrama, on je adutant princa Vladimira Karadordevica, menadžer firme za obezbednje.
Dakle, nije se školovao da bude pisac, mada piše za nekoliko srpskih nedeljnika, a osim ove objavio je i knjigu "Atentat 1934".
"Knjigu o Milunki sam rešio da napišem iz pravdoljubivosti, ali i zato što sam se iznenadio kada sam 2014. godine, povodom obeležavanja 100 godina od pocetka Prvog svetskog rata, u dve knjige koje su tada izašle, procitao da im je izvor grade bila, izmedu ostalog, i 'Knjiga o Milunki', ciji sam ja, nadovodno, autor! Tu knjigu nisam nikada napisao, ali jesam krace price, koje sam objavljivao na Facebooku-u, a neki su to, ocigledno, uzimali bez pitanja i iskoristili za svoje knjige. Zato sam rešio da stvarno sednem i završim ono što sam poceo", objasnio je Bogojevic na promociji svoje knjige na 62. Sajmu knjiga u Beogradu.
Objasnio je i zašto knjiga košta koliko pakla cigareta, zašto nije luksuzna, i zbog cega se on odrekao zarade od svog dela.
"Radeci na knjizi, upoznao sam divnu ženu Maju Kovacevic, koja ima svoju izdavacku kucu 'Glas Srbije', koja izdaje 'Kraljevske novine'. Maja je rodila 11 dece, Milunka jedno, ali je usvojila troje i odškolovala 30, i to sa svojom skromnom penzijom od 900 dinara. Video sam simboliku izmedu Maje i Milunke, ali simbolika nije bila dovoljna da knjiga ugleda svetlost dana, te sam se odrekao svog honorara da bi knjiga mogla da bude što jeftinija i da može da se proda u što vecem tiražu. Jer, 300 dinara košta i kutija cigareta."
Pored biografije o Srpkinji koja je u tri rata bila bombaš, i to najbolji, procitacete i o tome kako se sa dvadeset godina prerušila u muškraca da bi prošla regrutaciju, jer je ženama bilo dozvoljeno da budu samo bolnicarke, saznacete kako je živela nakon rata, zašto komšiluk na Voždovcu kaže da je "baba bila laf", zbog cega su je jednom godišnje posecivali celnici Ambasade Francuske u Srbiji, zašto je zbog nje cuveni voz Orijent ekspres zakasnio prvi i poslednji put u svojoj istoriji.
Knjiga ima i mnogo fotografija, zvanicne dokumentacije, pisama, a autor je naveo i detaljno objasnio svo njeno ordenje.
Pogledajte neke od fotografija:
"Skupljajuci gradu za knjigu, obilazio sam mesta na kojima je živela, pricao sa njenim komšilukom, poznanicima. Ne možete da zamislite šta sam sve cuo! Kucu u kojoj je živela do 1972. možete i sada da vidite, ali još kratko jer ce, možda, uskoro biti srušena, s obzirom na to da nije zakonom zašticena.
Nalazi se na Voždovcu, u ulici koja nosi njeno ime, na broju 25. To je kucica od dve prostorije. U jednoj je bio ugalj za grejanje, a u drugoj je živela najodlikovanija Srpkinja, sa usvojenom cerkom Zorkom koja je bila mentalno obolela, što je Milunka znala i kada ju je usvajala."
Pogledajte fotografije i kako danas izgleda ta kuca:
Milunka je umrla 1973. na drugoj adresi, u naselju Brace Jerkovic, u stanu koji joj je poklonio tadašnji gradonacelnik Beograda Branko Pešic. Stan je bio na cetvrtom spratu bez lifta, a Milunka je tada imala 80 godina i cetiri teške ratne rane.
Autor je saznao i da se srpska Jovanka Orleanka hranila u Narodnoj kuhinji, da je imala svega nekoliko haljina, a samo jednu reprezentativnu, zato je na vecini fotografija vidimo u crvenoj haljini ukrašenoj ružama.
Penziju je docekala kao cistacica u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu, ali je i šila i radila mnoge druge poslove, kako bi preživela.
"Zar za Milunku ništa niste mogli bolje da nadete, zar žena junak još da se bori, i to danas za parce hleba?", pitali su jednom prilikom njeni saborci Francuzi, koji su je redovno posecivali.
Da li znate da je Milunka prvo bila sahranjena u porodicnoj grobnici, na svega dvadesetak metara od grobova austrougarskih vojnika protiv kojih se nekada borila? Nepravda je ispravljena 40 godina kasnije kada su 10. novembra 2013. njeni posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana, pored Živojina Mišica.
RTS je 2012. godine, povodom pocetka Prvog balkanskog rata, objavio rezultate veoma zanimljive ankete. Tada smo saznali sledece: od 1.000 ispitanika 90 odsto nije znalo ko je Milunka Savic, a 93,8 njih nije znalo protiv koga je Srbija ratovala u Prvom balkanskom ratu. Medutim, na pitanje - koliko dobro znate srpsku istoriju, 66 odsto je reklo da dobro poznaje nacionalnu istoriju.
Kako biste vi odgovorili? Ali, iskreno.
Procitajte i ovo:
