Veliki dobrotvor Arijus van Tinhoven bio je holandski lekar koji je došao u Srbiju tokom ratova i radio kao ratni hirurg, a bio je i načelnik hirurgije bolnice u Valjevu.

Posle balkanskih ratova Tinhovena je u Srbiji dočekao i Veliki rat tokom koga je izbila epidemija pegavog tifusa. Valjevo je od 1914. do 1915. godine bio grad smrti, a Tinhoven sa svojim timom davao je sve od sebe da pomogne Srbima.

Stranac koji je dao srce za Srbiju - Arčibald Rajs

"Taj rat iznedrio je heroje i herojine čovekoljublja i humanosti, i ne poznaje granice i ne deli ljude po nacionalnoj verskoj i političkoj pripadnosti. Sa zapada je dolazio najveći broj misija koji su nesebično pomagali Srbiji. To su bili ljudi iz intelektualne elite svojih zemalja - žene lekari, dobrovoljci koji su išli na prvu liniju fronta zajedno sa Srbima, rame uz rame, forenzičari... Među njima je bio i Holanđanin Arijus van Tinhoven jedan od heroja valjevske bolnice", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na predstavljanju publikacije.

Na početku Prvog svetskog rata,  Arijus je postao šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu, a u jesen 1914. postao je, na zahtev srpske vojske, član komisije koja je istraživala austrougarske ratne zločine na teritoriji zapadne Srbije. U svojim dnevnicima i na fotografijama, koji su kasnije objedinjeni i objavljeni u Holandiji, ostavio je zapise o stotinama počinjenih zločina, silovanja, ubistava i sakaćenja srpskog naroda već u prvim nedeljama rata.

Đeneral Pavle, heroj Srbije!

Zbog napredovanja austrougarske vojske, Van Tinhoven je sa saradnicima bio primoran da evakuiše svoju bolnicu u Valjevu, i poslednjim vozom privremeno je napustio ovaj grad. Nakon povlačenja austrougarske vojske iz Valjeva, vratio se i nastavio rad u bolnici koja je jedva uspevala da primi priliv ranjenika i izbeglica. U zimu 1915, izbila je epidemija tifusa, od kojeg je i sam oboleo. Negovala ga je prva saveznica, verna sestra De Hrote, ali je njegovo zdravstveno stanje bilo toliko loše da je odlučeno da mora da se vrati u Holandiju.

Nastavak rata proveo je u službi Crvenog krsta u Francuskoj, Italiji i potom Albaniji, gde se u gradu Draču našao opet među Srbima, vojnicima i izbeglicama.

Arijus van Tinhoven - "valjevski Holanđanin", preminuo je 1965. godine.

Van Tinhoven tada je zapisao da su mu srpski pacijenti posebno prirasli srcu. "Srbi su zaista jaki, žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali Srbe je tako lako operisati, odlično se oporavljaju i uspešno leče. Osim toga, još vode i jedan čist, ne-materijalistički život".

Holandija je Srbiji tokom Prvog svetskog rata pomagala i na druge načine. Nije bio zaslužan samo Tinhoven.

Veliki broj srpskih ranjenika spas je pronašao upravo u Holandiji, zemlji koja je bila neutralna.

Iako je Holandija bila neutralna u ratu, tamošnji ministri sastali na Dan primirja 11. novembra 1918. godine i odlučili da prime deo ratnih zarobljenika iz Nemačke, očekujući da će oni biti oslobođeni. Oni su se potom preko holandske luke Roterdam vraćali u svoje zemlje.

U luku u Roterdamu hiljade Srba pristizale su brodovima. Većina ih je odmah bila zbrinuta u tamošnjim bolnicama. U Holandiji, u periodu "španske groznice"(bolest koja je tokom 1918. godine ubila 50 miliona ljudi), bilo je više od 5.000 Srba, a više od polovine njih u tu zemlju stigle su brodovima preko roterdamske luke.

"U jednom brodu bio je i veliki broj Srba. Neki su umrli dok su došli, oko njih 66", rekao je jedan od autora publikacije Džon Stinen.

Stinen je kazao da je u Holandiju stiglo oko 250.000 ratnih zarobljenika, među kojima je bilo između 4.000 i 5.000 Srba. Od toga je njih 1.660 došlo vozom, a 2.656 brodom. Zbog nedovoljnog kapaciteta roterdamske luke, oko 2.000 njih je smešteno u prihvatni centar. Od novembra 1918. do februara 1919. godine u Holandiji je umro 91 srpski vojnik.

Valjevski Holanđanin pružio je ruku Srbima u našoj zemlji, dok je veliki broj holandskih lekara pomagao našim žrtvama i u Holandiji.

Ambasador Holandije u Srbiji Hendrik van den Dolrekao je u Ministarstvu spoljnih poslova da su Arijus van Tinhoven i njegov tim ostavili neizbrisiv trag humanosti sa svim pacijentima u Srbiji sa kojima su se sretali.

"Osim toga što je radio u domenu medicine ostavio je vredne dnevnike i fotografije o životu tadašnje Srbije. Na drugoj strani Evrope, Holandija je ostala neutralna i to je omogućilo malom broju Srba da nađu utočište u Holandiji", rekao je ambasador.

On je rekao da publikacija "Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata koji su preminuli na teritoriji Holandije" govori o onima koji su manje poznati i njihovim sudbinama, ali takođe ima jednu perspektivu humanitarnog prava - govori o zakonima koji su omogućila ljudima da se spasu, ali i o prijateljskim odnosima Srbije i Holandije.

Ministar Dačić zahvalan je Holandiji što čuva sećanje na srpske žrtve, i heroje i herojine Velikog rata.

"Zbog revizionističkih pokušaja koji uporno dolaze iz jednog dela međunarodne zajednice, nužno je negovati kulturu sećanja i ukazati na nemerljive žrtve naroda koji su ginuli za civilizacijske vrednosti čovečanstva, među kojima se uvek u prvim redovima nalazio i srpski narod koji je u velikom ratu dao jednu trećinu stanovništva", rekao je Dačić.

Skoro svaki deseti poginuli u Prvom svetskom ratu bio je Srbin, rekao je Dačić i podsetio da je Srbija tada doživela demografsku katastrofu od koje se ni do danas nije oporavila.

"Za Srbiju koja pamti važno je da se Holandija seća srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu, brine o obeležjima srpskih stradalnika i ne prepušta ih zaboravu, ni posle sto godina", istakao je Dačić.

On je istakao da Srbija, koja je dala nemerljive žrtve za civilizacijske vrednosti slobode i mira čovečanstva od davnina do današnjih dana kulturom sećanja potvrđuje svoje opredljenje za mir, toleranciju, bolju budućnost za potomke.

Publikacija o Srbima koji su preminuli u Holandiji delo je holandskih istraživača Fabiana Vendinga, Džona Stinena i Tatjane Vending.

Holandijo, hvala!

Srbi koje je obožavala Škotska, a oni ragbi!

Škotska je VOLELA Srbiju i njene dečake