Porođaj je sam po sebi jedno veličanstveno, ali stresno iskustvo, i to će potvrditi svako ko je kroz to prošao. Mnoge žene će vam reći da porođaj nije strašan, druge će vas tešiti da ćete sav bol i muke zaboraviti kada taj mali život koji ste doneli na svet prvi put uzmete u ruke. Međutim, to nije dovoljno da prođe strah one koji pate od tokofobije.

Tokofobija se karakteriše kao ozbiljan ili parališući strah od porođaja i procenjuje se da je broj žena koje pate od toga između 2,5 i 14 odsto.

Primarna tokofobija se dešava kod žena koje prvi put rađaju, može da se javi već u tinejdžerskom dobu, i da dovede do izbegavanja trudnoće kasnije.

Sekundarna tokofobija nastaje kao posledica prethodno traumatičnog iskustva na porođaju.

Stručnjaci naglašavaju da su tokofobiji sklonije one žene koje pate od anksioznosti, ozbiljnijih ginekoloških problema ili su bile seksualno zlostavljane.

Miranda je jedna od žena koja ima strah od porođaja, koji se javio u tinejdžerskim godinama.

"Kada sam bila mlađa i seksualno aktivna, shvatila sam da anksioznost dolazi od pritisaka društva da nikako nije dobro dobiti dete u tinejdžerskim godinama. Od tada imam strah koji nikada nije nestao", priča ova žena.

Ona kaže da joj je samo pogled na slike porođaja izazivao veoma negativne emocije, ponekad i napade anksioznosti.

"Shvatila sam to u ranim dvadesetim godinama kada sam primetila da jednostavno ne mogu da gledam scene porođaja ni na televiziji. Bukvalno bi mi postalo vruće, počela bih da se znojim i imala bih osećaj nelagodnosti u stomaku", priča Miranda.

Nedavno je na Instagramu naletela na fotografije porođaja za koje nije postojalo nikakvo upozorenje da su eksplicitne. "Potrajalo je sekund dok sam shvatila šta gledam i čim sam shvatila osetila sam da mi je muka i da je nastupila anksioznost". Ona dodaje da je želela da gleda te fotke, ali da jednostavno nije mogla.

Kao i drugim ženama koje pate od tokofobije, i Mirandi je neprijatno kada se nalazi u društvu trudnica jer "ne želi da razgovara o tome i ima utisak da im neprijatno bulji u stomake".

Kao rezultat ove fobije, mnoge žene izbegavaju trudnoću jer im porođaj deluje previše strašno.

Još jedna od dama koje imaju strah od porođaja, Melisa, objašnjava kako je ta fobija uticala na njen život.

"Ne želim decu! U stvari, ja svakako ne želim decu, ali zbog te fobije imam utisak kao da je fizički nemoguće da prolazim kroz to".

Međutim, samo izbegavanje trudnoće nije dovoljno jer čak i pričanje o tome može da izazove napad anksioznosti kod ovih žena. Zato Melisa, na primer, izbegava određene filmove ili slike za koje zna da mogu da budu okidač.

"Imam averziju prema gledanju porođaja i odbojnost prema samom razgovoru o tome. Čak i kada znam da je reč o filmu, dobijam napad anksioznosti ako gledam ženu kako se porađa", kaže Melisa.

Šta se dešava ako neko ko ima tokofobiju ipak ostane u drugom stanju?

Dr Katriona Džons kaže da neke žene odluče da prekinu trudnoću ili izričito traže porođaj carskim rezom.

Postoji i potencijalna mogućnost dugog porađanja, često bez epidurala, a ponekad je potrebna i medicinska intervencija da beba dođe na svet.

Dr Džons kaže da to može da ima "kratkoročni i dugoročni uticaj na majku i bebu", kao i da "neke žene koje pate od tokofobije nisu toliko povezane sa svojom bebom".

Još neki od simptoma koji su karakteristični za tokofobiju su anksioznost, nesanica, poremećaji u ishrani, predporođajna depresija, kao i potencijalni rizik od postnatalne depresije.

Ekspert za fobije Adam Koks kaže da žene koje pate tokofobije rade nezamislive stvari kako bi izbegle svoj najveći strah.

Na primer, često raskidaju srećnu vezu sa partnerom koji želi decu ili se odlučuju za kratke, neobavezne veze i sabotiraju ih ako im se samo učini da bi moglo da preraste u nešto ozbiljnije.

Srećom, postoji terapija za one koji imaju fobiju od porođaja.

Katriona kaže da je cilj uvek da se strah razume, kao i da se pomogne ženama da barem razmotre opciju prirodnog porođaja umesto carskog reza.

Razne sprovedene studije pokazale su da različiti tipovi savetovanja mogu da pomognu nekim ženama da pobede ovu fobiju. Naravno, ne postoji brzo ni jednostavno rešenje i često je potrebno da te žene razgovaraju sa akušerima i lekarima kako bi ih edukovali o samom porođaju i sa njima podelili strahove i dileme.

Koks kaže da druženje sa trudnicama može da pomogne nekim damama da se smanji osećaj anksioznosti. I na kraju, dodaje da većina žena koje nemaju tokofobiju imaju neku dozu straha od trudnoće i porođaja, "što je savršeno normalno".