O ugroženosti ćirilice deo javnosti priča dugo, čak smo čuli i predlog pojedinih političara da firme koje se oglašavaju na ćirilici treba da imaju određeni popust. Te teme dotakao se i ministar kulture Vladan Vukosavljević. Evo šta kaže.
"Ne smemo da dozvolimo da za par decenija ćirilicu svi znaju, a da je praktično niko ne zna. Time bismo izvršili jednu autogenocidnu stvar, uništili bismo pismo kojim se većina nacije i kultura ponosi", rekao je ministar Vukosavljević na okruglom stolu "Srpski jezik danas" u Dositejevom domu, istakavši da je briga o ćirilici imperativ.
Podsetio je da se u okviru akcije "Negujmo srpski jezik", koja se sprovodi već tri godine, posebna pažnja posvećuje negovanju ćiriličnog pisma.
Odgovarajući na pitanje kada će biti više ćiriličnih napisa u izlozima, Vukosavljević je rekao da to zavisi od samih ljudi.
Prema onima koji upotrebljavaju strane reči, kaže, neće biti represije, ali bi, smatra, one koji koriste ćirilicu trebalo stimulisati.
"Trebalo bi da bude kazni za one koji se ne pridržavaju upotrebe ćiriličnog pisma, one bi bile na simboličnom nivou - 1.000 dinara godišnje, samo da u nekom formularu bude napisano 'da li ćete ispisati naziv firme na ovom ili onom pismu'. I da onaj koji se opredeli za, recimo, ćirilicu, ima bilo koji simbolični popust.Novac tu nije presudan, presudna je svest. Naše su ankete pokazale da ljude kada pitamo po Srbiji zašto su stavili ovo umesto onoga, oni najčešće nemaju jasan stav o tome, nego su intuitivno preuzeli modele koji postoje u svetu oko njih. Prema tome, to jeste najveća opasnost", rekao je ministar.
Na zapuštenost ćirilice, ali i celokupnog srpskog jezika, godinama upozorava struka. Najglasniji u tome je, prirodno, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, koji već neko vreme predlaže da se srpski jezik, kao redovan predmet, uvede na sve fakultete.
"Već odavno govorimo da je važno da srpski jezik bude redovan predmet na svim fakultetima, na kojima se i inače već izučavaju dva strana jezika", rekao je predsednik Odbora, prof.dr Sreto Tanasić, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
To bi, ocenio je, doprinelo i očuvanju i većoj upotrebi ćiriličnog pisma u svim sferama života.
Još potpis:Gotova deklaracija o srpskom jeziku
Sa tim se saglasio i ministar Vukosavljević, koji smatra da bi uz srpski jezik, u okviru istog predmeta, trebalo izučavati i istoriju srpske kulture.
Vukosavljević je upozorio na činjenicu da je Srbija izgubila mnogo lektorskih katedri u svetu.
"Srbija ima manje od 10 lektora u svetu, dok Slovenija ima oko 45, a Hrvatska oko 60 lektora", rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, formirana je Komisija koja treba da ustanovi kriterijume ko sve može da bude lektor srpskog jezika u inostranstvu.
"Mislimo da brzo rešavamo pitanja kao što su, na primer, lektorska katedra u Moskvi, gde nemamo lektora, možda Temišvar, Budimpešta, Trst...", zaključio je Vukosavljević.
