Miroslav Đukić i Partizan se rastaju po drugi put.

Pre 11 godina (2007. godine) Đukić je sam otišao, jer je dobio mesto selektora reprezentacije Srbije. Sada je rastanak inicirala uprava crno-belih nezadoovljna, pre svega, igrom ekipe koja je ispod nioa i očekivanja.

"Prioritet je titula, ali i da ponovimo dobru sezonu u Evropi", bo je zadatak koji je uprava Partizana postavila pred Đukića, koji je, za razliku od istog ovog doba prošle godine sada imao tim uigraniji za celu sezonu, i igrače koje je želeo i to pre nego što je počela sezona.

Ipak, u prvim mečevima u novoj sezoni (što u kvalifikacijama za Ligu Evrope, što na startu Superlige), Partizan nije igrao dobro, dominantno, niti je bio efikasniji, što je Đukić verovao da će biti.

Najskuplje plaćeni igrač Sejdubu Suma je na pripremama nagoveštavao da će biti bolji, i Đukić je to očekivao, ali Gvinejac nastavlja po starom, a u revanš utakmici protiv litvanskog Trakaija napravio je svojevrsnu budalaštinu, koja je ekipu mogla da košta eliminacije iz Evrope već u sezoni kupanja. Srećom po Partizan - nije. Istina Đukić je bio taj koji je Sumi stavio do znanja da ne sme da bude iznad ekipe, jer je Partizan iznad svih. Zato je prošlu sezonu bio skrajnut. Ako Suma ovako nastavi, neće imati bolji status ni kod novog trenera.

Realizacija Partizana je ponovo problem, a tome je doprineo i Đukić, koji je u pojedinim utakmicama poput Radnika u Surdulici (poraz 0:1), igrao sa jednim klasičnim napadačem.

Sveukupno, igre Partizana na početku sezone ne mogu da dobiju prelaznu ocenu, a javašluk, indolentnost, pa i odsustvo želje kod pojedinih igrača je zabrinjavajuće. Đukiću je oprošten ubedljiv gubitak titule, vrlo loše igre u dve ključne utakmice prošle sezone (protiv Viktorije Plzenj u Češkoj i derbi sa Crvenom zvezdom), jer je ocenjeno da je evropska sezona bila jedna od najuspešnijih u novijoj istoriji kluba, a i uspeo je da odbrani trofej u Kupu Srbije.

Od njega se očekivalo da ekipa zaigra mnogo bolje, lepršavije, efikasnije, ubedljivije. Nije.

Đukić je odmah na sebe primio gnev navijača Partizana. Oni organizovani koji deluju u tri kolone i oni neutralni, ljubitelji ovog kluba, ujedinili su se na početku sezone. To je Đukić uspeo - da ujedini razjedinjene frakcije. Ujedinio ih je u zahtevu da on ode.

I uprava je udovoljila zahtevima navijača, ali i samoj sebi, jer je Đukićeva glava bila na tanjiru i pre današnjeg dana, ali je sve do danas preživljavao.

Mada, bilo je jasno da je transparent sa porukom: "Đukiću, nemamo šta da zamerimo tvom odlasku", istaknut na južnoj tribini stadiona Partizana pred prvi meč 2. kola kvalifikacija za Ligu Evbrope protiv Trakaija bio "palac na dole". Čekala se samo egzekucija.

Nakon saznanja da je sa njim raskinuta saradnja, Đukića su u prostorijama kluba susreli novinari.

Upitan da li je ljut zbog ovakvog epiloga, odgovorio je da nije.

"Ne, Partizan je moj klub. Srećan sam onim što sam učinio, dao sam sve od sebe da pomognem Partizanu. Radio sam svoj posao i srećan sam".

Dalji planovi? 

"Videćemo, čekam ponude".