Izgradnja TANAP-a je, istakao je, veoma vazna iz dva razloga: prvo, zato što daje nadu da region Jugositočne Evrope neće ostati izolovan kada su u pitanju veliki energetski projekti.

Drugo, rekao je, zato što će ovaj projekat poboljšati energetsku povezanost ovog dela Evrope, a samim tim će imati i uticaj na poboljšanje investicione klime i, uveren je, dolazak novih investitora u zemlje regiona...

"Srbija želi da vidi region koji je povezan infrastrukturnim projektima, ali istovremeno povezuje zemlje regiona sa drugim zemljama", rekao je predsednik Vučić.

TANAP-om će iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku biti transportovan gas do Italije i Evrope, a eksperti u Srbiji se nadaju da bi i naša zemlja u budućnosti mogla imati koristi od ovog gasovoda i priključiti se na jedan njegov deo.

Gasovod TANAP, vredan 10 milijardi dolara i dužine 1.850 kilometara, povezuje Kaspijski basen sa jugoistočnom Evropom, a reč je o projektu koji treba da transportuje gas od azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz 2 na Kaspijskom moru kroz Tursku do Evrope.

Putin: Turski tok preko Bugarske - moguće!

Naša zemlja se, prema oceni predsednika Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, nalazi u vrlo nezgodnoj situaciji jer, snabdeva se gasom iz severnih zemlja, odnosno iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske, a 2019. godine ističe ugovor o tranzitu gasa između ruskog Gasproma i Ukrajinske strane.

To bi, smatra, moglo da ugrozi snabdevanje ovim energentom i naše zemlje, ukoliko se u međuvremenu ne pronađu alternatvni izvori snabdevanja.

Vuletić kaže da Evropska unija mora da "preseče Gordijev gasni čvor" i odluči najzad kako i odakle će se snabdevati gasom kao i na koji način Srbija može da bude uključena u ceo proces.

"Sledeće godine, kada ističe ugovor o tranzitu gasa između Gasproma i ukrajinske strane, može da se desi da se potpuno prekine isporuka gasa za našu stranu. Ovakav način, da se možda iz TANAP-a dobije neka količina gasa za Srbiju, vrlo je optimistična procena", ocenjuje Vuletić.

Međutim, pitanje je kako to sve izvesti, kaže on, jer je EU u svoje zakonodavstvo unela odredbu koja govori da onaj ko je vlasnik gasa ne može da bude i vlasnik gasovoda.

"Rusi su sa Turskim tokom došli do granice sa EU, TANAP je do granice sa EU, prema tome EU treba da reši problem izgradnje gasovoda. A kako će on da ide, da li preko Bugarske, Srbije, do Mađarske i Austrije ili će ići preko Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i do Austrije, pitanje je koje EU treba da reši sa zemljama koje očekuju gas", navodi Vuletić.

Korisno je da postoji interkonekcija sa mogućnošću snabdevanje Srbije iz više pravaca, kaže Vuletić i navodi da bi sutrašnje otvaranje gasovoda u Turskoj, "možda mogao da bude jedan od načina koji bi pomogao Srbiji da dobije dovoljne količine gasa u trenutku kada prestane da se doprema gas iz Ukrajine".

"A da bi se to desilo, treba da postoji saglasnost EU da taj gas može da se transportuje preko naše teritorije i da možemo da ga koristimo".

Svakako da TANAP treba posmatrati u svetlu ukupnog problema resavanja gasne situacije u južnoj Evropi, odnosno na Balkanu, saglasan je i savetnik u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić.

Zemlje južne Evrope, pre svega Balkana, treba da računaju na prirodni gas iz tog gasovoda u kontekstu rešavanja ukupne gasne situacije i turskog toka i TANAP-a.

"Srbija ima određena nadanja u rešavanju svoje gasne sitaucije i obezbeđivanja potrebnih kolicicna gasa za sve potrošače u Srbiji, a time i njene energetske stabinosti u dužem periodu", kaže Savić.
S druge strane stručnjak za međudržavne energetske odnose Srećko Djukić kaže da nije realno očekivati da se u nekoj doglednoj budućnosti Srbja veže za gasovod TANAP.

Đukić objašnjava da je trenutno reč o pustanju samo šest milijardi kubnih metara gasa od ukupno 16 ali za potrebe Turske, i da na kraju treba da se dostigne cifra od 31 milijardu kubnih metara gasa.