Ima li nešto što ona ne može? (FOTO)

Svaki trud i svako znanje vredeće nekada, poručila je povodom Međunarodnog dana žena 8. marta svestrana mlada Banjalučanka Ana Lukajić.

Pored povremenih poslova svakodnevno radi u jednoj banjalučkoj optičarskoj radnji i kozmetičkom salonu.

"U optici radim puno radno vreme osam sati, a u salonu po potrebi zavisi od koliko imam klijenata zakazanih, a to se uglavnom svodi na najmanje 12 do 15 radnih sati dnevno", ispričala je Ana Lukajić ekipi Anadolu Agency (AA).

Govoreći o fakultetskom obrazovanju konstatovala je da je verovatno sudbina tako htela da se ne bavi onim za šta se školovala.

"Bila mi je želja da se bavim tim, nije bilo prosto prilike pa sam se preorjentisala na drugu stranu gde ima i posla",kaže ona.

Pošto je u srednjoj školi stekla zvanje kozmetičkog tehničara već deset godina bavi se tim poslom.
"Radim nokte i ostale kozmetičke usluge. U optici sam sasvim slučajno, došla sam pre dvve godine i naučila i taj posao, zapravo zanat", rekla je Ana.

Kada je u pitanji vožnja kamiona i autobusa, Ana je krenula od početka, polaganja vozačkog ispita za automobil, a usledili su i kamion, motor i veliki kamion.

A ovako u svetu "slave" 8. mart

"Ne znam, prosto je to nekako bilo normalno. Pošto mi se otac i brat bave prevozom bilo je normalno da i ja položim za to iako sam žensko", kaže mlada Banjalučanka koja se za volanom autobusa i kamiona oseća kao u običnom automobilu.

Dok joj je otac preneo ljubav prema vozilima, majka je zaslužna za većinu ostalih Aninih usmerenja, a naročito za znanje i ljubav prema izradi torti.

"To volim da radim, ali ne radim često, sve zavisi od potreba mušterija", ispričala je ona i dodala da je svi kreativni poslovi ispunjavaju.

Ima i ITF licencu za teniskog sudiju, Ana je redovan sudija na ATP Challenger Banjaluka, već sedam, osam godina, a osim toga sudila je i na nekoliko turnira u inostranstvu.

Na pitanje kako stiže da se bavi svim tim poslovima Ana Lukajić kaže da je navikla i da joj dan počinje u šest ujutro, a završava oko ponoći. Ukoliko je prva smena u optičarskoj radnji, nakon toga odlazi na svoj redovni fitnes trening pa produžava do kozmetičkog salona.

"Onda se to tako spoji, retko kad sam kući i retko kada imam vremena za sebe izuzev tog treninga što sebi posvetim malo vremena čisto zbog zdravlja i leđa", kaže ona.

Smatra da je sve stvar navike, da će oni koji su navikli da rade uvek raditi, a oni koji su navikli raditi malo manje, tako će i raditi.

"Umor, ima ga naravno, ali retko kada da ja to osećam, više ljudi primete na meni nego što ja to osećam. Navikla sam da radim toliko i kada ne radim onda mi je prosto čudno. Ne osećam se ja kao ja, osećam se beskorisno. Zato uvijek propagiram to da ljudi treba da što više stiču znanja i veština, pogotovo mladi. Naročito devojke bi trebalo što više zanata da imaju čime da se bave da ne provode vreme tek tako nezainteresovano - da ga koriste za nešto korisno, nije bitno šta, samo da se radi nešto. Sama sebi sam čist primjer da se sve na kraju isplati, bilo kakav trud", kaže ona i dodaje da stečena znanja i veštine niko nikome ne može oduzeti.

Na pitanje da li žene u BiH imaju jednake mogućnosti kao i muškarci odgovorila je da pol nema veze, nego da uspeh zavisi od toga kakva je ko osoba.

Dan žena: Nekoj cveće, a nekoj batine

"Kao što vidite sama sam primer tome da ko hoće i ko se trudi sve može. Može i da radi nokte i da vozi kamion i da pravi torte i sve ostalo. Sve je od osobe do osobe. Što više znanja stičete to vam je bolje i mislim da žene nisu zapostavljene nego samo da budu u stanju da se izbore za sebe i da ulažu u sebe jer to se na kraju stvarno isplati. Svako znanje, veština sve što novo naučite možete negde da iskoristiti i da na kraju krajeva unovčite i od toga jako fino da živite. To što ja puno radim, i što se moj dan svodi na toliko radnih sati, to je moj izbor, svesna sam da ću to morati smanjiti, ali prosto sad je tako, meni odgovara, pa ćemo videti dokle", kaže ona.

Kada je u pitanju odlazak mladih iz BiH u potrazi za poslom Ana Lukajić smatra da je normalno da idu oni koji se nisu pronašli ovde, ali samo ako su dali svoj maksimum.

Dodaje da svi očekuju velike plate u inostranstvu a zanemaruju da radno vreme često počinje od pet časova, da su vikendi radni.

"Mislim da ovde ima posla i da ne bi trebalo toliko da idu, da treba samo malo više da se potrude i da ulažu u sebe", smatra Ana Lukajić.

Pored svih svojih poslova, ona pronalazi i vremena za prijatelje iako je to jako malo. Zapravo svoje slobodno vreme uglavnom prepušta porodici i prijateljima koji često nemaju razumevanja za njene brojne obaveze.

"Svi govore: Prođe život Ana smanji, a ja uvek govorim još samo ovo", ispričala je ona i dodala da joj majka govori da kod nje nikada neće nestati "još samo danas ili sutra" da završi jer uvek pronađe nove obaveze i nešto novo.