Beograd je, dve i po decenije nakon početka gradnje, dobio svoj prvi Naučno-tehnološki park, jedan od nekoliko planiranih objekata te vrste u Srbiji.
Cilj projekta je privlačenje domaćih i stranih visokotehnoloških kompanija, kako onih u startap fazi, tako i onih u fazi rasta i razvoja.
Iako danas nije i zvanično otvoren, Naučno-tehnološki park su u završnoj fazi unutrašnjeg uređenja posetili bivši ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, kao i predsednički kandidat liste "Izbor za bolji život" Boris Tadić, koji su taj kompleks nazvali budućom silicijumskom dolinom Srbije.
"Ovaj park će biti magnet za visokotehnološke kompanije iz sveta koje će, umesto da otvaraju razvojne centre u Indiji ili Rusiji, imati mogućnost da to urade u Srbiji", rekao je Đelić.
Prvi stanovnici kompleksa će, prema njegovim rečima, biti Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta, u okviru kojeg posluje 26 firmi, kao i Nacionalni inovacioni fond.
Tadić je kazao da će razvoj sveta u narednih pedeset godina biti vezan pre svega za razvoj informacionih tehnologija i da je neophodno da Srbija nađe svoje mesto u takvoj budućnosti.
Uloga softverske industrije u srpskom bruto domaćem proizvodu iz godine u godinu raste i to bi, kako je objasnio Tadić, mogao da bude jedan od najvećih iskoraka u privredi naše zemlje.
"Veoma je malo poznata činjenica da je softverski potencijal Srbije izuzetno veliki. Kada u inostranstvu kažem da je na tom polju naš potencijal izvrstan moji sagovrnici nastupaju sa iznenađenjem, znači moramo, pored uspostavljanja ovog parka, da fokusirano idemo na velike kompanije koje bismo da dovedemo", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, građani Srbije koji su tokom ratnih godina otišli iz Srbije jesu takođe veliki razvojni potencijal i danas rade u mnogim svetskim visokotehnološkim kompanijama, a sada, zahvaljujući gradnji Naučno-tehnološkog parka, moći će da imaju i uporište u Srbiji.
Kako je istakao, privlačenjem i okupljanjem visokostručnih ljudi stvara se prostor za napredak, ne samo jedne privredne grane, već čitave države i nacije.
U obilasku objekta na Zvezdari, koji je nakon decenijskog zastoja u radovima, priveden kraju tokom mandata poslednje vlade, bili su i kandidat Demokratske stranke za radonačelnika Dragan Đilas, ministar odbrane Dragan Šutanovac i poslanički kandidat liste "Izbor za bolji život" genetičar Miodrag Stojković. Iako danas nije i zvanično otvoren, Naučno-tehnološki park su u završnoj fazi unutrašnjeg uređenja posetili bivši ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, kao i predsednički kandidat liste "Izbor za bolji život" Boris Tadić, koji su taj kompleks nazvali budućom silicijumskom dolinom Srbije.
"Ovaj park će biti magnet za visokotehnološke kompanije iz sveta koje će, umesto da otvaraju razvojne centre u Indiji ili Rusiji, imati mogućnost da to urade u Srbiji", rekao je Đelić.
Prvi stanovnici kompleksa će, prema njegovim rečima, biti Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta, u okviru kojeg posluje 26 firmi, kao i Nacionalni inovacioni fond.
Tadić je kazao da će razvoj sveta u narednih pedeset godina biti vezan pre svega za razvoj informacionih tehnologija i da je neophodno da Srbija nađe svoje mesto u takvoj budućnosti.
Uloga softverske industrije u srpskom bruto domaćem proizvodu iz godine u godinu raste i to bi, kako je objasnio Tadić, mogao da bude jedan od najvećih iskoraka u privredi naše zemlje.
"Veoma je malo poznata činjenica da je softverski potencijal Srbije izuzetno veliki. Kada u inostranstvu kažem da je na tom polju naš potencijal izvrstan moji sagovrnici nastupaju sa iznenađenjem, znači moramo, pored uspostavljanja ovog parka, da fokusirano idemo na velike kompanije koje bismo da dovedemo", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, građani Srbije koji su tokom ratnih godina otišli iz Srbije jesu takođe veliki razvojni potencijal i danas rade u mnogim svetskim visokotehnološkim kompanijama, a sada, zahvaljujući gradnji Naučno-tehnološkog parka, moći će da imaju i uporište u Srbiji.
Kako je istakao, privlačenjem i okupljanjem visokostručnih ljudi stvara se prostor za napredak, ne samo jedne privredne grane, već čitave države i nacije.
U Naučno-tehnološkom parku biće smešten i Fond za inovacionu delatnost, a u njemu će, kada bude u punom kapacitetu, biti zaposleno oko hiljadu inženjera u čijem fokusu će biti informacione tehnologije, biotehnologije, medicinske tehnologije, energotehnologije, nanotehnologije i novi materijali.
Kompleks izgrađen na obodu Zvezdarske šume u ovom trenutku čini pet zgrada u završnoj fazi opremanja, ukupne površine 16.000 kvadratnih metara fleksibilnog poslovnog prostora.
Projekat izgradnje Naučno-tehnooškog parka finansira se sredstvima Evropske investicione banke predviđenim za razvoj naučne infrastrukture. Vrednost radova u prvoj fazi je oko 12 miliona evra, a završetak radova očekuje se u junu ove godine.
(Tanjug)
