Buduće mame će pre nego što otvore trudničko bolovanje u radnoj knjižici morati da imaju najmanje godinu dana staža kako bi ostvarile pravo na naknadu u skladu sa zaradom koju su primale. Granica će biti postavljena na 12 meseci izmenama važećeg zakona, koji je propisao da je za puni iznos "bolovanja" neophodno 18 meseci neprekidnog rada, pišu "Novosti".

Još jedna novina povoljna za žene sa visokim primanjima jeste to što će im se prosek na porodiljskom odsustvu obračunavati na osnovu pet prosečnih zarada umesto sadašnje tri. Tačnije, moći će da prime pet republičkih proseka.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, ovo su dva predloga izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji će se naći na dnevnom redu jesenjeg zasedanja parlamenta. To znači da će se vratiti odredbe iz starog zakona koje su bile finansijski pogodnije za porodilje.

Pre godinu dana država je donela niz pronatalitetnih mera, međutim, na samom početku primene zakona zapelo je oko nekoliko odredaba. Na neophodnost izmena sve vreme ukazuje većina roditeljskih udruženja.

Radna grupa na čijem je čelu bila prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, zaključila je da bi izmenama propisa trebalo da budu obuhvaćene mame preduzetnice, one koje su radile kraće od šest meseci i žene koje su ostale u drugom stanju u prvom mesecu radnog staža.

Dr Đukić Dejanović je za "Novosti" rekla da će insistirati da izmenaba bude obuhvaćen što veći broj oštećenih, jer misli da je to jedino pravedno rešenje.

Evo šta kažu mame o najavljenim izmenama

Ali, iz Inicjative #MameSuZakon imaju primedbe na "našminkane izmene zakona", jer u najavljenim izmenama zakona ne stoje odgovori na nekoliko veoma važnih pitanja.

Povezane vesti

Prva najavljena izmena navodno se tiče smanjenja broja meseci koje ulaze u obračun do pune nadoknade tokom porodiljskog odsustva sa posla, odnosno odsustva radi nege deteta sa 18 na 12 meseci, a druga se tiče povećanja za najviše nadoknade sa tri na pet prosečnih mesečnih zarada.

U saopštenju Inicijative #MameSuZakon postavlja se pitanje da li će doći do izmene formule koja će garantovati da će svaka mama, bez obzira da li je u radnom odnosu ili nije, primati nadoknadu najmanje u visini republičkog minimalca?

Nadoknada u visini republičkog minimalca bi u tom slučaju postala fiksni deo, pri čemu bi se varijabilni deo, koji bi imao veze sa radnim stažom, računao po nekoj novoj formuli.

Da li će trudničko odsustvo za one žene koje su primorane da održavaju trudnoću ulaziti u formulu po kojoj će se računati nadoknade nakon porođaja? Danas ne ulaze u obračun i ako ova odredba ostane bez izmene postavlja se pitanje koji je smisao izmene za sve veći broj žena koje održavaju trudnoću?

Da li će preduzetnice koje planiraju proširenje porodice biti obuhvaćene najavljenim izmenama ili će nastaviti da vagaju šta im je bolje - privremeno zatvaranje firme ili izdvajanje novca za poslovođu, ili u krajnjoj nuždi nijedno od ova dva već vraćanje na posao odmah nakon porođaja?

Iz Inicijative #MameSuZakon podsećaju i na odredbu člana 12, stav 7. ovog Zakona po kojoj se majke dece sa invaliditetom odlučuju između nadoknade po osnovu zarade i nadoknade po osnovu invaliditeta deteta, uprkos činjenici da je ova odredba u suprotnosti sa Ustavom.

U prvih godinu dana primene zakona na porodiljskom odsustvu bilo je 33.017 mama. Država je za njihove zarade izdvojila 7,2 milijarde dinara, dok je naknadu za negu deteta primalo 24.537 majki i 115 očeva i iz budžeta je u te svrhe dato gotovo 5,6 milijardi dinara