Do kraja godine sedam pristana na Dunavu
Mondo/ Stefan Stojanović 

Od deset zemalja kroz koje protiče, gotovo petina toka Dunava je kroz Srbiju, ali ovih 588 kilometara reke i dalje nije iskorišćeno.

Ne postoji ni precizna računica koliko Srbija gubi zbog toga što ne koristi sve potencijale Dunava, ali podatak da bi samo jedan kontejner robe namenjen izvozu doneo uštedu od 1.600 evra, govori dovoljno, piše "Politika".

Ohrabrujuće zvuči vest da će do kraja ove godine svih sedam međunarodnih pristana na Dunavu, u koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija do sada izdvojilo 163 miliona dinara, biti u funkciji jer bi konačno naša najveća reka trebalo da bude iskorišćena i turistički.

1/0
Vidi galeriju
undefined Dunav zemunski kej

Posebno ako se zna da samo zbog neuređenih pristana u ovom trenutku u Srbiju godišnje dođe osam puta manje turista nego, recimo, u Beč.

U Agenciji za upravljanje lukama kažu da je prošlogodišnja nautička sezona bila uspešna, s 996 pristajanja putničkih brodova i 131.780 putnika.

U odnosu na 2016. godinu, broj pristajanja veći je četiri odsto, a broj putnika je porastao 10 procenata.

Njihovi podaci ukazuju i na stabilan porast "kruzinga" treću godinu zaredom, od oko pet procenata na godišnjem nivou.

Turistički gledano, u Srbiji se izdvojilo nekoliko destinacija koje je obišlo 70 odsto turista koji su posetili zemlju. Krajnje je vreme da otkriju i "srpski" Dunav.

Trenutno rade, kako-tako, pristani u Kladovu, Smederevu i Golupcu, do kraja godine bi trebalo da prorade i u Kostolcu, Sremskim Karlovcima, Velikom Gradištu (Tvrđava Ram) i Beočinu.

Radi se projekat za pet pristana u Beogradu, od kojih četiri na Savi (Ušće - Muzej savremene umetnosti, Brankov most, novobeogradski Blok 70, Ada Ciganlija) i jedan na Dunavu u Zemunu, kao i međunarodno pristanište kod Stare kapetanije u Zemunu.

Navedenih pet pristana biće tipski, plutajući pontoni za prihvat malih turističkih plovila, kao i stajališta za putničke brodove, u okviru javnog prevoza.

U Zemunu će pristajati i međunarodni brodovi

A turisti bi imali šta da vide - čak sedam tvrđava (Bačka, Petrovaradinska, Beogradska, Smederevska, Ram, Golubačka, Fetislam), krstarenje kanalima sistema Dunav-Tisa-Dunav i vojvođanskim pritokama Dunava, Viminacijum, Lepenski vir... a na širem planu tu su u mogućoj ponudi i "vinski putevi" (Fruška gora, Smederevo, Negotinska krajina) ili "putevima rimskih careva"...

Kada pristan, ili potpuno opremljeno pristanište i postoji u Srbiji, nažalost, ne znači da će i raditi kako treba. Iako je ovogodišnja nautička sezona otvorena 22. marta, od tri grada donjeg Podunavlja u kojima je tokom prošle i početkom ove godine proglašeno pristanište, samo je u Golupcu, tokom Uskrsa, pristao prvi putnički kruzer, javila je krajem aprila "Politika".

Smederevo i Kladovo dobili su svoje operatere, ali još čekaju inostrane turiste sa Dunava. Pristan na smederevskoj obali postavljen je još u maju 2016. godine i tada je pompezno najavljeno da će u nekadašnju despotovinu i srpsku prestonicu već naredne godine sa reke svratiti 20.000 do 30.000 turista.

Umesto toga, pristan dugo nije bio u funkciji, da bi tek u oktobru prošle godine dobio lučkog operatera – konzorcijum privrednih društava Đerdap Usluge iz Kladova i Emporio tim iz Beograda. Primopredaja na desetogodišnje upravljanje izvršena je početkom novembra. Usledilo je potom sređivanje pristana, usklađivanje sa međunarodnim standardima.