Depresiju okružuju mnogi stereotipi, od toga da osoba koja pati od depresije nije u stanju da ustane iz kreveta, do toga da ljudi u ovom stanju plaču po čitav dan. Ali, oni koji žive sa depresijom znaju da ona ima mnogo lica, koja se prilično razlikuju od slike koju ljudi stvore na osnovu onoga što vide na filmovima ili pročitaju u novinama.

Šta ljudi ne razumeju o depresiji? Evo šta kažu stručnjaci i osobe koje žive sa depresijom. Ovo bi trebalo da znate:

Osobe koje su u depresiji ne moraju da izgledaju tužno

"Zabluda je da je depresija prosto konstantna tuga. Da, uporna tuga i neraspoloženje jesu simptomi, ali to su samo dve u čitavom spektru emocija, ili nedostatka emocija, koje neko ko pati od depresije može da oseti", kaže Helena Plater-Ziberk, osnivač mreže podrške Supportiv za osobe koje se bore sa stanjima kao što je depresija. Osobe koje pate od depresije mogu da iskuse mnoge emocije, uključujući i radost, kaže ona.

"Ljude često zbuni kad shvate da neko ko ima samopozdanja i uglavnom je osmehnut živi sa depresijom", kaže Majk Veni, pisac koji često govori o svom životu sa depresijom. To što neko deluje kao da je pozitivan i ima energije, ne znači da se ispod površine ne bori svim silama da sve drži pod kontrolom…

Ne možete prosto da odlučite da vam bude bolje

"Najveća zabluda o depresiji je da možete da je 'isključite'", kaže Samanta Varan, pisac iz Los Anđelesa, koja takođe živi sa depresijom. Dodatno je frustrirajuće kad ljudi impliciraju da je depresija samo "u vašoj glavi", i da je moguće pobediti je "razmišljajući o veselim stvarima, druženjem i vežbanjem".

"Vežbanje može da pomogne, ali mislim da ljudi koji nikad nisu osetili depresiju ne razumeju da je to bolest, hemijski disbalans koji je van kontrole osobe koja pati od depresije", kaže ona.

Stresne situacije nisu nužno "okidač" za depresiju

"Ljudi misle da osobi mora da se dogodi nešto loše, da bi pala u depresiju", kaže Kejti Leikam, koja takođe pati od depresije. "Da, depresija može da se javi u stanjima velikog bola, ali ponekad se samo probudite jednog jutra u depresiji, i ne možete da nađete nikakav konkretan razlog."

Depresija može da bude genetski uslovljena, jer su za nju odgovorni nivoi neurotransmitera u mozgu, kaže dr Melisa Pero, psihijatar iz medicinskog centra Univerziteta Loma Linda.

Depresivne epizode mogu trajati nedeljama ili mesecima, i često se javljaju bez očiglednog razloga.

"Kad pitate osobu koja živi sa depresijom zašto je u depresiji, ponekad je za tu osobu jednako frustrirajuće kao kad je posavetujete da se potrudi da bude pozitivnija i lepše raspoložena", kaže dr Pero.

Izolacija nije uvek rešenje

Ako osoba koju volite pati od depresije, važno je da joj pokažete da vam je stalo.

"Možete prosto da kažete 'tu sam, mogu li nekako da ti pomognem', ili 'depresija je medicinsko stanje koje može da se leči, da li si razmišljao o tome da potražiš pomoć lekara'", kaže dr Don Mordekaj, iz Centra Kajzer Permanente u Kaliforniji.

Važno je da ovakve stvari kažete osobi koja pati od depresije, jer ćete time pokazati da vam je stalo. A možda ćete se iznenaditi kad shvatite koliko ljudima u takvoj situaciji znači kad mogu sa nekim da podele kako se stvarno osećaju, a da znaju da ih niko neće osuđivati niti im popovati.

Depresija se različito manifestuje

"Depresija ima različite pojavne oblike", kaže dr Tameka Bruington, za "Hafington post". "Ponekad, osoba koja pati od depresije, želeće da spava sve vreme, neko drugi, ko takođe živi sa depresijom neće moći da spava gotovo uopšte. Neko će se sasvim povući u sebe, neko će pokušati da održava odnose sa okruženjem, ali na različite načine, pa osoba može reagovati nerpijateljski, ili čak agresivno,"

Pošto se depresija manifestuje na različite načine, važno je da budete svesni da će svaka osoba koja živi sa depresijom imati različite potrebe, i da ne postoji "univerzalni pristup" lečenju.

Lekovima je potrebno neko vreme da bi počeli da deluju

Medikamenti mogu da olakšaju simptome depresije, ali neće sve "nestati" kad počnete da pijete lekove. Potrebno je vreme. "Hronične bolesti zahtevaju dugotrajan tretman", kaže dr Majkl Đenoveze, psihijatar iz Akadija zdravstvenog centra.

Jako je važno da se terapija ne prekida, čak ni kad dođe do poboljšanja stanja. Pacijenti nikad ne bi smeli da na svoju ruku prekidaju terapiju, i kao što lekove "uvodi" lekar, isto tako lekar mora biti taj koji da "zeleno svetlo" da se terapija postepeno ukine.

"Tokom karijere, susretao sam se sa mnogim pacijentima koji bi počeli da uzimaju antidepresive, i kao rezultat toga počeli bi bile da se osećaju. A onda, sa prvim znakovima poboljšanja, pacijenti bi prestali da uzimaju terapiju, što je velika greška", kaže dr Đenoveze.

Ako patite od depresije, sa psihijatrom morate napraviti neku vrstu dugoročnog plana. "Razmotrite koje opcije imate na raspolaganju, i budite spremni da strpljivo tokom dužeg vremena taj plan sprovodite u delo", savetuje on.

Lako je "prevideti" depresiju

Uz stalno prisutnu tugu, depresija se manifestuje i kroz brojne fizičke simptome. Recimo, osobe koje pate od depresije mogu imati poremećaje u spavanju, promene u apetitu, manjak energije, mogu postati letargične, imati problema sa koncentracijom i pamćenjem, nizak libido.

"Često se ovi simptomi pripisuju drugim bolestima, i ljudi onda godinama žive sa depresijom bez prave dijagnoze i, samim tim, bez odgovarajućeg lečenja", kaže dr Zainab Delavala, psihijatar iz Atlante.

U takvim situacijama, neretko se dešava da osobe koje pate od depresije lutaju od jednog do drugog lekara godinama, pre nego što konačno dobiju pravu dijagnozu i pomoć koja im je potrebna.

Depresija nije znak slabosti karaktera

Ideja o tome da "jaki" ljudi nemaju problema sa mentalnim zdravljem jedna je od najvećih i najopasnijih zabluda o mentalnom zdravlju.

"Sebe smatram prilično snažnom ličnošću", kaže Kelan Klajn, koji sa suprugom piše blog The Savvy Couple, i živi sa depresijom.

Depresija može da pogodi bilo koga, bilo kada, i karakter nema nikakve veze sa tim.

Još jedna česta zabluda je da su ljudi koji pate od depresije lenji.

"Kao neko kome je 2003. postavljena dijagnoza kliničke depresije, često čujem komentare da će svi moji problemi nestati ako 'ustanem sa kauča i počnem da radim nešto'", kaže Tomaj Daglas, lajfkouč.

"Ono što ne shvataju je da ja živim, radim i dišem, uprkos unutrašnoj tami koja pokušava da me uguši i šapuće mi da okončam sve to", dodaje on.

Lekovi nisu jedina opcija

"Ima ljudi koji ne žele da uzimaju lekove, ima onih koji nemaju pristup medikametoznoj terapiji", kaže Sidni Vilijams, koja na sajtu Hiking My Feelings piše o svojim iskustvima nakon što je preživela seksualni napad.

Osim lekova, pomažu i terapije kod psihijatara, psihologa, razgovori sa stručnjacima…

Ne postoji "vremenski okvir" za depresiju

"Depresija nije nešto što se pojavi pa ode, ili je imate pa je onda više nemate", objašnjava Lin Zakeri, socijalni radnik iz Ilinoisa, koja je specijalizovana za rad sa osobama koje imaju problema sa mentalnim zdravljem.

"Ljudi često kažu da se, pošto su imali depresivnu epizodu, osećaju kao da je mnogo veći rizik da ponovo zapadnu u to stanje, i to brže nego prvi put, jer im je sad to 'poznata ruta'", dodaje ona.

Klinička depresija traje najmanje dve nedelje u kontinuitetu, ali možete imati periode između depresivnih epizoda tokom kojih ćete biti sasvim dobro. A onda se depresija može ponovo javiti.

Ali, i ako se to desi, i ako živite sa depresijom...

… ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.

"Drugo" lice depresije