Pristalice bivšeg albanskog diktatora Envera Hodže okupile su se u ponedeljak da sa njegovim sinom proslave 100. godišnjicu od rođenja bivšeg predsednika u njegovom rodnom mestu Đirokastri.
Pristalice bivšeg albanskog diktatora Envera Hodže okupile su se u ponedeljak da sa njegovim sinom proslave 100. godišnjicu od rođenja bivšeg predsednika u njegovom rodnom mestu Đirokastri.
Udovica Envera Hodže Nedžmije i njen sil Ilir želeli su da obeleže godišnjicu ispred kuće u kojoj je rođen bivši diktator, ali su albanske vlasti odbile da im daju dozvolu da uđu u kuću, koja je pretvorena u etnografski muzej.
Albanski premijer Salji Beriša nazvao je ceremoniju "monstruoznom i sramnom".
'On (Hodža) je osudio, hapsio, proterao ili ubio četvrtinu Albanaca. Želja da se proslavi stogodišnjica diktatorovog rođenja predstavlja pokušaj da se da legitimnost teroru, varvarizmu, ropstvu i izolaciji koji je sprovodio nad Albancima", izjavio je tim povodom Beriša.
U celoj Đirokastri, međutim, osvanuli su grafiti na zidovima sa iscrtanim petokrakama ispod kojih je ispisano ime Envera Hodže sa datumom njegovog rođenja i smrti. Neki od tih grafita su ipak prefarbani.
"Svi koji su došli ovde i mnogi drugi preneli su mi pozitivne poruke, ali ih je vlast sve cenzurisala. Mislim da je besmisleno da se plaše mrtvog diktatora", izjavio je Rojtersu Ilir Hodža.
On je dodao da njegov otac nije vladao tako kako se predstavlja u medijima, već da je suština u tome šta je uradio za albanski narod na Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori, kao i za etničke Grke u Albaniji i Albance u Grčkoj.
Upitan da li se oseća krivim zbog toga što je branio postupke svog oca, zbog čega je proveo godinu dana u zatvoru, Ilir je odgovorio da je sve što se dešavalo u vreme vladavine Envera Hodže "bilo po zakonu".
Enver Hodža rođen je 16. oktobra 1908. godine. Bio je vođa pokreta otpora u Albanji u Drugom svetskom ratu. Posle rata vladao je zemljom 40 godina, sve do smrti 11. aprila 1983. godine.
U Albaniji će to vreme ostati upamćemo po tome što je Hodža zabranio religiju, srušio većinu crkava i džamija, zatvorio granice zemlje i izgradio na hiljade bunkera za slučaj rata.
Većina Albanaca danas na taj period gleda kao na tamnu tačku u svojoj istoriji. Od smrti Envera Hodže i kasnije pada komunističkog režima, Albanija je zabeležila značajan privredni rast i sada se nalazi na putu evropskih integracija.
"Da, ponekad smo imali restrikcije, ali svi su imali dovoljno. Sada imamo svega, ali ja nemam novca i ne usuđujem se da izađem negde i sednem na kafu", kaže 73-godišnja Sofije Haljo koja je, noseći sliku bivšeg predsednika, došla u Đirokastru da zajedno sa drugima obeleži godišnjicu Hodžinog rođenja.
(Beta)
Udovica Envera Hodže Nedžmije i njen sil Ilir želeli su da obeleže godišnjicu ispred kuće u kojoj je rođen bivši diktator, ali su albanske vlasti odbile da im daju dozvolu da uđu u kuću, koja je pretvorena u etnografski muzej.
Albanski premijer Salji Beriša nazvao je ceremoniju "monstruoznom i sramnom".
'On (Hodža) je osudio, hapsio, proterao ili ubio četvrtinu Albanaca. Želja da se proslavi stogodišnjica diktatorovog rođenja predstavlja pokušaj da se da legitimnost teroru, varvarizmu, ropstvu i izolaciji koji je sprovodio nad Albancima", izjavio je tim povodom Beriša.
U celoj Đirokastri, međutim, osvanuli su grafiti na zidovima sa iscrtanim petokrakama ispod kojih je ispisano ime Envera Hodže sa datumom njegovog rođenja i smrti. Neki od tih grafita su ipak prefarbani.
"Svi koji su došli ovde i mnogi drugi preneli su mi pozitivne poruke, ali ih je vlast sve cenzurisala. Mislim da je besmisleno da se plaše mrtvog diktatora", izjavio je Rojtersu Ilir Hodža.
On je dodao da njegov otac nije vladao tako kako se predstavlja u medijima, već da je suština u tome šta je uradio za albanski narod na Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori, kao i za etničke Grke u Albaniji i Albance u Grčkoj.
Upitan da li se oseća krivim zbog toga što je branio postupke svog oca, zbog čega je proveo godinu dana u zatvoru, Ilir je odgovorio da je sve što se dešavalo u vreme vladavine Envera Hodže "bilo po zakonu".
Enver Hodža rođen je 16. oktobra 1908. godine. Bio je vođa pokreta otpora u Albanji u Drugom svetskom ratu. Posle rata vladao je zemljom 40 godina, sve do smrti 11. aprila 1983. godine.
U Albaniji će to vreme ostati upamćemo po tome što je Hodža zabranio religiju, srušio većinu crkava i džamija, zatvorio granice zemlje i izgradio na hiljade bunkera za slučaj rata.
Većina Albanaca danas na taj period gleda kao na tamnu tačku u svojoj istoriji. Od smrti Envera Hodže i kasnije pada komunističkog režima, Albanija je zabeležila značajan privredni rast i sada se nalazi na putu evropskih integracija.
"Da, ponekad smo imali restrikcije, ali svi su imali dovoljno. Sada imamo svega, ali ja nemam novca i ne usuđujem se da izađem negde i sednem na kafu", kaže 73-godišnja Sofije Haljo koja je, noseći sliku bivšeg predsednika, došla u Đirokastru da zajedno sa drugima obeleži godišnjicu Hodžinog rođenja.
(Beta)
