Ministarstvo za zaštitu životne sredine se jasno opredelilo protiv mini-hidroelektrana, građani mnogih mesta su ustali da zaštite svoje reke i potoke, a evo šta pokazuje istraživanje javnog mnjenja.
Organizacija Centar za kreiranje politika (CKP), sprovela je istraživanje među građanima Srbije, o aktuelnoj temi gradnje derivacionih mini-hidroelektrana (MHE).
Na osnovu obrađenih podataka iz istraživanja, CKP je zaključio da se anketirani građani protive izgradnji derivacionih MHE. O MHE građani imaju, uglavnom, negativan stav, i smatraju da nanose štetu ekosistemima u i oko reka, pokazalo je ovo istraživanje (rezultate pogledajte u nastavku teksta).
Dobijeni podaci govore i da građani nisu u potpunosti upoznati sa tim šta su zapravo MHE, jer nisu upoznati sa nekim karakterističnim podacima vezanim za situacije ako se MHE izgrade. Pritom građani daju podršku da dođe do izmene u zakonodavstvu, a koje se odnosi na dalju gradnju MHE i HE na rekama u Srbiji.
Prema ranijim izjavama i najavama, širom Srbije je planirana gradnja više od 500 MHE(!), od kojih mnoge i na zaštićenim područjima. Stručnjaci su iskazali jasno protivljenje, ukazujući da one nanose više štete (prirodi), nego što zaista doprinose energetskom sistemu iz obnovljivih izvora.
Protiv gradnje MHE je i MInistarstvo za zaštitu životne sredine, čiji su predstavnici najavili da će inicirati set zakona da se ovakve elektrane potpuno zabrane u zaštićenim područjima. I Evropski parlament poslao je jasnu preporuku da prestane gradnja MHE i da se Srbija povinuje evropskim standardima iz oblasti ekologije.
Za sada, međutim, prema važećim propisima, investitori dobijaju dozvole ili su u procesu dobijanja dozvola za gradnju MHE. U mnogim mestima u Srbiji građani su ustali i bore se za svoje reke, smatrajući da će izgradnjom MHE nestati sav živi svet.
Počelo je sve protestom u Pirotu i Staroj planini, kao zaštićenom području, proširilo se i na druga mesta, a najuporniji su meštani sela Rakita iz Opštine Babušnica, koji danima i nedeljama sprečavaju investitore da grade MHE na njihovoj reci. Pre nekoliko dana održan je protest meštana iz opštine Štrpce na Kosovu i Metohiji, a slični se održavaju i u regionu.
Stara planina: Sukob zbog gradnje mini hidrocentrale!
Deskov plač zbog Rakitske reke (VIDEO)
NE DAMO GRZU: Peticija Paraćinaca protiv MHE na rečici
U javnosti se povela velika rasprava da li je dobro graditi MHE ili se okrenuti nekim drugim alternativnim izvorima dobijanja energije. Isto tako ove gradnje su došle i do sudskih sporova kako bi se dokazalo ko ima za pravo.
ISTRAŽIVANJE i REZULTATI
Organizacija Centar za kreiranje politika, koja se bavi i temama ekologije i zaštite životne sredine, sprovela je istraživanje među građanima kako bi čula mišljenje o ovoj temi i kako bi proverila njihovu informisanost o MHE.
Istraživanje je sprovedeno od 2. do 20. novembra ove godine, a ispitanici su popunjavali upitnik koji se sastojao od 15 pitanja, zatvorenog, otvorenog i mešovitnog tipa.
Ukupan broj popunjenih anketa je 770, a slali su ih građani iz svih krajeva Srbije. Obrada podataka je vršena, putem specijalizovanog programa SPSS (Statistical Package for the Social Sciences).
Jedno od ključnih pitanja sprovedene ankete bilo je: da li znate šta su derivacione MHE?
Na ovo pitanje najveći broj ispitanika je odgovorio da zna šta su MHE i taj broj iznosi 84,2% ispitanih. Preostali su odgovorili sa nisam siguran - 12,1% i da ne znaju šta su MHE - 3,7%.
Povodom aktuelne gradnje derivacionih MHE na području opština na kojima se nalazi Stara planina, hteli smo da proverimo kakav je stav građana o gradnji na tom području. Veoma visok je procenat odgovora kojim se građani protive gradnji, tačnije 92,3%. Nasuprot ovome 1,4% građana podržava gradnju derivacionih MHE.
Građani su u velikom broju znali da je područje Stare planine na kojoj se nalaze reke, na kojima je planirana gradnja MHE, pod zaštitom države kao područje prirodno dobro od izuzetnog značaja i to njih 94,4%. Preostalih 5,6% građana nisu znali za ovu informaciju.
Većina ispitanika je upoznata i sa slučajevima gradnje MHE na Vlasini i Jošanici (62,8% je upoznato, 29,9% je načuo da se nešto tamo dešava, a 7,3% nije čulo ništa o tome).
Na pitanje kakav uticaj potencijalna gradnja MHE ima na živi svet u i oko vodotoka dati su sledeći odgovori: negativan, loš, razarajući, poguban, štetan, katastrofalan, očajan, devastirajući... Nešto preciznije profilisanje odgovora bilo je u slučaju pitanja o alternativnim izvorima dobijanja energije. Tu građani najčešće navodili: energiju vetra, solarnu energiju i biomasu.
Autori istraživanja želeli su da provere i koliko građani zaista znaju o MHE. Zaključak je da građani imaju solidno znanje, ali i da im treba još informacija da bi ga upotpunili.
To su proverili postavljanjem ovih pitanja: koliko procenata vode ostane u rečnom koritu nakon što se voda preusmeri u cevi, kao i koliko električne energije u ukupnom procentu može dadobija Srbija planiranom gradnjom MHE?
Na prvo pitanje, tačan odgovor je manje od 15%, a taj odgovor dalo je 62,8% ispitanika. Odgovor između 15%-50% dalo je 28,2% ispitanih, dok je treći ponuđeni odgovor - više od50% označilo njih 3,6%.
Na drugo pitanje (koliko električne energije u ukupnom procentu može da dobija Srbija planiranom gradnjom 500 MHE), tačan odgovor je bio 2%. Tačan odgovor je dalo 78,1% ispitanih, a ostali su davali odgovore 10% ili 20%...
Ispitanicima je bilo postavljeno i pitanje u vezi sa zakonodavstvo u vezi sa MHE, ali i hidroelektrana.
U oba slučaja ispitanici su većinski bili za izmene zakona o gradnji MHE. Tačnije, u slučaju MHE to je 94%, dok je u slučaju HE 95,7 %. Negativan stav na ova pitanja dao je opet mali broj građana i to u slučaju MHE njih 3%, a u slučaju HE nešto malo manje 2,1%.
UČESNICI ISTRAŽIVANJA (STAROST, POL, OBRAZOVANJE)
Starosna struktura ispitanika kreće se u opsegu od 18-75 godina, te je ona strukturirana u tri
grupe. Od 18-30 godina što predstavlja mlado stanovništvo ukupno je 29,6%, zatim najbrojniju grupu predstavlju građani srednjih godina 31-45 i to sa 43,4%, na kraju građana starosti od 46-75 godina u anketi je bilo 27%.
Od ukupnog broja najviše je učestvovalo osoba ženskog pola i to sa 59,7% ili 460, s druge strana osobe muškog pola su popunile 40,3% ukupnog broja anketa tj. njih 310.
Što se tiče stepena obrazovanosti anketiranih, najviše je onih koji su visoko obrazovani i to 52,9%, za njima slede oni koji imaju više obrazovanje 29,1% i srednje 17,7%. Na kraju oni koju su završili samo osnovnu školu predstavljaju najmanji broj i njih je 0,4%.
CELOKUPNO ISTRAŽIVANJE (biće dostupno i na Facebook stranici CKP)
