Mark Felt, čuveno "duboko grlo" iz afere Votergejt, umro je u snu u 95. godini u četvrtak u Kaliforniji, saopštila je njegova porodica.
Mark Felt, čuveno "duboko grlo" iz afere Votergejt, umro je u snu u 95. godini u četvrtak u Kaliforniji, saopštila je njegova porodica.
Nakon jedne od najuzbudljivijih političkih afera 20. veka, nazvane Votergejt po zgradi u kojoj se nalazilo sedište Demokratske partije u Vašingtonu, a u koju je 1972. godine izvršen upad da bi se postavili prislušni uređaji, Mark Felt je dobio nadimak "Duboko grlo" ,tajni izvor koji je svoj identitet vešto krio više od 30 godina.
"Ja sam onaj koga ste zvali 'Duboko grlo'", izjavio je Felt tek 2005. godine u članku koji je objavio časopis "Veniti fer", a napisao porodični advokat Džon O'Konor.
Mark Felt je u ovoj čuvenoj aferi imao dvostruku ulogu zahvaljujući kojoj je Nikson u avgustu 1974. godine postao prvi američki predsednik koji je bio primoran da podnese ostavku zbog postupaka koji su ga kompromitovali.
Felt je, naime, bio tajni agent, koji je uz pomoć Vudvorda i Bernstina, koji su kasnije postali legende američnog novinarstva, snabdevao javnost informacijama o skandalu na visokom nivou, i zamenik direktora FBI koji je nastojao da spreči opstruisanje istrage o toj aferi.
S druge strane, Felt je, kako je sam tvrdio, u ime državne bezbednosti odobravao upade FBI bez naloga za pretres u domove ljudi koji zapravo nisu počinili nikakav zločin, te je zbog toga novembra 1980. godine osuđen zbog narušavanja ustavnih prava američkih građana.
Međutim, već sedam meseci nakon donošenja presude, predsednik Ronald Regan ga je pomilovao, što je za Felta imalo veliku simboličku vrednost.
Nadimak "Duboko grlo" Felt je dobio od urednika "Vašington posta" za vreme afere Votergejt Hauarda Sajmonsa, što je aluzija na tada čuveni pornografski film, ali je ovaj nadimak zapravo igra reči, budući da novinarski termin "duboka pozadina" označava informaciju koju dostavlja tajni izvor, a koja se, po dogovoru, ne objavljuje direktno.
U memoarima koje je objavio u aprilu 2006. godine pod nazivom "Život jednog čoveka iz vlade: FBI, Duboko grlo i borba za čast u Vašingtonu", Felt opisuje sebe kao "usamljenog rendžera" koji je sprečio zataškavanje velike afere Bele kuće u kojoj je na kraju više od 30 funkcionera priznalo krivicu ili proglašeno krivim zbog "prljavih trikova".
Iako je "Duboko grlo" postao legenda američke politike i novinarstva zahvaljujući knjizi novinara Vudvorda i Bernstina "Svi predsednikovi ljudi" po kojoj je kasnije snimljen i čuveni film, Mark Felt sebe nikada nije smatrao herojem, već je, kako je govorio, samo "pokušavao da pomogne", ističe se u "Tajmsu" komentar centralne ličnosti iz senke u aferi Votergejt.
"Da nije bilo Felta, možda ne bi bilo ni Votergejta - odnosno razotkrivanja zloupotreba predsedničkih ovlašćenja u Niksonovoj Beloj kući, uključujuhci prisluškivanje telefonskih razgovora, upade i pranje novca", podseća "Njujork tajms".
"Da nije bilo Votergejta, Amerikanci možda nikad ne bi smatrali jednog predsednika kriminalnim zaverenikom niti novinare herojima, a ni anonimne izvore poput Felta ne bi smatrali neophodnim, mada neželjenim sredstvom u potrazi za istinom", ocenjuje "Njujork tajms" u članku posvećenom "najpoznatijem anonimnom izvoru u američkoj istoriji", Marku Feltu, čuvenom "Dubokom grlu".
(Tanjug)
Nakon jedne od najuzbudljivijih političkih afera 20. veka, nazvane Votergejt po zgradi u kojoj se nalazilo sedište Demokratske partije u Vašingtonu, a u koju je 1972. godine izvršen upad da bi se postavili prislušni uređaji, Mark Felt je dobio nadimak "Duboko grlo" ,tajni izvor koji je svoj identitet vešto krio više od 30 godina.
"Ja sam onaj koga ste zvali 'Duboko grlo'", izjavio je Felt tek 2005. godine u članku koji je objavio časopis "Veniti fer", a napisao porodični advokat Džon O'Konor.
Mark Felt je u ovoj čuvenoj aferi imao dvostruku ulogu zahvaljujući kojoj je Nikson u avgustu 1974. godine postao prvi američki predsednik koji je bio primoran da podnese ostavku zbog postupaka koji su ga kompromitovali.
Felt je, naime, bio tajni agent, koji je uz pomoć Vudvorda i Bernstina, koji su kasnije postali legende američnog novinarstva, snabdevao javnost informacijama o skandalu na visokom nivou, i zamenik direktora FBI koji je nastojao da spreči opstruisanje istrage o toj aferi.
S druge strane, Felt je, kako je sam tvrdio, u ime državne bezbednosti odobravao upade FBI bez naloga za pretres u domove ljudi koji zapravo nisu počinili nikakav zločin, te je zbog toga novembra 1980. godine osuđen zbog narušavanja ustavnih prava američkih građana.
Međutim, već sedam meseci nakon donošenja presude, predsednik Ronald Regan ga je pomilovao, što je za Felta imalo veliku simboličku vrednost.
Nadimak "Duboko grlo" Felt je dobio od urednika "Vašington posta" za vreme afere Votergejt Hauarda Sajmonsa, što je aluzija na tada čuveni pornografski film, ali je ovaj nadimak zapravo igra reči, budući da novinarski termin "duboka pozadina" označava informaciju koju dostavlja tajni izvor, a koja se, po dogovoru, ne objavljuje direktno.
U memoarima koje je objavio u aprilu 2006. godine pod nazivom "Život jednog čoveka iz vlade: FBI, Duboko grlo i borba za čast u Vašingtonu", Felt opisuje sebe kao "usamljenog rendžera" koji je sprečio zataškavanje velike afere Bele kuće u kojoj je na kraju više od 30 funkcionera priznalo krivicu ili proglašeno krivim zbog "prljavih trikova".
Iako je "Duboko grlo" postao legenda američke politike i novinarstva zahvaljujući knjizi novinara Vudvorda i Bernstina "Svi predsednikovi ljudi" po kojoj je kasnije snimljen i čuveni film, Mark Felt sebe nikada nije smatrao herojem, već je, kako je govorio, samo "pokušavao da pomogne", ističe se u "Tajmsu" komentar centralne ličnosti iz senke u aferi Votergejt.
"Da nije bilo Felta, možda ne bi bilo ni Votergejta - odnosno razotkrivanja zloupotreba predsedničkih ovlašćenja u Niksonovoj Beloj kući, uključujuhci prisluškivanje telefonskih razgovora, upade i pranje novca", podseća "Njujork tajms".
"Da nije bilo Votergejta, Amerikanci možda nikad ne bi smatrali jednog predsednika kriminalnim zaverenikom niti novinare herojima, a ni anonimne izvore poput Felta ne bi smatrali neophodnim, mada neželjenim sredstvom u potrazi za istinom", ocenjuje "Njujork tajms" u članku posvećenom "najpoznatijem anonimnom izvoru u američkoj istoriji", Marku Feltu, čuvenom "Dubokom grlu".
(Tanjug)
