Oni su danas na skupu u specijalnom rezervatu prirode Zasavica pokušali da daju odgovor na pitanje kako zaštititi ugrožene vrste, prirodu koja ih okružuje u svetu u kom vladaju biznis i profit.

Na svetski Dan biodiverziteta, još jednom je kao ključna ukazana potreba da zemlja u ovoj oblasti mora da počne da poštuje standarde EU, a zaštita biodiverziteta (vode koju pijemo, vazduha koji udišemo i hrane koju jedemo) jedan je od glavnih uslova u okviru Poglavlja 27 za pristupanje EU.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je biodiverzitet najvažnija planetarna kategorija.

Srbija je, kako je naglasio ministar, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva biodiverziteta.

"Republika Srbija, iako obuhvata manje od 2 posto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 posto evropske vaskularne flore, 74 posto evropskih vrsta ptica, preko 50 posto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 posto faune sisara i čak 67 posto vrsta leptira", naglasio je Trivan.

Duška Dimović, direktorka programa WWF (World wildlife fond) za Srbiju kaže da Srbija ima izuzetan biodiverzitet, da u njoj postoji čak 4.000 biljnih vrsta, oko 350 vrsta ptica i čak 100 vrsta sisara.

Ekologija - pojedine biljne i životinjske vrste pred izumiranjem - Zasavica
MONDO/Stefan Stojanović 

Ona kaže da je u Srbiji samo sedam odsto teritorije na kojoj žive ugrožene vrste zaštićeno, a da je po evropskim standardima neophodno da pod zaštitom bude 17 odsto teritorije jedne države.

Pored toga, tu su i drugi problemi – uništena staništa, zagađenje, prekomerni lov i ribolov, ali i neadekvatno gazdovanje u nacionalnim parkovima i rezervatima prirode.

Ona je kao primere tog lošeg gazdovanja navela izgradnju nelegalnog objekta na Kopaoniku, seču šume u nacionalnim parkovima, izgradnju minihidroelektrana u zaštićenim područjima, trovanje ptica u Vojvodini za koje niko ne odgovara…

Ministar Trivan takođe je svestan ovih problema, ali ističe da su smetnja isprepletene nadležnosti raznih ministarstava koja bi trebalo da reaguju na njih.

On kaže da bi ti problemi trebalo da budu prevaziđeni najkasnije za dve godine, kada bi trebalo da bude usvojen Zakon o klimatskim promenama, a u koji će biti uključena sva ministarstva i sva ona moraće da poštuju i ekološke standarde.

Ekologija - pojedine biljne i životinjske vrste pred izumiranjem - Zasavica
MONDO/Stefan Stojanović 

A da je krajnje vreme da se nešto učini pokazuju i podaci da su u Srbiji pojedine vrste pred izumiranjem. Profesorka biološkog fakulteta Ivana Živić ističe da su u Srbiji najugroženiji krupni sisari – pre svega medved i ris, kao i insekti – među kojima najviše pčele. Pred izumiranjem su i jesetre iz ribljeg sveta, zbog čega su od početka godine kečige zabranjene za izlov u Srbiji.

U Vojvodini je ugrožena vrsta i vuk, pa ne čudi što se broj šakala namnožio i što su stigli do predgrađa Beograda, kažu stručnjaci.

Glavni krivci za to što biljne i životijske vrste nestaju su lov, zagađenje, pesticidi, klimatske promene…

A da može više i bolje da se učini na zaštiti ovih vrsta pokazuje primer Švedske, zemlje koja i u okviru EU, ali i samostalno pruža ozbiljnu novčanu i stručnu pomoć Srbiji, da na putu ka EU zaštiti svoje prirodno blago (EU je Srbiji za te svrhe dala pet, a Švedska dva miliona evra).

POGLEDAJTE JOŠ FOTOGRAFIJA IZ ZASAVICE:

MONDO/Stefan Stojanović Goran Trivan

Ambasador Švedske Jan Lundin okupljenima je preneo da članstvo u EU donosi konkretne promene – navodeći primer da su baltičke zemlje, otkad su postale deo EU uspele da od izumiranja spasu foke, morske orlove…

On je rekao da je optimista da će i Srbija uspeti na ovom važnom zadatku I da je više pitanje kada nego kako…

Iz Ministarstva zaštite životne sredine takođe su optimisti, jer se nadaju da će krajem godine otvoriti Poglavlje 27 u pregovorima sa EU.

Kao primer da je moguće očuvati i zaštititi prirodu navedena je upravo Zasavica – ekološka oaza u kojoj je skup i održan. U pitanju je redak primer u Srbiji da se priroda može sačuvati, a od nje i zaraditi.

Opširnije o ovom održivom svetlom primeru čitajte u MONDO reportaži sledeće nedelje.