Polovina gradana izjavila je da prati dešavanja vezana za KiM, dok je isto toliko njih navelo da ih ne prati, a vecina ispitanika nije spremna na znacajnije licne žrtve, ukoliko je to uslov za rešavanje statusa južne pokrajine, pokazalo je istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga.

Direktor IPSOS-a Srdan Bogosavljevic kaže da postoji velika konfuzija medu gradanima kada je u pitanju KiM, te da nema preciznih i koezistentnih stavova.

"Medu gradanima ne postoji jedinstven stav koje rešenje je u najboljem interesu Srbije. Iako najveci procenat gradana veruje da je to vracanje Kosova Srbiji, zastupljena su i druga rešenja. Tako je Kosovo kao suštinska autonomija u okviru države Srbije najbolje rešenje za 26 - 28 odsto gradana, dok je podela teritorije izmedu Albanaca i Srba sa posebnom brigom za prava Srba koji ostaju na KiM i zaštitom srpskih crkava i manastira najbolje rešenje za 15 i 20 odsto gradana", kaže Bogosavljevic.

Navodi da je pitanje Kosova veoma "eksplozivna" tema, koja nije visoko rangirana kada je u pitanju interesovanje gradana, osim, kaže, ako se nešto desi.

Kako kaže, ekonomske teme, koje se ticu pitanja "kako da preživim" su uvek prve za gradane, pa onda druga pitanja medu kojima je i KiM.

Kada je rec o stavu o preambuli Ustava u kojoj se pominje da je KiM sastavni deo Srbije, 36 odsto gradana Srbije nema jasan stav, 26 odsto smatra da preambula treba da ostane u Ustavu, dok 22 odsto smatra da je treba izbaciti.

Sa stavom da je Kosovo kao teritorija vec izgubljeno, te da Srbija treba da brine o Srbima i kulturnoj baštini, ali da je nerazumno da se zbog vec izgubljene teritorije odricemo šansi za brži razvoj Srbije koje nam se nude kroz pridruženje EU slaže se nešto više od 42 odsto ispitanika.

Ne teram vas da pravite decu, necu da jedem šniclu

Suprotno tome, stav da Srbija od EU nema nikakve koristi i da ne treba da pravi nikakve kompromise vezane za Kosovo makar prekinuli sve veze sa EU zauzima izmedu 36 i 37 odsto ispitanih.

Polovina gradana, 51 odsto, veruje da se kompromisom sa Kosovom ne gubi nacionalni identitet Srbije, dok 44 odsto smatra da ce kulturna baština i Srbi na Kosovu biti bolje sacuvani uz saradnju sa medunarodnom zajednicom i kompromisnim rešenjem sa Albancima na Kosovu.

"Napuštanje borbe za Kosovo kao dela Srbije otvorilo bi pitanje otcepljenja drugih teritorija od Srbije, kao što su Vojvodina i Sandžak smatra 41 odsto ispitanih, dok je za 62 odsto neprihvatljivo da Albanci budu na visokim funkcijama unutar države ukoliko bi Kosovo zvanicno funkcionisalo kao deo Srbije", kaže Bogosavljevic.

Dodaje, da upitani koliko je poželjno da se narodu otvoreno saopšti da je Kosovo izgubljeno, u proseku cetiri od 10 gradana veruje da bi politicar koji to uradi stekao poštovanje naroda, ali bi to bilo i politicko samoubistvo.

Nisu nam protivnici Albanci, vec...

Istraživanje je sprovedeno na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo, a izvršna direktorka te fondacije Jelena Jelincic kaže da 82 odsto gradana ne bi živelo u okolnostima bezbednosnog rizika ukoliko je to uslov rešenja za KiM, dok 77 odsto ne bi prihvatilo izdvajanje iz plata i penzija za projekat ocuvanja KiM.

Kada je u pitanju održavanje referenduma kako bi se rešilo pitanje KiM, ona ocekuje da ce pitanje KiM biti postavljeno zajedno sa pitanjem promene Ustava.

Navodi i da je moguce da njegovo održavanje bude neuspešno, dok iz IPSOS-a kažu da, pod uslovom da referendumsko pitanje bude pošteno i precizno definisano, rešenje o priznanju Kosova ne bi bilo prihvaceno.

Jelincic podvlaci da gradani nemaju dovoljno informacija o situaciji na KiM.

"Gradane zanima, ali ne znaju brojke. Koliko Kosovo košta Srbiju, kakvo je tržište, kako se od Kosova može zaraditi u slicno. Takode, ne znaju kako žive ni Srbi ni Albanci, a narocito Srbi južno od Ibra, jer se uvek govori o severu KiM", navela je.

Posebno zabrinjava, kaže, što gradanima i dalje nije jasno šta znaci formulacija "normalizacija odnosa", kao ni šta je Briselski sporazum.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2017. do februara 2018. godine metodologijom istraživanja javnog mnjenja i kriznih fokus grupa, a procenti se u manjem ili vecem stepenu razlikuju u odnosu na vreme istraživanja.