Među onima koji razmišljaju o odlasku najviše ih je starosti od 18 do 29 godina, (34% ili oko 450.000 građana). Od onih koji žele da odu u inostranstvo, čak 45 odsto razmišlja o trajnom iseljenju, navodi se u saopštenju "Srbija 21".

Među motivima za iseljenje kao najčešće se ističu standard (41%), bolje plaćen posao (36%) i loša situacija u državi za devet odsto ispitanih.

Osim u Srbiji, istraživanje, prvo ovakve vrste, sprovedeno je tokom jula i avgusta i u dijaspori, i to online anketom među 2.149 punoletnih ispitanika koji su se iselili iz Srbije.

Ogromna većina anketiranih (92%) svoj život u inostranstvu ocenjuje boljim nego u Srbiji. Na pitanje zbog čega im je bolje u inostranstvu najveći deo ističe bolji životni standard (37%), uređenu državu (13%) i bezbednost (6%).

Na pitanje da li će se vratiti u Srbiju 41 odsto ispitanih to ne planira, dok bi se 35 odsto vratilo, ali tek kada budu u penziji. Najveći deo ispitanih, čak 90 odsto budućnost svoje dece vidi u inostranstvu.

Stižemo Rumune? Sve više emigranata iz Srbije

Problem masovnog iseljavanja ljudi nije samo problem Srbije, zemalja regiona već i dela zemalja Istočne Evrope, kaže Ivan Andrić, jedan od osnivača organizacije "Srbija 21".

"Važno je da shvatimo a to pokazuju i iskustva naših suseda da taj problem neće nestati našim približavanjem i ulaskom u Evropsku uniju već da će se broj onih koji odlaze samo povećati. Da bi ljudi ostajali važno je da kvalitet života iz Zapadne Evrope uspostavimo u našoj zemlji", naglasio je Andrić.

Analizirajući rezultate istraživanja on je podsetio da se iz Srbije konstatno iseljavaju ljudi koji su bili spremni da prihvate rizik novog početka u nepoznatoj sredini.

Monika, Nikola i Stefan: Evo zašto smo se vratili u Srbiju

"Oni koji rizikuju su ljudi koji su otvoreni za inovacije i oni uvek i u svakom društvu vuku napred", podsetio je Andrić.

Za socijalnog psihologa i profesorku na Fakultetu za medije i komunikacije Jasni Milošević Popović osnovni razlozi zbog kojih ljudi ne vide budućnost u Srbiji su loš životni standard, korupcija, nemogućnost da se do zaposlenja dođe bez protekcije.

U Hrvatskoj godišnje nestane grad veličine Osijeka

"Ostanak ovde je što bi rekli mladi out, luzerski. Ono što bi ih zadržalo je da mogu da upravljaju svojom karijerom", navela je Milošević Popović.

Devedesetih godina su, kaže, odlazili visoko obrazovani a sada je ta demografska slika šira i odnosi se i na druge kategorije društva.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković objasnio je da je za ostanak ljudi u Srbiji potrebno, ne samo obezbediti novac već i stvoriti pozitivan osećaj da se stvari u društvu kreću na bolje.

Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju, koja je sprovela istraživanje, je think tank organizacija, formirana u junu 2018. godine, s ambicijom da definiše ključne teme važne za funkcionisanje srpskog društva u uslovima velikih izazova na globalnom i lokalnom planu.

Ciljevi SRBIJA 21 vezani su za modernizaciju Srbije, održivu integraciju zemlje u EU, kao i razvoj reformskih politika, pravnih, ekonomskih, tehnoloških, kulturnih i drugih inovacija i pravaca razvoja koji će olakšati transformaciju Srbiju u zajednicu sposobnu da opstane i napreduje u uslovima ubrzanih lokalnih, regionalnih i globalnih promena i izazova u periodu od 2020. do 2050. godine