Iron Man 3

Odličan film. Pravi bioskopski, što bi se reklo.

Iron Man 3 (2013)
Režija: Šejn Blek
Uloge: Robert Dauni Džunior, Gvinet Paltrou
Distributer: Taramaunt


J. (14) i ja smo jedva čekali da u bioskope doputuje Iron Man 3, ali ovonedeljna priča neće biti samo o Gvozdenu, kako nas dvoje volimo da ga zovemo, već i o mestu na kojem nas je dotični dočekao. Prolećni raspust smo, igrom slučaja, proveli u Madridu, glavnom gradu Španije, ali i jednom od najspektakularnijih mesta u Evropi.

Moćni bulevari i trgovi, senzacionalni parkovi, muzeji i spomenici, paelja sa morskim plodovima, skriveni kvartovi, moja sestra K i njen ljubljeni K, knjižare i mesare (muzeji šunke), nasmejani ljudi svuda naokolo. J. bi dodala i Starbucks frapućino, čarobnu četvrt Malasanja, pršutu i rukolu za doručak, svoju sestru N, mini jeguljice (angulas), svoj prvi tako, 'pink frosted sprinkled donut' i šoping zonu, svakako.

Ali to je ipak priča za neku drugu rubriku. Pored svih ovih divota i krasota, čekao nas je i zadatak da vidimo šta to nude španski bioskopi. No, kada smo eliminisali sale koje vrte filmove sinhronizovane na španski, nije nam mnogo toga ostalo. U stvari, repertoar je odjednom postao skoro isti kao ovaj naš beogradski, tako da smo J. i ja bez mnogo dileme rešili da ne čekamo povratak kući, već da što pre pogledamo film koji smo ionako željno iščekivali. Dakle, El Hombre de Hierro. Numero 3.

Znate šta novine i zvanična statistika kažu – Španija je u krizi i to ozbiljnoj. Recesija, nezaposlenost, prezaduženost, prokleta Angela Merkel, evro, grčki scenario, pohlepne banke, beskućnici – sve su to reči koje se najčešće pominju kada na onim prednjim novinskim stranama čitate o Španiji. Čovek bi se još i sažalio na tužnu sudbinu nekada moćne imperije. E sad, ne bih se baš bavio analizom španske ekonomije, ali neke stvari baš i ne odgovaraju toj slici. Uzmimo, na primer, bioskope. Rekoh već, repertoar je isti. Kod nas – karte skupe, a dvorane prazne.

U Madridu, ulaznice bolesno skupe, a sale krcate. Mislim da nikad u životu nisam platio ovako skupe karte – u bioskopu Yelmo Cines Ideal (sala 9, malo fucnuta, ali slika i zvuk odličan 5), u ulici Doktora Korteza 6, da se zna, platio sam 9 evra kartu za novog Iron Man-a. Dve karte + trošak koji je J. napravila sa egzotičnim španskim limunadama i grickalicama = Dan žalosti u mom novčaniku. Ali nisam stipsa, stvarno, ne žalim na potrošenom novcu, ali kriza? Hej, dajte nama malo takve krize.

I dobro, sad pošto sam se isplakao na sopstvenoj tužnoj sudbini, red je da nesto prozborim i o novom Iron Man-u.

Odličan film. Pravi bioskopski, što bi se reklo. Lično, više volim Šejna Bleka scenaristu (''Last Boy Scout'') nego reditelja (''Kiss, Kiss, Bang, Bang''), ali ovog puta su i jedan i drugi odlicni. Šejn scenarista briljantan u dijalozima, Šejn reditelj sve do finalnog okršaja skoro perfektan. Tek na kraju, stvari postaju pomalo konfuzne i nelogične, ne ni preterano originalne (opet se sve odigrava na nekim skelama, visoko na nekoj platformi), u polumraku (bez potrebe, jer su spec. efekti funkcionisali besprekorno).

Film počinje flešbekom koji se odigrava čak i pre prvog filma. Stark plejboj žuri da provede noć sa Majom Hensen koja je na rubu pronalaska regenerativnog sistema poznatog i kao Ekstremis.

U liftu sreće Kilijana, još jednog naučnika sa interesantnim idejama i projektima, ali on mu nije tako privlačan kao Maja. Kilijan mu to nikada neće zaboraviti. U sadašnjosti koja pripada post-Avengers svetu, Stark ima napade panike i probleme da održi vezu sa Peper Pots.

Sve to, kao i događaji iz ''The Avengers'' filma, naterali su ga da napravi vojsku Iron Man-a, ali i da ih inovira daljinskom kontrolom kojom može da prizove deo po deo oklopa. To je divan trenutak filma, ali i vrlo bitan momenat za dalje događaje. Ali ovde je vreme da stanem. Naravno, vratiće se Kilijan, ali tu je i misteriozni negativac Mandarin. Tu su i svi ostali likovi iz prethodnih filmova.

J. je bila oduševljena, nije ustuknula čak ni kad sam je suočio sa nekim pitanjima na koja nije imala odgovore. Imala je i sama jedno pitanje koje je tokom filma postavila bar 3 puta – u prvom Marvelovom filmu nakon Osvetnika, logično je bilo da se svako zapita gde je sada Kapetan Amerika da pomogne Iron-Man-u ili zašto Tor ne dođe da čekićem odalami po glavi Mandarina ili gde je, pobogu, Hulk. (Kad smo već kod Hulka, budite strpljivi i ostanite u sali do kraja odjavne špice.) Bez obzira na sve, ona je iskreno i bez ikakvih predrasuda uživala u ovom odličnom filmu. A i ja sam, zaista.

Robert Dauni je neodoljiv kao plejboj/izumitelj Stark, Gvinet Paltrou takođe u do sada najzahtevnijoj Iron Man ulozi, Don Čidl zaslužuje mnogo više prostora čak i u budućim Avengers filmovima, negativci novi, ali sjajni, naročito urnebesni Mandarin. I tako dalje.

Epilog je priča za sebe i blistavi trenutak Šejna Bleka. On počinje sa vatrometom iz snova (videćete kako i zašto), a završava se monologom koji kao Njegoš da je sročio. Ne, nije u stihu, ali je o čojstvu i junaštvu, kako i priliči filmu o ovakvom superheroju. Poslednja rečenica na odjavnoj špici kaže da će se Toni Stark vratiti. Tačka. J. i ja ga čekamo sa nestrpljenjem.


Ja: ****
J: *****

Iron Man 3 (2013)
Režija: Šejn Blek
Uloge: Robert Dauni Džunior, Gvinet Paltrou
Distributer: Taramaunt


J. (14) i ja smo jedva čekali da u bioskope doputuje Iron Man 3, ali ovonedeljna priča neće biti samo o Gvozdenu, kako nas dvoje volimo da ga zovemo, već i o mestu na kojem nas je dotični dočekao. Prolećni raspust smo, igrom slučaja, proveli u Madridu, glavnom gradu Španije, ali i jednom od najspektakularnijih mesta u Evropi.

Moćni bulevari i trgovi, senzacionalni parkovi, muzeji i spomenici, paelja sa morskim plodovima, skriveni kvartovi, moja sestra K i njen ljubljeni K, knjižare i mesare (muzeji šunke), nasmejani ljudi svuda naokolo. J. bi dodala i Starbucks frapućino, čarobnu četvrt Malasanja, pršutu i rukolu za doručak, svoju sestru N, mini jeguljice (angulas), svoj prvi tako, 'pink frosted sprinkled donut' i šoping zonu, svakako.

Ali to je ipak priča za neku drugu rubriku. Pored svih ovih divota i krasota, čekao nas je i zadatak da vidimo šta to nude španski bioskopi. No, kada smo eliminisali sale koje vrte filmove sinhronizovane na španski, nije nam mnogo toga ostalo. U stvari, repertoar je odjednom postao skoro isti kao ovaj naš beogradski, tako da smo J. i ja bez mnogo dileme rešili da ne čekamo povratak kući, već da što pre pogledamo film koji smo ionako željno iščekivali. Dakle, El Hombre de Hierro. Numero 3.

Znate šta novine i zvanična statistika kažu – Španija je u krizi i to ozbiljnoj. Recesija, nezaposlenost, prezaduženost, prokleta Angela Merkel, evro, grčki scenario, pohlepne banke, beskućnici – sve su to reči koje se najčešće pominju kada na onim prednjim novinskim stranama čitate o Španiji. Čovek bi se još i sažalio na tužnu sudbinu nekada moćne imperije. E sad, ne bih se baš bavio analizom španske ekonomije, ali neke stvari baš i ne odgovaraju toj slici. Uzmimo, na primer, bioskope. Rekoh već, repertoar je isti. Kod nas – karte skupe, a dvorane prazne.

U Madridu, ulaznice bolesno skupe, a sale krcate. Mislim da nikad u životu nisam platio ovako skupe karte – u bioskopu Yelmo Cines Ideal (sala 9, malo fucnuta, ali slika i zvuk odličan 5), u ulici Doktora Korteza 6, da se zna, platio sam 9 evra kartu za novog Iron Man-a. Dve karte + trošak koji je J. napravila sa egzotičnim španskim limunadama i grickalicama = Dan žalosti u mom novčaniku. Ali nisam stipsa, stvarno, ne žalim na potrošenom novcu, ali kriza? Hej, dajte nama malo takve krize.

I dobro, sad pošto sam se isplakao na sopstvenoj tužnoj sudbini, red je da nesto prozborim i o novom Iron Man-u.

Odličan film. Pravi bioskopski, što bi se reklo. Lično, više volim Šejna Bleka scenaristu (''Last Boy Scout'') nego reditelja (''Kiss, Kiss, Bang, Bang''), ali ovog puta su i jedan i drugi odlicni. Šejn scenarista briljantan u dijalozima, Šejn reditelj sve do finalnog okršaja skoro perfektan. Tek na kraju, stvari postaju pomalo konfuzne i nelogične, ne ni preterano originalne (opet se sve odigrava na nekim skelama, visoko na nekoj platformi), u polumraku (bez potrebe, jer su spec. efekti funkcionisali besprekorno).

Film počinje flešbekom koji se odigrava čak i pre prvog filma. Stark plejboj žuri da provede noć sa Majom Hensen koja je na rubu pronalaska regenerativnog sistema poznatog i kao Ekstremis.

U liftu sreće Kilijana, još jednog naučnika sa interesantnim idejama i projektima, ali on mu nije tako privlačan kao Maja. Kilijan mu to nikada neće zaboraviti. U sadašnjosti koja pripada post-Avengers svetu, Stark ima napade panike i probleme da održi vezu sa Peper Pots.

Sve to, kao i događaji iz ''The Avengers'' filma, naterali su ga da napravi vojsku Iron Man-a, ali i da ih inovira daljinskom kontrolom kojom može da prizove deo po deo oklopa. To je divan trenutak filma, ali i vrlo bitan momenat za dalje događaje. Ali ovde je vreme da stanem. Naravno, vratiće se Kilijan, ali tu je i misteriozni negativac Mandarin. Tu su i svi ostali likovi iz prethodnih filmova.

J. je bila oduševljena, nije ustuknula čak ni kad sam je suočio sa nekim pitanjima na koja nije imala odgovore. Imala je i sama jedno pitanje koje je tokom filma postavila bar 3 puta – u prvom Marvelovom filmu nakon Osvetnika, logično je bilo da se svako zapita gde je sada Kapetan Amerika da pomogne Iron-Man-u ili zašto Tor ne dođe da čekićem odalami po glavi Mandarina ili gde je, pobogu, Hulk. (Kad smo već kod Hulka, budite strpljivi i ostanite u sali do kraja odjavne špice.) Bez obzira na sve, ona je iskreno i bez ikakvih predrasuda uživala u ovom odličnom filmu. A i ja sam, zaista.

Robert Dauni je neodoljiv kao plejboj/izumitelj Stark, Gvinet Paltrou takođe u do sada najzahtevnijoj Iron Man ulozi, Don Čidl zaslužuje mnogo više prostora čak i u budućim Avengers filmovima, negativci novi, ali sjajni, naročito urnebesni Mandarin. I tako dalje.

Epilog je priča za sebe i blistavi trenutak Šejna Bleka. On počinje sa vatrometom iz snova (videćete kako i zašto), a završava se monologom koji kao Njegoš da je sročio. Ne, nije u stihu, ali je o čojstvu i junaštvu, kako i priliči filmu o ovakvom superheroju. Poslednja rečenica na odjavnoj špici kaže da će se Toni Stark vratiti. Tačka. J. i ja ga čekamo sa nestrpljenjem.


Ja: ****
J: *****

Iron Man 3 (2013)
Režija: Šejn Blek
Uloge: Robert Dauni Džunior, Gvinet Paltrou
Distributer: Taramaunt


J. (14) i ja smo jedva čekali da u bioskope doputuje Iron Man 3, ali ovonedeljna priča neće biti samo o Gvozdenu, kako nas dvoje volimo da ga zovemo, već i o mestu na kojem nas je dotični dočekao. Prolećni raspust smo, igrom slučaja, proveli u Madridu, glavnom gradu Španije, ali i jednom od najspektakularnijih mesta u Evropi.

Moćni bulevari i trgovi, senzacionalni parkovi, muzeji i spomenici, paelja sa morskim plodovima, skriveni kvartovi, moja sestra K i njen ljubljeni K, knjižare i mesare (muzeji šunke), nasmejani ljudi svuda naokolo. J. bi dodala i Starbucks frapućino, čarobnu četvrt Malasanja, pršutu i rukolu za doručak, svoju sestru N, mini jeguljice (angulas), svoj prvi tako, 'pink frosted sprinkled donut' i šoping zonu, svakako.

Ali to je ipak priča za neku drugu rubriku. Pored svih ovih divota i krasota, čekao nas je i zadatak da vidimo šta to nude španski bioskopi. No, kada smo eliminisali sale koje vrte filmove sinhronizovane na španski, nije nam mnogo toga ostalo. U stvari, repertoar je odjednom postao skoro isti kao ovaj naš beogradski, tako da smo J. i ja bez mnogo dileme rešili da ne čekamo povratak kući, već da što pre pogledamo film koji smo ionako željno iščekivali. Dakle, El Hombre de Hierro. Numero 3.

Znate šta novine i zvanična statistika kažu – Španija je u krizi i to ozbiljnoj. Recesija, nezaposlenost, prezaduženost, prokleta Angela Merkel, evro, grčki scenario, pohlepne banke, beskućnici – sve su to reči koje se najčešće pominju kada na onim prednjim novinskim stranama čitate o Španiji. Čovek bi se još i sažalio na tužnu sudbinu nekada moćne imperije. E sad, ne bih se baš bavio analizom španske ekonomije, ali neke stvari baš i ne odgovaraju toj slici. Uzmimo, na primer, bioskope. Rekoh već, repertoar je isti. Kod nas – karte skupe, a dvorane prazne.

U Madridu, ulaznice bolesno skupe, a sale krcate. Mislim da nikad u životu nisam platio ovako skupe karte – u bioskopu Yelmo Cines Ideal (sala 9, malo fucnuta, ali slika i zvuk odličan 5), u ulici Doktora Korteza 6, da se zna, platio sam 9 evra kartu za novog Iron Man-a. Dve karte + trošak koji je J. napravila sa egzotičnim španskim limunadama i grickalicama = Dan žalosti u mom novčaniku. Ali nisam stipsa, stvarno, ne žalim na potrošenom novcu, ali kriza? Hej, dajte nama malo takve krize.

I dobro, sad pošto sam se isplakao na sopstvenoj tužnoj sudbini, red je da nesto prozborim i o novom Iron Man-u.

Odličan film. Pravi bioskopski, što bi se reklo. Lično, više volim Šejna Bleka scenaristu (''Last Boy Scout'') nego reditelja (''Kiss, Kiss, Bang, Bang''), ali ovog puta su i jedan i drugi odlicni. Šejn scenarista briljantan u dijalozima, Šejn reditelj sve do finalnog okršaja skoro perfektan. Tek na kraju, stvari postaju pomalo konfuzne i nelogične, ne ni preterano originalne (opet se sve odigrava na nekim skelama, visoko na nekoj platformi), u polumraku (bez potrebe, jer su spec. efekti funkcionisali besprekorno).

Film počinje flešbekom koji se odigrava čak i pre prvog filma. Stark plejboj žuri da provede noć sa Majom Hensen koja je na rubu pronalaska regenerativnog sistema poznatog i kao Ekstremis.

U liftu sreće Kilijana, još jednog naučnika sa interesantnim idejama i projektima, ali on mu nije tako privlačan kao Maja. Kilijan mu to nikada neće zaboraviti. U sadašnjosti koja pripada post-Avengers svetu, Stark ima napade panike i probleme da održi vezu sa Peper Pots.

Sve to, kao i događaji iz ''The Avengers'' filma, naterali su ga da napravi vojsku Iron Man-a, ali i da ih inovira daljinskom kontrolom kojom može da prizove deo po deo oklopa. To je divan trenutak filma, ali i vrlo bitan momenat za dalje događaje. Ali ovde je vreme da stanem. Naravno, vratiće se Kilijan, ali tu je i misteriozni negativac Mandarin. Tu su i svi ostali likovi iz prethodnih filmova.

J. je bila oduševljena, nije ustuknula čak ni kad sam je suočio sa nekim pitanjima na koja nije imala odgovore. Imala je i sama jedno pitanje koje je tokom filma postavila bar 3 puta – u prvom Marvelovom filmu nakon Osvetnika, logično je bilo da se svako zapita gde je sada Kapetan Amerika da pomogne Iron-Man-u ili zašto Tor ne dođe da čekićem odalami po glavi Mandarina ili gde je, pobogu, Hulk. (Kad smo već kod Hulka, budite strpljivi i ostanite u sali do kraja odjavne špice.) Bez obzira na sve, ona je iskreno i bez ikakvih predrasuda uživala u ovom odličnom filmu. A i ja sam, zaista.

Robert Dauni je neodoljiv kao plejboj/izumitelj Stark, Gvinet Paltrou takođe u do sada najzahtevnijoj Iron Man ulozi, Don Čidl zaslužuje mnogo više prostora čak i u budućim Avengers filmovima, negativci novi, ali sjajni, naročito urnebesni Mandarin. I tako dalje.

Epilog je priča za sebe i blistavi trenutak Šejna Bleka. On počinje sa vatrometom iz snova (videćete kako i zašto), a završava se monologom koji kao Njegoš da je sročio. Ne, nije u stihu, ali je o čojstvu i junaštvu, kako i priliči filmu o ovakvom superheroju. Poslednja rečenica na odjavnoj špici kaže da će se Toni Stark vratiti. Tačka. J. i ja ga čekamo sa nestrpljenjem.


Ja: ****
J: *****