Beograd ima mnogo problema, godinama i decenijama je bio zapušten (u svakom smislu), udišemo nezdrav vazduh, prljamo ga do granica imbecilnosti, ali je saobraćaj, svakako, "rak-rana" srpske prestonice.
Glavni grad Srbije nije, za razliku od nekih drugih evropskih gradova, imao tu sreću da se razvija planski, a samim tim nije bilo ni rešenja za saobraćaj. Razaran u ratovima, ekonomski posrnuo, ni glavni grad Srbije nije imao šansu... Kada tome dodamo naš poznati javašluk, korumpiranost na raznim nivoima, nebrigu i nemar, onda i ne treba da se čudimo što nam je tako kako jeste.
U redu, probleme znamo, ali kako ih rešiti? Kakav mi Beograd, zapravo, želimo?
Ovo pitanje su postavili i predstavnici Grada Beograda koji su počeli pravljenje plana za drugačiji Beograd u saobraćajnom smislu. Za Beograd sa manje automobila, a sa više pešaka, biciklista. Dakle, za zdraviji i zeleniji Beograd, za manje štetnih gasova koje proizvode motorna vozila.
Potez za pohvalu: u Skupštini grada Beograda je na inicijativu gradskog urbaniste Marka Stojčića i Sekretarijata za saobraćaj u sredu predveče organizovan je rvi u nizu razgovora sa zainteresovanim udruženjima i građanima, a uporedo sa tim svim stanovnicima glavnog grada omogućeno je da se putem sajta ili preko Facebook-a uključe u davanje predloga za rešavanje akutnog gradskog problema.
Drugim rečima, ako želite da Beograd bude drugačiji, onda se uključite, dajte predloge da posle ne bi bilo kasno.
"Mi, verujte mi, znamo za sve probleme grada bolje nego vi, ali nama treba pomoć u rešavanju tih problema. Pomozite nam", gotovo je zavapio Marko Stojčić u razgovoru sa udruženjima "Pešaci nisu maratonci", nekoliko organizacija biciklista, građanima, predstavnicima osoba sa hendikepom i smetnjama u razvoju, saobraćajnim inženjerima...
Šta znači Plan održive urbane mobilnosti (u daljem tekstu: POUM)?
Ukratko ovo: da Beograđani manje koriste automobile, a da više idu pešice, da koriste bicikle, sve modernija električna vozila (bicikle, trotinete, automobile na elektro pogon). Za sve ovo, podrazumeva se, neophodna je infrastruktura, ali ovaj plan bi trebalo da bude sproveden za 5 do 10 godina. Dakle, govorimo o Beogradu u budućnosti.
Pre nego što "intervenišete" u komentarima, treba da znate da smo zemlja sa najvećom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Evropi, da je vazduh u Beogradu prilično zagađen, da gotovo svi veliki evropski gradovi takođe insistiraju na ekologiji i da su gotovo "proterali" saobraćaj iz svojih centara. Istina je i da gotovo svi ti gradovi imaju podzemnu železnicu...
Beograd ima oko 1,5 milion stanovnika, kao i oko 650.000 automobila. Gradske saobraćajnice ne mogu da održe toliki broj vozila i zato je potrebno nekakvo rešenje.
Metro, ta večita tema, koja je poslednjih godina intenzivirana, neće rešiti sve naše muke.
"Da je sreće, davno bi bio izgrađen. Metro jeste jedno od rešenja, ali to nije čarobni štapić. Bilo bi pogrešno reći - evo, napravićemo metro i svi će problemi u saobraćaju nestati. Neće. Važni su svi elementi saobraćaja", ukazao je stručnjak za saobraćaj Zoran Rubinjoni.
Najveći broj Beograđana (50%) za prevoz najviše koristi javni gradski prevoz (autobusi, tramvaji, trolejbusi), 25% koristi automobil, 24% ide pešice, a mizeran je broj onih koji koriste bicikl (tek 0,7%).
Ono što grad želi jeste da u "saobraćajnoj hijerarhiji" pešaci budu na prvom mestu, biciklisti na drugom, gradski prevoz na trećem mestu, a automobili na četvrtom.
Idealno bi bilo, dodao je Rubinjoni, zadržati ovakav visok procenat korišćenja javnog gradskog prevoza, što su u mnogim evropskim gradovima sanjali do pre samo neku godinu, ali i da se učini sve da zarad zdravlja stanovništva i čistijeg vazduha omogući više pešačenja, vožnje bicikala do posla.
Jasno je da za ovo treba ispuniti osnovne uslove: bolje organizovan gradski prevoz, da se ne vozimo u "razdrndanim" autobusima, jeftinije karte (s obzirom na kupovnu moć stanovništva), nabavka više električnih autobusa (što jeste skupo i iziskuje i mesta za punjenje), sređivanje stanja među taksistima, pravljenje biciklističkih staza, bezbednijih trotoara...
Ne treba očekivati da ćemo postati Amsterdam (gde ima više bicikala od stanovnika!) i svi početi da vozimo bicikle, ali podatak da tek 0,7% Beograđana koristi bicikl i to uglavnom za rekreaciju je daleko, daleko ispod proseka u evropskim zemljama (otprilike između 6% i 10% je prihvatljivo).
Naravno, plan treba da bude takav da pomiri sve i udovolji svima (što je teško izvidljivo, gotovo nemoguće). Ali, da moramo da menjamo navike - moramo. Zato je Grad i pozvao sve da se uključe u pravljenje ovog plana i daju predloge za svoju ulicu, naselje.
Na sastanku u Skupštini grada, "najglasniji" i najuporniji bili su biciklisti. Izrazili su oštro protivljenje planu o "Zelenom bulevaru" (potez od Kalemegdana do Vukovog spomenika), jer planiranom rekonstrukcijom ulica Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. marta... nije obuhvaćeno i pravljenje biciklističke staze.
"Sve ovo što ste nam predstavili je spisak lepih želja i vi to znate. Za početak, ako zaista ovo želite, onda promenite projekte koje ste planirali za rekonstrukciju i napravite novi, koji će podrazumevati i biciklističku stazu", rekli su predstavnici Udruženja "Ulice za bicikliste".
Odgovor koji su dobili od gradskog urbaniste Marka Stojčića je da biciklistička staza na tom potezu ne može da bude dok ne budu napravljene tri podzemne garaže (za šta postoji plan), a ujedno ih je upitao i zašto nisu organizovali tribinu gde bi građane tih ulica na Dorćolu i okolini pitali da li pristaju, recimo, da ostanu bez parkinga kako bi se napravila biciklistička staza.
Dugogodišnji saobraćajni inženjer Dušan Jovanović ukazao je na to da je Beograd zapušten grad po pitanju saobraćaja i podsetio da je još 80-ih godina bilo ovakvih ideja. "O ovakvim planovima, koji nazivate 'održivim', pričalo se i u moje vreme, a suština je - sa što manje para dobiti najveći efekat", rekao je on i istakao da Beograd treba više da iskoristi železnički saobraćaj.
Ali, jedan od iznetih podataka je da tek 1% Beograđana koristi sistem BG voz. Najviše Beograđana prevozi se autobusima (70%), tramvaje koristi 10% stanovnika glavnog grada, trolejbuse oko 7%...
PREDLOZI
Biciklisti, odnosno predstavnici biciklističkog udruženja, dali su i konkretne predloge - Beograd trenutno ima 100 kilometara NEPOVEZANIH biciklističkih staza, a oni traže mnogo više kilometara "za sebe" i da te staze budu uvezane i bezbedne.
Predlog udruženja biciklista jeste i da se UKINE nedavna odluka da firme i poslodavci MORAJU računima da pravdaju izdatke zaposlenima za msečni gradski prevoz, jer time se destimulišu zaposleni koji na posao idu biciklima i oni koji idu pešice, a upravo se time stimuliše korišćenje motornih vozila, a to je u suprotnosti sa onim zbog čega se i pravi pomenuti plan urbane održive mobilnosti (POUM).
Pešaci traže bezbedne trotoare i "proterivanje" automobila, jer često ne može ni čovek da prođe trotoarom, a kamoli, recimo, žena sa bebom u kolicima. Što, naravno, ima veze i sa našom (ne)kulturom.
Takođe, zatražili su i da se ne ukidaju autobuske i trolejbuske linije koje su vozile do centra grada, odnosno povezivale centar i udaljenija naselja, jer za tim, smatraju, nema nikakve potrebe.
Dobili su odgovor da će saobraćaj i dalje ići centrom grada.
Na posebnoj tabli, predstavnici Grada i Sekretarijata za saobraćaj stavljali su papire na kojima su bili predlozi učesnika razgovora, a na jednom je bilo napisano i da se stimuliše kupovina vozila na električni pogon (automobila, ali i bicikala i sve popularnijih trotineta), što je u nadležnosti republičkih vlasti.
Nov, domaći električni bicikl (FOTO)
Vozili smo PRVI SRPSKI elektro bicikl (FOTO)
Zabrana uvoza automobila starijih od 10 godina, subvencije za kupovinu električnih
Ako i vi imate neki predlog za bolji saobraćaj u Beogradu i zdraviji način života, posetite sajt beogradskog Sekretarijata za saobraćaj, informišite se o Planu urbane održive mobilnosti na Facebook stranici, a možete i da popunite anonimnu anketu o načinima korišćenja prevoza, ocenite javni gradski prevoz, date neke svoje predloge...
I ne zaboravite, Beograd nema nikog osim nas.Kako idete na posao?
Šta je najveća potreba Beograda
Zvezdina proslava jesenje titule sa stilom: Nova goleada na Marakani!
Ameri hoće Stojakovića da bi nas pobedili: Srbija i Grčka u strahu, SAD hoće da otme Andreja!
Završen protest studenata u Beogradu: Saobraćaj bio blokiran u centralnim gradskim ulicama
Određene sudije za večiti derbi: Srbin i Hrvati sude Crvena zvezda - Partizan!
Tri noćenja na Zlatiboru 460.000 dinara! Turisti šokirani cenama za Novu godinu, od cifre će vam se zavrteti