Generalno, nije loše imati razumevanja za druge i izlaziti u susret njihovim potrebama. To pokazuje da ste brižna osoba, da cenite ljude koji su vam dragi i da uživate kad usrećujete ljude oko vas.

Istraživanja pokazuju da ljubaznost prema ljudima sa kojima stupamo u kontakt pomaže da se oslobodimo stresa i da je generalno dobra za naše mentalno zdravlje.

Ali…

Ako vam se život pretvori u opsluživanje članova porodice, partnera ili prijatelja… to se neće dobro završiti. Vidite, kao i sve dobre stvari u životu, i ljubaznost je škodljiva ako nemate mere.

Ukoliko sebi dozvolite da se potrebe da udovoljite drugima pretvorite u "otirač", na dobrom ste putu da "sagorite" i pretvorite se u ogorčenu osobu koja je nezadovoljna i sobom i sopstvenim životom.

Ponekad, ljudi se brinu da ih drugi neće voleti, ako prestanu da im izlaze u susret, i ako i vas to muči, potrebno je da pokušate da promenite perspektivu.

Jer uprkos onome što nas uče od malih nogu, postoji velika, velika razlika između "biti dobar" i "biti ljubazan".

Odgajaju nas tako da "biti dobar" znači da se ne suprotstavljate drugima, da ne iskazujete svoje mišljenje, i da radite ono što drugi žele od vas.

S druge strane, "biti ljubazan" znači ostati dosledan svojim stavovima, ali tako da ih uvek iskažemo na pristojan način, čak i kada se uopšte ne slažemo sa drugima. Ostati veran sebi, nepokolebljivo ali dostojanstveno u isto vreme.

Ujedno, to je i jedini način da budete srećni - da budete ljubazni, ne da budete dobri.

Pa sledeći put kad se od vas bude očekivalo da zaboravite na ono što želite da biste druge učinili srećnim, zastanite na sekund i zapitajte se da li pokušavate da budete dobri (tako da ljudi oko vas budu srećni), ili ćete ipak biti ljubazni (i srećni).