Sud ce odluku doneti pisanim putem u roku od 30 dana.

Pošto je u pitanju jednostranacki postupak, završnu rec dao je samo punomocnik predlagaca Zoran Živanovic koji je istakao da je "jedina Nediceva krivica bila u tome što je više voleo 100 živih Srba, nego jednog mrtvog Nemca".

Živanovic, punomocnik predlagaca pravne rehabilitacije Nedica, sumirao je sve dokaze koji su izvedeni tokom sudenja u okviru koga je bilo dokaznog materijala na oko cak 13.000 stranica i ocenio da su sve optužbe izrecene na Nedicev racun sa pravnog stanovišta neosnovane.

Završna rec izneta je na 12 strana, a u postupku je ucestvovala šest svedoka, od kojih su svi istoricari.

Živanovic je istakao da Nedic nije imao nikakvu ulogu u nemackom logoru na Starom stajmištu.

"Nemci su otvorili logor na Sajmištu, koji je bio tada na hrvatskoj teritoriji, i to pod uslovom da tu ne radi nijedan jedini Srbin. Nemci su ubrzo dovezli dušegupku, cuveni kamion smrti, u kome su ugušili sve koji su bili u logoru na Sajmištu. Nedic tu nije imao nikakvu ulogu. Nije mogao da zaštiti Jevreje jer su ti logori bili iskljucivo pod nemackom kontrolom", istakao je Živanovic.

Nedic je, navodi se u završnoj reci, spasao i mlade koji su bili clanovi partizanskih jedinica.

On je predložio formiranje takozvanih zavoda za prinudno prevaspitavanje mladih. Na taj nacin spaseni su od smrti, rekao je Živanovic.

"Nedic se trudio i da u Srbiji ne zavlada glad - dok je u Grckoj od gladi umrlo 300.000 ljudi. On je doneo uredbu da se poljoprivreda uzdigne i da se radi u poljima, tako da nije zavlada glad", navodi se u završnoj reci.

U jednom trenutku, kaže Živanovic, on je tražio i prijem kod Adolfa Hitlera kome se žalio na odredbu kojom propisano streljane 100 Srba za jednog ubijenog Nemca, a 50 za ranjenog. "I ta odredba kasnije je i bila ukinuta", dodao je.

U završnoj reci je navedeno i da predsednik kvislinške Vlade Srbije u vreme Drugog svetskog rata "nikada nije izdao ni naredbu za borbu protiv Crvene armije".

Živanovic je istakao da je Nedic svoje dužnosti obavljao poštujuci sve zakone, "bio je odan kruni i uložio je mnogo truda da zemlju pripremi za odbranu".

"General Nedic je shvatio da je Kraljevina Jugoslavija mala zemlja kojom su gospodarile velike sile. Predvideo je da, ukoliko dode do rata, da ce se sve prelomiti preko leda naroda, i bio je u pravu. Nedic je dobio zadatak da dode u Beograd oko pregovora o primirju s Nemcima, iako je jedina moguca opcija bila kapitaluacija. Zato je dolazak generala Nedica bio suvišan", navodi se u završnim recima.

Živanovic je rekao da je opustošenoj Srbiji bila potrebna domaca vlast, a sredinom avgusta 1941. godine pripremljen je apel srpskom narodu koji su neki odbili, a neki su ga potpisali.

"Nedic je odbio. Dva puta su se još obracali Nedicu da prihvati formiranje domace vlade, i oba puta je odbio. Prihvatio je tek kad su Nemci zapretili da ce dovesti hrvatske, madarske i druge trupe i tada je popustio", objasnio je Živanovic i istakao da je Nedic tražio od naroda da ne ustaje protiv Nemaca, dok su njega Nemci shvatali kao saveznika koji ce im zabiti nož u leda.

Prema njegovim recima, Nedic je pozivao i ustanike na mir i to nije tražio da pomogne Nemackoj vec da se izbegnu nova stradanja Srba i drugih nevinih.

"Nedic je tako onima u šumama rekao da se vrate kucama, da se ne zna koliko ce rat trajati i da ce Srba biti sve manje.... Nemci su u septembru 1941. godine doveli francusku diviziju da se bori protiv ustanika, ali i velikog broja civila. Svi su bez razloga bili streljani. Streljano je oko 50.000 ljudi. Nemci su planirali i nova streljana, ali je Nedicevom zaslugom to spreceno", istakao je Živanovic.

I pre formiranja Nediceve vlade, navodi se u završnoj reci, Nemci su osnovali mnogobrojne logore, medu kojima je najpoznatiji bio Banjicki logor.

"Pri odabiru ljudi za streljanje Nemce nije bilo briga da li su ti ljudi bili krivi, streljani su bez utvrdivanje njihove apsolutne odgovornosti", istakao je Živanovic i dodao da je nakon 15. avgusta Nedic uveo kategorizaciju odgovornosti vojnika koji su širili komunisticke ideje cime su sprecena streljanja njihovih prijatelja i rodbine.

 "Takvom kategorizacijom spaseni su rodbina i prijatelji ustanika koji bi takode bili streljani, ali srecom nisu", rekao je Živanovic.

On je obrazložio i da je od perioda okupacije Srbiju zapljuskivao talas izbeglica - došlo je oko 420.000 izbeglih iz Hrvatske i drugih zemalja, od kojih je bilo 80.000 dece bez roditeljskog staranja. "Nedic im je svima pomagao", istakao je Živanovic u iznošenju završenu reci u procesu rehabilitacije Milana Nedica.

"Nemacko poverenje u Nedica nije stalno raslo, vec stalno slabilo. I Nedicevo odbijanje da se s uniforma ukloni natpis 'S verom u Boga i kralja i otadžbinu' Nemci su shvatili kao da nije lojalan", istakao je i dodao da je Nedic, kada je uhapšen, jedino tražio da mu se pravicno sudi.

Ukoliko sud usvoji zahtev i rehabilituje Milana Nedica, to rešenje suda bice konacno jer Zakon iz 2006. godine nije predvideo da bilo ko ima pravo žalbe.

Ukoliko pak sud odbije rehabilitaciju Nedica, podnosioci zahteva ce imati pravo da se žale na to rešenje Apelacionom sudu.

Nedicevi potomci zatražili su zahtevom za rehabilitaciju od suda da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je Milan Nedic proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta gradanska i imovinska prava, odnosno da ga rehabilituje.

Milan Nedic nikada nije bio osuden, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.

Postupak za rehabilitaciju Nedica iniciran 2008. godine, ali je rasprava pred sudskim vecem, kojoj prisustvuje i javnost, pocela u decembru 2015. godine.

Protivnici tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavila na stranu poraženih u ratu i obavila reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedica ubio komunisticki režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zlocinca.

Nedic je bio predsednik srpske vlade u periodu okupacije.

Zemlju je napustio krajem 1945, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vracen u Jugoslaviju.

Nije mu sudeno, jer je 4. februara 1946. izvršio samoubistvo skocivši sa prozora istražnog zatvora.

Teške optužbe iz "zvanicne istorije" na racun Nedica, medutim, dovedene su tokom aktuelnog procesa rehabilitacije više puta u pitanje.

Tokom iznošenja završnih reci ispred suda okupili su se Komunisti Srbije, a bilo je prisutno i desetak policajaca. Incidenata nije bilo.