Pitanje izgradnje mini-hidroelektrana (MHE) u Srbiji odavno je jedna od gorućih ekoloških tema.

Ekološki aktivisti širom zemlje ustali su protiv MHE, mnogi stručnjaci su se izjasnili protiv ovakvih postrojenja, navodeći da one nanose više štete prirodi i ljudima, nego što koriste u obezbeđivanju električne energije.

I predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine u više navrata su govorili o štetnosti MHE, a širom Evrope i sveta se ruše već napravljena postrojenja jer su se pokazale beskorisnim.

Međutim, u Srbiji (i u regionu) i dalje postoje investitori koji, pozivajući se na dozvole, prave MHE, gurajući reke u cevi i tako menjaju dosadašnji eko-sistem na tim područjima. Problemi su na Kopaoniku, Staroj planini... mnogim mestima u Srbiji, jer je najavljena izgradnja čak 850 MHE!

Oni koji prave MHE, okupljeni u Nacionalno udruženje mini-hidroeletrana, tvrde da ta postrojenja "pozitivno utiču na kvalitet vode, jer na svojim vodozahvatnim građevinama i taložnicama čiste reke od raznoraznog komunalnog otpada koji dolazi, tako da se može zaključiti da njihov uticaj nije nepostojeći, već je pozitivan".

Ovo udruženje tvrdi da MHE "ne emituju nikakve štetne materije, tako da ne pogoršavaju kvalitet vode". 

Ministarstvo za zaštitu životne sredine već neko vreme najavljuje izmene zakona, koje će podrazumevati zabranu buduće izgradnje MHE u zaštićenim sredinama.

"Ovo je pitanje očuvanja životne sredine u Srbiji. Zabrana MHE ne podrazumeva da ćete ugasiti sve one koje već rade u zaštićenim dobrima, već da će morati da rade u skladu sa projektima. I tu će kontrola biti drakonska. Zaštićena dobra moraju da budu zaštićena", kaže nadležni ministar Goran Trivan u intervjuu za "Politiku".

On dodaje da se MHE uglavnom prave na potocima, ne na rekama, a tu su eko-sistemi veoma osetljivi i svaka izgradnja na tim mestima nije bez posledica.

"Nemamo luksuz da nanosimo sebi ovu vrstu štete, jer, verovali ili ne, u regionu Srbija ima NAJMANJU površinu voda. Pošto je to tako, MHE su štetne u zaštićenim dobrima i nećemo odustati dok to rešimo", poručuje Trivan.

Ekološki protest: Ne damo reke, STOP za MHE!

Najveći ekološki problem u Srbiji nisu ni divlje deponije, ni zagađeni vazduh, ni pijaća voda (iako sve to jesu problemi), već - otpadne vode.

"U čitavoj državi prerađuje se manje od 10% otpadnih voda, što je apsolutno neprihvatljivo, jer one bitno zagađuju zemljište i podzemne vode. Neophodna je izgradnja oko 350 sistema za preradu otpadnih voda u opštinama u Srbiji. Taj posao košta između 4,7 i pet milijardi evra", kaže Trivan.

Ekologija je jedno od najvažnijih pitanja u Srbiji, ne samo zato što je to značajan korak na putu ka Evropskoj uniji, već, pre svega, zbog nas samih. Više puta do sada predstavnici Ministarstva su govorili o tome da će Srbiji biti potrebno oko 15 milijardi evra da bi se zadovoljili evropski standardi. O kakvoj sumi je reč najbolje govori podatak da je spoljni dug Srbije - 23 milijarde evra!

Naravno, navedena suma za ekologiju neće morati da se prikupi odjednom i odmah, već postepeno, u narednih 20 godina.

Za ekologiju nam treba 11,5 milijardi evra!

"Nije to tako teško (prikupljanje novca). Taj novac je potreban kroz 20 godina i mislim da ćemo kroz fondove EU i saradnju države sa privatnim firmama, rešavati pre svega probleme otpadnih voda i regionalnih deponija", rekao je Trivan.

Ministar još jednom govori i o polovnim automobilima, odnosno onima koji bitno zagađuju vazduh i nada se da će do 2020. godine biti ZABRANJEN uvoz vozila sa EVRO 3 standardom.

PREDLOG: Zabrana uvoza automobila starijih od 10 godina


"To bi značilo da će vlasnici vozila sa tom oznakom (EVRO 3) nastaviti da ih voze, ali njihov uvoz više neće biti moguć. Podsetiću da su to već uradile zemlje iz okruženja - Crna Gora, Bosna i Hercegovina...", rekao je Goran Trivan.

SRAMOTA: Poslanike ekologija ne zanima!