Prema rečima naših stručnjaka, u industriji mesnih prerađevina dobro se sprovodi kontrola bezbednosti i kvaliteta finalnih proizvoda.

"Da odmah na početku bude jasno, sva hrana koja se legalno nalazi na rafovima i u frižiderima srpskih prodavnica je bezbedna za upotrebu. Tu nema nikakve dvojbe. Naši propisi su usaglašeni sa propisima EU u aspektu bezbednosti, što je važno za zaštitu javnog zdravlja. Dalje, domaći propisi koji dodatno definišu kvalitet proizvoda su čak i oštriji nego u nekim zemljama regiona i članicama EU. Ne znam zašto se s vremena na vreme javlja ta 'uzbuna' u javnosti, ali odgovorno mogu da kažem da su meso i mesne prerađevine u Srbiji veoma dobro kontrolisani sa aspekta bezbednosti i kvaliteta i da naša zemlja tradicionalno ima dobro uspostavljen sistem kontrole u lancu proizvodnje mesa", kaže dr Ivan Nastasijević, iskusni ekspert koji je godinama bio angažovan na programu upravljanja bezbednosti hrane u regionalnoj kancelariji za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, a sada radi u jednom uglednom domaćem institutu.

U Srbiju tako ne mogu da uđu "bilo kakvo" meso i proizvodi od mesa. Od 2015. godine Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa praktično propisuje da je mašinski separisano meso (MSM, ranije poznato i kao mašinski otkoštano meso, MOM), koje se koristi u proizvodnji viršli i salama, proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju nakon otkoštavanja, sa trupa ili delova trupa živine, kao i da ovaj proizvod mora da sadrži kalcijum u količini najviše do 0,1%.

Takođe, u skladu sa Pravilnikom, MSM se upotrebljava u proizvodnji proizvoda od mesa koji se obrađuju toplotom.

MSM se koristi i u Evropskoj uniji gde se godišnje proizvede 700.000 tona mehanički separisanog mesa, čija je vrednost između 400 i 700 miliona evra.

"Sada je kvalitet mehanički separisanog mesa (MSM) proizvedenog uz korišćenje niskog pritiska u separatoru gotovo na nivou 'običnog' mlevenog mesa. Ipak, prema propisima EU i našim propisima, prisustvo MSM-a u kobasicama i salamama se mora navesti zasebno u deklaraciji", kaže dr Nastasijević.

Naš pravilnik o kvalitetu mesa je, kao što vidimo, dobar, i moraju da ga poštuju i uvoznici MSM mesa.

Žarko Galetin, direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da Srbija konstantno podiže lestvicu restrikcija u svojim propisima i da je kontrola sve stroža i stroža.

"Sve što se radi ide u jednom smeru - ka smanjenju referentnih vrednosti aditiva i drugih 'dodataka' u proizvodnji hrane. Imamo dobre proizvođače, ali ima i onih koji to nisu i ovo je odgovor nadležnih na njihov 'rad' ", rekao je Galetin.

KVALITET KAO U EVROPI

Za bezbednost hrane, odnosno kontrolu, brine se država a pitanje kvaliteta je kompleksnije i trebalo bi ga, u načelu, definisati u dijalogu između između proizvođača, potrošača - uz podršku države i stručnih, odnosno naučnih institucija iz oblasti hrane, smatra dr Nastasijević, jer je tu upleteno i pitanje ukusa, navika, platežne moći i generalno životnog standarda.

"Kvalitetniji proizvod znači i da ga pojedemo količinski manje, ali i da ga platimo znatno više. Potrošač mora da zna da je hrana koja se legalno nalazi u rafovima supermarketa bezbedna, i da proizvođač mora da na deklaraciji zaista navede sve ono što je u proizvodu, a šta će potrošač da kupi trebalo bi da bude njegova sopstvena odluka", kaže ovaj stručnjak, koji tvrdi da je kvalitet mesnih prerađevina u Srbiji isti ili bolji nego, recimo, u nekim zemljama severne Evrope, jer mi smo tehnološke postupke u proizvodnji kobasica i salama svojevremeno učili od majstora - Austrijanaca, Nemaca, Mađara, Čeha, Italijana.

Najveći srpski proizvođači u mesnoj industriji posluju i proizvode u skladu sa standardima kvaliteta i bezbednosti hrane poštujući važeću zakonsku regulativu. Neki od njih u proizvodnji koriste i najsavremeniju tehnologiju kada je u pitanju MSM, poput čuvene nemačke "bader" tehnologije.

Ova tehnologija jedinstvena je po tome što omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne otvore odvoje od žilica i hrskavica. Na taj način dobijaju se kvalitetne sirovine koje se dalje koriste u proizvodnji mesnih prerađevina. Sirovine dobijene po "bader" tehnologiji imaju široku primenu u zemljama Evropske unije, a u Srbiji IM Neoplanta je jedna od kompanija koja koristi ove sirovine za proizvodnju svojih Pipi viršli i kobasica.