Ako te svrbi levi dlan, dobićeš pare. Ako za stolom sediš na ćošku, nećeš se venčati. Ne zviždi u kući, jer prizivaš miševe. Ustani iz kreveta na desnu nogu, da ti dan ne bi krenuo loše. Devojka koja uhvati bidermajer, sledeća je za udaju. Poklopljene kazaljke, neko misli na tebe.
Sujeverje je deo kulture jednog naroda. Naša tradicija obiluje običajima i ritualima, a svaki pojedinac ima neko svoje verovanje od kojeg ne odstupa nizašta na svetu. Trener Čukaričkog, 52-godišnji Sarajlija, Simo Krunić beži od intervjua kao "đavo od krsta".
"Donose mi nesreću. Zvali su prošle sezone nekoliko puta sa Arene sport i stalno sam nešto izmišljao i tražio razloge da se ne pojavim u studiju. Onda sam podlegao pritisku i gostovao u emisiji u kojoj smo analizirali utakmice domaćeg prvenstva. Posle toga sam doživeo dva uzastopna poraza, što mi se nikada u karijeri nije dogodilo. Zarekao sam se da nikada više neću davati intervjue dok je sezona u toku".
Pripreme su nešto drugo. Rezultat je nebitan u odnosu na nivo forme i način na koji ekipa stoji na terenu. Eto idealnog trenutka za Azbuku sa članom prvog stručnog štaba u istoriji samostalne Srbije.
...
A kao Anja
"Moja mezimica. Pre par dana mi je podarila unuku Nikolinu. Da, ako niste znali, postao sam deda. Sve se nekako brzo izdešavalo, ali osećaj je fenomenalan. Baš mi moj kum kaže: ’Ćuti, imaš mladu ćerku, udala se i hvala bogu rodila dete’. Nažalost, danas je mnogo mladih parova koji bezuspešno pokušavaju da postanu roditelji".
B kao Bursać
"Čovek koji je mnogo davao svima oko sebe. Igrački kvaliteti nisu sporni, dokazao ih je golovima u Hajduku i Zvezdi, ali su oni ljudski bili na još višem nivou. Stigli smo u Marbelju u veoma teškom trenutku po našu zemlju. Telom smo bili na terenu, a mislima uz svoje najbliže koji su tražili izlaz iz ratnih strahota".
V kao Vaso
"Ja sam u isto vreme novopečeni deda i taze tata. Pre tri i po godine rodio mi se sin prvenac, dali smo mu ime po mom pokojnom ocu. To je kod nas tradicija u porodici. I ja sam dobio ime po dedi. Oduvek sam želeo muško dete i dobio sam ga u poznim godinama. Sada su mi on i Anja centar sveta. Ima dugu plavu kosu, ne dam da ga šišaju jer hoću da po nečemu bude specifičan. Mada, počinje već da mu smeta. Kaže: ’Tata, neću da budem devojčica’. Zavoleo je fudbal, evo ga i ovde na Kipru, trčkara po plaži sa omladincima Čukaričkog i željan je lopte. Moj otac je bio bokser i ne bi me čudilo da i Vaso krene dedinim stopama".
G kao Gale (Dragan Obradović, vlasnik Čukaričkog)
"Stao je iza mene kada je došlo do ekscesa sa Drinčićem i zbog toga sam mu neizmerno zahvalan. Mislim da je uradio pravu stvar jer nijedan pojedinac ne sme da bude iznad kluba i ispred trenera. Drinčić je mnogo dobar igrač, Gale ga je veoma voleo i nije mu bilo lako da donese odluku. Kakav bih ja imao kredibilitet u ekipi da se predsednik stavio na stranu igrača. Postupio je profesionalno i u interesu kluba. Sa Galetom sam za ovo kratko vreme izgradio izuzetan odnos. Postali smo i više od prijatelja. Radimo na istom zadatku, razumem njegovu želju da u prvom timu bude što više dece iz naše škole, ali sam svestan da bez par iskusnih igrača ne možemo do rezultata. Imamo 28 reprezentativaca u svim selekcijama, naša priča nije bez pokrića i zaslužujemo mesto u vrhu srpskog fudbala".
D kao Dalijen
"Ljupko kaže: ’Tamo gde počinje Kina, prestaje logika’. Potpuno druga dimenzija. Malo je sada vremena da bih preneo kompletne utiske sa Dalekog Istoka. Ne znaju šta će sa parama, ali se u fudbalskom smislu još nisu dovoljno razvili. Dovoljna je jedna pogrešna reč da ceo ambijent okrene naglavačke. Zato sam se potrudio i naučio kako izgovaraju osnovne fudbalske izraze. Treninge sam vodio na kineskom jer to ostavlja utisak na igrače. ’Tađin’ je gol, ’kvaj’ je brzo... ostale sam već zaboravio. Sećam se da je ’njihao’ nešto poput pozdrava".
Đ kao Đak
"Da se nisam posvetio fudbalu, ko zna dokle bih dogurao. Bio sam odličan učenik u osnovnoj i u srednjoj školi. Posle sam pokušao sa veterinom i pravom, ali nije bilo vremena za studije. Završio sam sa diplomom Više trenerske škole. Mogao sam i morao više. Podlegao sam ubeđenju da fudbal preko noći može da obezbedi egzistenciju cele porodice. Da se ne lažemo, kod nas se gleda ko ima koliko para, a ne šta je završio od fakulteta".
E kao Egzibicija
"Može ako je rezultat tesan i ako se lomi utakmica. Lako je prodati foru u situaciji kada vodiš 4:0. Šmekeru, 'ajde da te vidim da proturaš kroz noge na 1:1. Nikada neću dozvoliti svom igraču da ponižava protivnika na terenu".
Ž kao Željo
"Bili smo raja, igrali smo fudbal za dušu. Te utakmice ostaju večno u sećanju. Dođe derbi protiv Sarajeva i ti ga rešiš jedinim golom na utakmici. Kako to da se zaboravi. Pisale su se smrtovnice, ali sve u duhovitom kontekstu. Nije bilo nasilja, šalili smo se i peckali jedni druge, sklapali opklade, prepričavali detalje danima posle utakmice. Bio sam član oba sarajevska velikana, ali je Željo ostao u srcu za sva vremena".
Z kao Zagreb
"Vojska je čudo. Ogromno životno iskustvo. Roditeljima se danas često otme ’eh, kako bi te vojska opametila’. Ja sam otišao sa 18 godina, daleke ’85. Bio sam 15 meseci, uz neko skraćenje pred kraj vojnog roka. Bilo je svega i svačega, ali najviše reda i discipline. Tamo smo se gradili kao ličnosti i učili kako da prebrodimo teškoće. Vojska u to vreme nije bila nimalo naivna. Ko je nije služio, odmah bi se našao na lošem glasu. Znate ono, ko nije za vojsku nije ni za devojku. Očevi su se osećali osramoćeno kada bi im dete bilo oslobođeno vojne obaveze. Bio sam do skoro u kontaktu sa nekoliko 'klasića', jedan iz Makedonije, jedan iz Sarajeva, dvojica-trojica iz Beograda, ali putevi su nam se razišli".
I kao Izbor za Miss
"Ne znam zašto me stalno guraju u taj žiri, nisam ja neki stručnjak (smeh). Debitovao sam u Marbelji kada se birala Miss Andaluzije. Sada su me nagovorili da budem predsedavajući za izbor Miss Surdulice. Sve je bilo spontano i simpatično. Nema tu mita i korupcije, ipak su to manifestacije na lokalnom nivou. Odgovorno tvrdim da je pobedila najlepša devojka od svih koje su bile u konkurenciji".
J kao Jagodina
"Krenulo je loše. Da smo izgubili od Rada, ko zna gde bih završio. Često se šalim sa Mudrinskim da je on najzaslužniji za razvoj moje trenerske karijere. Dao je dva gola i preokrenuo rezultat, posle je i štoper Ilić izbacio loptu sa gol-crte i ja sam se spasao otkaza. Jagodina je za sada najlepša stranica moje fudbalske bajke. Napravili smo fenomenalnu atmosferu i pobednički trofej Kupa Srbije je došao kao logična posledica. Sa mnogima sam iz te ekipe i dalje u kontaktu. Bondžulić je posebna priča, ne razdvajamo se već devet godina. Mnogi me pitaju ’šta će ti on u stručnom štabu’. Ja nisam glup, Bondžulić je sa mnom jer ga smatram najperspektivnijim trenerom u Srbiji. Njegova odanost prevazilazi okvire našeg prijateljstva. Izuzetno je inteligentan, mnogo zna o fudbalu, završio je profi licencu i zaslužuio je moje neograničeno poverenje. Dogovor je da radimo zajedno dok mu ne iskrsne neka povoljna ponuda. Zvali su ga prošle sezone iz Javora, ali nije bio pogodan trenutak da se osamostali u trenerskom poslu".
K kao Kejta
"Ja mu kažem: ’Sejdu, moraš da trčiš za svoje saigrače’, a on meni: 'Ja mogu da trčim za Mesija, ali ne mogu za ove Kineze’. Šta sam drugo mogao nego da ga izbacim iz tima. Imao sam mnogo problema sa ljudima iz kluba jer su me optužili da ne umem sa zvezdama. Ja ga vratim i pitam ga lepo šta želi da igra. Hoće li špica, zadnjeg veznog ili na boku. On kaže hoće špica. Počne utakmica, Kejta je svuda po terenu, samo ga nema u špicu. Čuo sam da je Miha pre neki dan izjavio kako je igračima Bolonje dozvolio potpunu slobodu, mogu da rade sve ono što je po NJEGOVOJ volji. I ja sam Kejtu sklanjao samo zbog njegovog odnosa prema igri. Posle su me zezali: ’Eto, ti ga terao da trči, on završio u Romi, a ti u Surdulici’".
L kao Lalatović
"Ostavio mi je odličan materijal u Čuki. Tim se nije mnogo promenio, ali je bitno da postoji baza i da su uspostavljeni jasni principi rada i discipline. Naravno, svaki trener donese nešto svoje. Sticajem okolnosti, sastajemo se već na prolećnoj premijeri i dobro je za srpski fudbal što je pored Večitog derbija dobio još jednu zanimljivu utakmicu. Ne plašim se sudija, ubeđen sam da će suđenje u nastavku prvenstva biti bolje nego u jesenjoj polusezoni. Ne, nisam spremio specijalnu taktiku za Drinčića. Ne znam za sujetu, nisam zlopamtilo i nikada u karijeri nisam bio sklon revanšizmu. Ne razmišljam o Drinčiću kao pojedincu, već o Radničkom kao izuzetno jakom kolektivu".
Lj kao Ljubav
"Porodica je pokretač svega u životu. Sve što radim, radim da bi njima bilo bolje. Teško podnosim kada me posao odvuče daleko od kuće. Možda ste i zapazili dam sam u prvoj nedelji priprema bio nervozan i neraspoložen. Posle sedam dana, rekao sam ženi da spakuje Vasu i da dođu na Kipar. I odmah mi se vratio osmeh na lice".
M kao Marbelja
"Zamislite nas petoricu jugosa na jednom od najlepših mesta na svetu. Šeki je bio trener, Nestorović pomoćnik, a u timu Lukić, Spasić i ja. Spektakl. Otišao sam zahvaljujući Lukinom kumu Bobu Petroviću. Kontroverzni Hezus Hil je u to vreme vedrio i oblačio u gradu na Kosti del Sol. Drago mi je da danas mogu da kažem da sam radio sa jednim velikim čovekom i legendarnim fudbalerom, Dragoslavom Šekularcem. Šeki je u bukvalnom smislu reči bio pravi dasa. Marbelja me vukla i posle karijere, pre svega u turističkom smislu. Ali, verovali ili ne, samo sam se jednom vratio. Grčka je bila bliža i ekonomski isplativija".
N kao Nole
"Ono što radi Novak Đoković graniči se sa naučnom fantastikom. Ne mislim samo na rezultate i trofeje. Ljudi nisu ni svesni koliko je tu odricanja i natčovečanskih napora. Svi ti silni turniri, nervoza, stres, fizička iscrpljenost. Dodajte tome srpski mentalitet i shvatićete da Đoković definitvno nije sa ove planete. Nama je samo da zaradimo što veći novac za što kraće vreme, da dignemo sve četiri u vis i da uživamo. A Nole traje godinama i iz meča u meč podiže nivo svoje igre. Dugo se bavim fudbalom i pratim pažljivo sve druge sportove, ali još nisam video da je neki ’broj 2’ na svetu bio toliko nemoćan kao Nadal u finalu Australijan opena. Usuđujem se da kažem da je Đoković najbolji sportista svih vremena. Ubeđen sam da će ove sezone ponoviti uspeh Roda Lejvera i da će trijumfima na Vimbldonu, Rolan Garosu i US Openu osvojiti Veliki Slem".
Nj kao Njihovo
"Reč koja ne postoji u mom rečniku. Odrastao sam u Sarajevu, vojsku služio u Zagrebu, fudbalski se afirmisao u Beogradu. Kod mene nema ’naše’ i ’njihovo’. Slušam sada priče o prvom srpskom fudbaleru u dresu najpopularnijeg hrvatskog kluba. Ja to gledam drugačije. Dinamo nije kupio Srbina, nego je kupio Komnena. Zar je bitna nacionalnost, ako igrač poseduje kvalitet? Andrić se dokazao golovima u Zaprešiću i logično je da napravi iskorak u karijeri. Dolazi vreme kada će takvi transferi biti normalna pojava. Politici nije mesto u fudbalu. Desi se povremeno da neki pojedinac iskoči, samo da bi se nekome dokazao i pokazao. To su ekstremni slučajevi i ne shvatam kome se oni više dokazuju".
O kao OFK
"Moje prvo utočište posle ratnog vihora koji me je iz Sarajeva doveo u Beograd. Mi iz Želje smo u trenirali sa Partizanom, a igrači Sarajeva sa Crvenom zvezdom, sve dok nisam potpisao ugovor sa plavo-belima. Jagodina ima najbolje uslove u zemlji, OFK ima tradiciju. A i jedni i drugi tavore na marginama srpskog fudbala. Žao mi je zbog sudbine dva moja kluba. Vidim da je Nino Došen-Majkić pokrenuo 'romantičare' sa mrtve tačke. Reč je o ozbiljnom pravniku, ima izuzetno dobar odnos sa predsednikom UEFA Čeferinom i vrlo profesionalno je prionuo na posao. Bitno je da prvo stabilizuje klub i da sredi infrastrukturu na Karaburmi. Posle može da se razmišlja i o povratku na veliku scenu".
P kao Portugal
"Bio sam u stručnom štabu kada smo oba puta remizirali sa njima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. Nisu bauk. Mnogo zavise od učinka Kristijana Ronalda, a veliko je pitanje hoće li on uopšte biti u konkurenciji za tim. Imao je dogovor sa Santošem da ne igra u Ligi nacija, već je u godinama kada su nastupi na tri ili četiri fronta ogroman napor za mišiće. Jesu najveći favoriti u grupi, ali mislim da imamo igrače koji mogu da izađu na crtu bilo kojoj reprezentaciji, pa i aktuelnom evropskom prvaku".
R kao Reprezentacija
"Nije tačno da sam izabran za Krstajićevog pomoćnika. Ljudi iz Saveza sa u obavili razgovore sa desetak kandidata među kojima je i moje ime. Konačnu odluku doneće selektor uoči okupljanja za prvu utakmicu protiv Portugala. Što se mene tiče, spreman sam da pomognem u bilo kom trenutku. Za mene je nepojmljivo da neko odbije poziv u nacionalni tim. Tu pre svega zameram košarkašima. Država mora da ti bude svetinja i ko si ti da kažeš kako nećeš da braniš boje Srbije. Kakav, bre, umor, napni se koliko možeš i igraj za svoj narod. Ja bih oduzeo pasoš svakome ko odbije poziv da nastupa za reprezentaciju".
S kao Sarajevo
"Vratio sam se 2008. godine i ispunio životnu želju da sednem na klupu Željezničara. Osećaj je bio neopisiv. Sreo sam mnogo prijatelja iz detinjstva i podsetio se starih dana. Sarajevo ima dušu i to nijedan rat ne može da uništi. Navijao sam svim srcem za Robija i njegove momke u Ligi nacija i presrećan sam što su izborili plasman u A diviziju evropskog fudbala. Sada mora da zaboravi na fudbal i na obaveze, da se posveti sebi i da što pre ozdravi. Upoznali smo se preko Zorana Vekića još ’94 i proveli predivnih mesec dana u Marbelji. Prosinečki je legenda jugoslovenskog i svetskog fudbala".
T kao Tenis
"Nole nas je sve zarazio. Čim ugrabimo slobodan trenutak između treninga i utakmica, dohvatimo se reketa pa na šljaku. Nisam neki igrač, uglavnom je to prebacivanje preko mreže. Ipak, pođe mi za rukom da pobedim i bolje od sebe".
Ć kao Ćevapi
"U šali kažem da sam odrastao na škampima. Ali na škampima u obliku ćevapa. Nekada je to bio praznik, nije se imalo novca svaki dan za odlazak u ’Želju 1’ ili ’Želju 2’. Jednom nedeljno te otac odvede, naručiš ’deset upola s lukom’ i kiselo mleko i jedeš brzo jer na desetine njih čeka ispred lokala da se oslobodi neko mesto. Kada je zauzeto u Želji, odemo u Peticu ili kod ’Hadžića’ i ’Ferhatovića’. U principu, sve je to isto. Gde god sedneš, ćevapi su prste da poližeš. Nisam voleo ribu, sećam se da je majka držala nekog ogromnog šarana u kadi, ali me nije zanimao. Tek sam se odlaskom u Marbelju upoznao sa plodovima mora".
U kao Ugovor
"Retko čitam šta tamo piše. Evo, verujte mi da još ne znam šta je Gale stavio u ugovor. Bitno je poverenje. Čuo sam priču od Saleta Markovića da ovde u Apolonu ima stavku po kojoj ne sme da prelazi iz kiparskog u turski deo zemlje. Pošto u Nikoziji postoji granični prelaz na sred glavne ulice. Ja nikada nisam imao neku ludu klauzulu. U Kini je bio uslov da od četiri utakmice u nizu, moram bar jednu da pobedim. U slučaju četiri uzastopna remija, mogli su momentalno da raskinu ugovor na štetu trenera. Dakle, možeš da imaš 20 pobeda zaredom, ako nanižeš četiri nerešena rezultata imaju pravo da te oteraju sa klupe".
F kao Faks
"Toliko smo zaluđeni telefonima i mejlovima da smo zaboravili da je ne tako davno postojao i faks. Svet žuri vrtoglavom brzinom i ne bi me čudilo da uskoro počnemo da putujemo kroz vreme. Kome bi pre destak godina palo na pamet da će doći dan kada ćemo sa nekim iz Australije razgovarati preko vibera i gledati se kao da sedimo u istoj prostoriji".
H kao Havijer Klemente
"Zvao me je posle pobede Srbije protiv Kostarike na Svetskom prvenstvu. Veliki gospodin i mnogo dobar čovek. Sećam se treninga kada me je Vidić napao što sam mu rekao da je tokom vežbe pogrešio jer je loptu bez potrebe dodao Žigiću. Zbunio sam se i nisam znao kako da reagujem. Havijer je zaustavio igru i obratio se Nemanji: ’Ne deri se na Simu, ja sam mu rekao da te opomene’. Umeo je da oseti trenutak i da stane na našu stranu. Funkcionisali smo besprekorno, Risto pomalo težak, Klemente predobar i ja kao neka vrsta balansa. Ostaće mi zauvek u sećanju onaj put od Bilbaa do Beograda kada sam išao kolima po njega jer je povredio ruku i nije smeo da leti avionom. Zvali su ga Mali Napoleon, ali je u suštini duša od čoveka".
C kao Cipele
"U moje vreme imali smo jedne i tek kad se skroz pocepaju, dobiješ nove. Sad ih imamo po deset pari i ne znamo koje pre da obujemo. Ja se često uhvatim jednih i ne izuvam ih po mesec dana. Najviše volim ove karantine, uskočim u trenerku i ne lupam glavu kako da uskladim obuću sa garderobom".
Č kao Čukarički
"Nema trenera u Srbiji koji ne gaji nadu da će jednog dana biti trener Čukaričkog. Time je sve rečeno. Uz Zvezdu i Partizan, klub sa Banovog brda je najpoželjnija sredina u Srbiji. Svako ko tvrdi drugačije, ne govori istinu. Ja sam u nekoliko navrata bio među kandidatima, ali je izostao obostrani interes. Ne verujem da je presudilo to što sam ih dva puta dobio kao trener Radnika iz Surdulice. Neka ostane tajna šta je imalo ključni uticaj da nam se putevi konačno ukrste. Naravno, uz pomoć Raje Božovića i Ivana Adžića i uz podršku Vladimira Matijaševića".
Dž kao Džoker
"Uvek ga treba imati pri ruci. Da li u kartama ili u ekipi, svejedno. Nama je Kajević bio klasičan džoker tokom jeseni. Iskoristio je krizu u kojoj se našao Mudrinski, postigao pet golova, zabeležio mnogo asistencija i obezbedio nam dragocene bodove u borbi za gornji deo tabele. Za karte i nemamo puno vremena. Sednem ponekad sa Bondžulićem i Dekijem Ilićem, počnemo preferans, ali retko kada izguramo partiju do kraja. Evo, Vi ste nas sada prekinuli zbog ove Azbuke".
Š kao Šapić i Šarić
"Moj kum je rekao Galetu: ’Gde si njega doveo, on forsira samo starije igrače’. Nije baš tako. Ja umem da se prilagodim bilo kojoj situaciji. Prvo na rat, posle na mir, pa da imam, pa da nemam, pa ponovo da imam... Sada je najmanji problem da nađem ravnotežu između mladosti i iskustva u timu koji treniram. Nisu Šarić i Šapić jedini klinci koji kucaju na vrata prvog tima. Tu su još Tedić, Vidosavljević, Veličković, Đorđević, Aleksić... Sve su to momci ogromnog potencijala i predstavljaju budućnost srpskog fudbala".
...
30 slova, 30 pojmova. Asocijacija, anegdota, imena... Svi su tu osim Zvezdana Terzića:
"Njega sam pominjao kad mu je bilo teško. Lako je sada hvaliti ga i vezivati se za njegovog ime. To prepuštam drugima, a Zvezdan zna šta mislim o njemu".
Kipar zovu Ostrvom mačaka. Ima ih na svakom koraku, možda i najviše na celom svetu. Svesno su ih dovukli iz okolnih zemalja da bi rešili problem sa pacovima. Valjda nijedna crna nije prešla Simi preko puta. U svakom slučaju, jedno je sigurno - od rezultata utakmice na Čairu zavisi hoće li ikada više davati intervju (za Mondo).
------------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA
