Tradicionalna narodna igra je zvanično na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa ljudske vrste!
Nakon upisa slave i kola na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijlanog kulturnog nasleda, Srbija namerava svake godine da upiše po jedan element svog kulturnog nasleda na tu listu, a u razmatranju su frulaška praksa, Vukov sabor i zlakuska grncarija, rekao je danas predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno naslede Danijel Sinani.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljevic, ministar zaštite životne sredine i predsednik Skupštine saveza kulturno-umetnickih društava Srbije Goran Trivan, v.d. direktora Etnografskog muzeja Tijana Colak-Antic Popovic i clanovi tima za izradu nominacije kola, složili su se danas oko znacaja upisa tog elementa nematerijalnog kulturnog nasleda Srbije, cime je prepoznata i priznata njegova vrednost.
Ministar Vukosvaljevic je na konferenciji za novinare u Etnografskom muzeju naglasio da Srbija ima šta da ponudi svetskom kulturnom nasledu i da je za narednu godinu u planu pevanje uz gusle.
On je ocenio da upisom kola na Uneskovu listu, Srbija obogatila svetsku kulturnu baštinu i dodao da to predstavlja podstrek da se nastavi sa cuvanjem i negovanjem nematerijalnog kulturnog nasleda i ojaca ameterizam u Srbiji, primetivši da kulturno naslede ima i veliki turisticki potencijal.
Srpsko kolo na listi Uneska!
Trivan je u ime kulturno-umetnickih društava iz citave Srbije nazvao upis kola na Uneskovu listu plenetarnim dogadajem i naglasio da su KUD-ovi sacuvali tu bogatu tradiciju i kao takvi cine suštinski deo kulture srpskog naroda.
"Moderno vreme je donelo citav niz vrednosti, koje su zapravo nevrednosti, a kolo je kao paradigma kulture i umetnosti neponovljivo i nešto što izaziva pažnju širom sveta gde je cenjenije nego u Srbiji", istakao je Trivan, dodavši da moramo da pocnemo da cenimo svoju tradiciju koja je "najlepša na svetu".
Predlagaci elementa kola za Uneskovu listu su Fakultet muzicke umetnosti, Centar za istraživanje i ocuvanje tradicionalnih igara Srbije (CIOTIS) i ansambl "Kolo".
Etnomuzikolog i profesor na Fakultetu muzicke umetnosti Selena Rakocevic objasnila je da nominacija podrazumeva grupu narodnih igara koji imaju isti obrazac pokreta (iste korake) - izvode se desno, zatim sledi igranje u mestu, pa levo i potom igranje u mestu.
Ona je rekla da je kolo tek poslednjih decenija poprimilo znacaj koji danas ima i pomenula "Moravac", "Kukunješ", "Žikino kolo", "Moravsko kolo", dok poslednjih decenija dominira "Užicko kolo".
OJSA! Srpsko kolo usred hrvatskog letovališta
"Buduci da je kolo prisutno na svim svetkovinama, masovnim i porodicnim, ono je nesumnjivo poprimilo prepoznatljivu funkciju srpskog nacionalnog identiteta i zbog toga se u narodu naziva 'srpskim kolom', kolokvijalno 'kolcem' ili jednostavno 'kolo'", rekla je Rakocevic, dodavši da nominacija ne podrazumeva "Vlaško kolo", "Cacak", "Bugarku", "Malo" ili "Veliko kolo" sa teritorije Vojvodine.
Ona je ukazala na znacenje koje kolo ima danas u Srbiji, a kojeg, smatra, nismo dovoljno svesni.
"Kolo ima veliki saborni potencijal za sve žitelje Srbije. Izvodenje kola je paradigma jednakosti, koja je bazirana na poštovanju uzajamnih razlicitosti, jer u kolu smo svi jednaki i dok igramo kolo prevazilaze se sve granice, etnicke distance, konfesionalne i religiozne razlike medu nama, statusne, socijalne, ekonomske, profesionalne, rodne, starosne razlike. Držanjem za ruke, kroz igranje kola, ostvarujemo zajedništvo", pojasnila je Rakocevic.
Direktor ansambla "Kolo" Vladimir Dekic je rekao da od prve koreografije Olge Skovran iz 1948. godine pa do danas taj ansambl ima kolo na svom repertoaru.
Do danas uradeno je devet koreografija sa tim elementom i "Kolo" na svakom koncertu u Srbiji i svetu izvodi jednu od tih koreografija.
