Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najbogatijim biljnim i životinjskim svetom, ali samo deo njega je zaštićen, a pojedine biljne i životinjske vrste su pred izuniranjem, kažu stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine.
Oni su danas na skupu u specijalnom rezervatu prirode Zasavica pokušali da daju odgovor na pitanje kako zaštititi ugrožene vrste, prirodu koja ih okružuje u svetu u kom vladaju biznis i profit.
Na svetski Dan biodiverziteta, još jednom je kao kljucna ukazana potreba da zemlja u ovoj oblasti mora da pocne da poštuje standarde EU, a zaštita biodiverziteta (vode koju pijemo, vazduha koji udišemo i hrane koju jedemo) jedan je od glavnih uslova u okviru Poglavlja 27 za pristupanje EU.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je biodiverzitet najvažnija planetarna kategorija.
Srbija je, kako je naglasio ministar, posebno znacajna za Evropu i svet zbog bogatstva biodiverziteta.
"Republika Srbija, iako obuhvata manje od 2 posto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 posto evropske vaskularne flore, 74 posto evropskih vrsta ptica, preko 50 posto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 posto faune sisara i cak 67 posto vrsta leptira", naglasio je Trivan.
Duška Dimovic, direktorka programa WWF (World wildlife fond) za Srbiju kaže da Srbija ima izuzetan biodiverzitet, da u njoj postoji cak 4.000 biljnih vrsta, oko 350 vrsta ptica i cak 100 vrsta sisara.
Ona kaže da je u Srbiji samo sedam odsto teritorije na kojoj žive ugrožene vrste zašticeno, a da je po evropskim standardima neophodno da pod zaštitom bude 17 odsto teritorije jedne države.
Pored toga, tu su i drugi problemi – uništena staništa, zagadenje, prekomerni lov i ribolov, ali i neadekvatno gazdovanje u nacionalnim parkovima i rezervatima prirode.
Ona je kao primere tog lošeg gazdovanja navela izgradnju nelegalnog objekta na Kopaoniku, secu šume u nacionalnim parkovima, izgradnju minihidroelektrana u zašticenim podrucjima, trovanje ptica u Vojvodini za koje niko ne odgovara…
Ministar Trivan takode je svestan ovih problema, ali istice da su smetnja isprepletene nadležnosti raznih ministarstava koja bi trebalo da reaguju na njih.
On kaže da bi ti problemi trebalo da budu prevazideni najkasnije za dve godine, kada bi trebalo da bude usvojen Zakon o klimatskim promenama, a u koji ce biti ukljucena sva ministarstva i sva ona morace da poštuju i ekološke standarde.
A da je krajnje vreme da se nešto ucini pokazuju i podaci da su u Srbiji pojedine vrste pred izumiranjem. Profesorka biološkog fakulteta Ivana Živic istice da su u Srbiji najugroženiji krupni sisari – pre svega medved i ris, kao i insekti – medu kojima najviše pcele. Pred izumiranjem su i jesetre iz ribljeg sveta, zbog cega su od pocetka godine kecige zabranjene za izlov u Srbiji.
U Vojvodini je ugrožena vrsta i vuk, pa ne cudi što se broj šakala namnožio i što su stigli do predgrada Beograda, kažu strucnjaci.
Glavni krivci za to što biljne i životijske vrste nestaju su lov, zagadenje, pesticidi, klimatske promene…
A da može više i bolje da se ucini na zaštiti ovih vrsta pokazuje primer Švedske, zemlje koja i u okviru EU, ali i samostalno pruža ozbiljnu novcanu i strucnu pomoc Srbiji, da na putu ka EU zaštiti svoje prirodno blago (EU je Srbiji za te svrhe dala pet, a Švedska dva miliona evra).
POGLEDAJTE JOŠ FOTOGRAFIJA IZ ZASAVICE:
Ambasador Švedske Jan Lundin okupljenima je preneo da clanstvo u EU donosi konkretne promene – navodeci primer da su balticke zemlje, otkad su postale deo EU uspele da od izumiranja spasu foke, morske orlove…
On je rekao da je optimista da ce i Srbija uspeti na ovom važnom zadatku I da je više pitanje kada nego kako…
Iz Ministarstva zaštite životne sredine takode su optimisti, jer se nadaju da ce krajem godine otvoriti Poglavlje 27 u pregovorima sa EU.
Kao primer da je moguce ocuvati i zaštititi prirodu navedena je upravo Zasavica – ekološka oaza u kojoj je skup i održan. U pitanju je redak primer u Srbiji da se priroda može sacuvati, a od nje i zaraditi.
Opširnije o ovom održivom svetlom primeru citajte u MONDO reportaži sledece nedelje.
