Verovali ili ne, rakija može da se pije i iz čaše za vino, ne treba da bude hladna, niti da se "eksira", kako to većina misli. Osim toga, naučili smo i kako da "provalimo" da li su nam umesto prave šljivovice dali aromatizovanu "brlju", zašto se parfemi rakija ne slažu, kao i da li je "dobra ljuta" zaista afrodizijak.

Ne, nismo ispili kazan, već smo sa stručnjakom razgovarali o rakijskom bontonu.

On se zove Zoran Radoman, jedan je od autora bloga "Rakija, uglavnom", često je u nacionalnim i međunarodnim žirijima za ocenjivanje rakija na raznim takmičenjima u kvalitetu, ali najvžanije od svega u vezi sa našim sagovornikom je sledeće – on voli rakiju i često uživa u njoj.

"Možda zvuči paradoksalno da nama na Balkanu neko priča o rakijskom bontonu, ali se ispostavilo da ima mnogo zabluda u vezi sa ispijanjem rakije koje smo rešili da demistifikujemo", rekao nam je Zoran i objasnio da u dobroj, kvalitetnoj rakiji treba uživati svim čulima, isto kao i u svakom drugom jakom alkoholnom piću: konjaku, škotskom viskiju, tekili, francuskom kalvadosu... koje je starilo u hrastovim buradima, a pije se lagano, gutljaj po gutljaj.

Dakle, to što mi rakiju "drmnemo" i "eksiramo" nije pravilno?!

"Jeste samo ako pijete lošu, slabu, manje kvalitetnu rakiju. U tom slučaju rakija se pije dosta rashlađena, iz male čaše, ili iz čokanja. Međutim, dobra, kvalitetna rakija ne treba da bude hladna i može da se pije i iz veće čaše, iz one za vino ili konjak. Polako...

Zamislite da 'na eks' probate rakiju koja je 15 godina starila u hrastovom buretu? To bi bilo isto kao da taksirate ferarijem!".

Ako je tako, u šta nam je teško da poverujemo, zašto onda gotovo svaka kuća u Srbiji ima čokanje i minijaturne rakijske čašice?

"Mala čaša i čokanj su se nametnule našem narodu kao najbolji izbor za rakiju, zato što se dugo na našim prostorima pila meka rakija. To nije prepečnica, ima manje dopadljivih aroma, manje alkohola - do 30 odsto. Kada bismo takvu rakiju sipali u veću i širu čašu, ona bi imala veoma neprijatan miris. Otuda ta navika da se rakija pije iz čašica, brzo, naiskap, često jako rashlađena, naročito u kafanama i kafićima, gde mnogi serviraju rakije sumnjivog porekla i kvaliteta. Nemam ništa protiv tradicije i svako treba da uživa u rakiji kako želi, ali da biste osetili miris, ukus, sve slojeve arome, naročito kod starih rakija, potrebno je da imate pravi 'alat'. Dublja i šira čaša demaskira rakiju, pojačava ono što je u njoj dobro, ali i ono loše, sve u vezi sa njom ćemo jače osetiti."

1/0
Vidi galeriju
undefined rakija izložba

Ima smisla, priznajemo, kao i Zoranov savet da ne stavljamo parfem na zglob ruke kojom držimo čašu.

"Kada stranci dođu u Srbiju oni obilaze razne kafane, piju razne rakije, uglavnom 'na eks' jer im tako savetuju ugostitelji, a onda se vrate kući i na društvenim mrežama pišu kako je kod nas sve super, ali ih glava boli od našeg čudnog, jakog alkoholnog pića. To znači da su bili prevareni i da su pili neke loše rakije."

Kako mi da ne prođemo isto - kako da razlikujemo dobru od loše rakije?

"Kada je sipate u čašu, ili čašicu, čokanj, obavezno je prvo pomirišite i razmislite na šta vas taj miris podseća - na dunju, šljivu... Rakija mora da miriše na voće od kojeg je napravljena, ali nikako jače od onoga koliko taj plod prirodno miriše. Ako je tako, onda budite sigurni da je reč o piću kojem je dodata aroma. To se najčešće radi sa rakijama od dunje i jabuke. Ako rakiju pijete iz veće čaše možete malo da je zavrtite, kao kada pijete vino. Tako ćete malo jače osetiti aromu, a videćete i takozvane suze - onaj trag što ostane na staklu pa lagani klizi. Stare rakije uvek ostavljaju taj trag, jer su gušće, imaju više ekstrahovanih materija iz na primer hrastovog bureta ili nekih drugih neisparljivih jedinjenja. Međutim, nemojte na to da se oslanjate - suze mogu da se postignu i dodavanjem glicerina koji će takođe kliziti niz čašu. Zato obratite pažnju na to da li se suze sudaraju i preklapaju, što je slučaj kada su glicerinske, ili niz čašu klize svaka za sebe i paralelno."

Rakija kako se pije, rakijske čaše bonton, blog Rakija uglavnom
MONDO/Predrag Vujić 


Šta nam govore venac i boja rakije?

"Venac nam ništa ne govori o kvalitetu, već samo o tome koliko je rakija jaka, koliko ima alkohola. One koje imaju venac su najčešće prejake - preko 50 odsto alkohola i to se teško pije. Što se boje tiče, na to se oslonite samo ako ste sigurni u poreklo pića koje vam je servirano - svaka rakija je bezbojna, ali kolorit nastaje tokom sazrevanja u buretu. Nekim pićima se, zarad lepe smeđe boje, dodaje boja E150 - karamel."

Dakle, nema prečice na putu otkrivanja da li smo posluženi starom rakijom ili onom koja se samo tako predstavlja?

"Tek kada probate nekoliko pouzdano starih rakija, onda ćete imati neku vrstu mape u svojoj glavi na osnovu koje ćete prepoznati da li je reč o dobroj staroj rakiji. Ono što ću vam savetovati jeste da ne pijete hadnu rakiju, to je provereni pokušaj prevare. Ako je rakija bezbojna, voćna i ako je mlađa, ona može da ide na nižu temperaturu - između 10 i 12 stepeni Celzijusovih. Starija rakija, prirodno obojena, se pije na temperaturi između 17 i 19 stepeni. Gutljaj rakije, barem prvi, bi trebalo uvek da je manji, obavezno ga zadržite nekoliko sekundi, dopustiti da se rakija lagano razlije u ustima da biste sve osetili, a onda gutljaj progutajte polako."  

Pročitajte i ovo:

Radža, mučenica, ljuta - zašto je Srbi tako vole?