Hangover Part III (2013)
Režija: Tod Filips
Uloge: Bredli Kuper, Ed Helms, Zak Galifijanakis
Distributer: Tak
Nikad nisam imao problem da idem sam u bioskop, iako je sa društvom uvek bolje. Ogroman broj velikih filmova sam odgledao sam, nekada čak i potpuno sam u sali, ali nije mi smetalo ni kada sam sam u krcatoj dvorani, mada su to trenuci kada čovek zaista može da se oseti usamljenim. Ali nekako mi je uvek bilo teško da sam idem u bioskop da gledam neku komediju. Prazna ili puna sala, svejedno, ali smeh nekako uvek treba podeliti sa nekom srodnom dušom, prijateljem ili poznanikom. Malo se cerekaš, razmeniš pokoji pogled, ponoviš šalu sa platna i sve je nekako još smešnije i zabavnije. Kad si sam, u velikoj sali (na projekciji ''Mamurluka'' bilo nas je oko 7), usamljeni smeh nekako tupavo odzvanja, eho sopstvenog kikotanja ti se vraća i, paradoksalno, čini te tužnim.
Sve mi se to vrzmalo po glavi dok sam ulazio u dvoranu na projekciju ''Mamurluka 3''. Odmah sam shvatio da nema puno vajde od tri para koja su se osamila i raštrkala po dvorani i pomislio da ću sam sebi biti prava budala kada krenem da se povijam od smeha, kao što je to bio slučaj kod originalnog ''Mamurluka'' iz 2009, pa u dobroj meri i prilikom gledanja nastavka iz 2011, iako sam tada imao utisak da gledam isti film čija je radnja samo smeštena u drugi grad, na drugi kontinent. Srećom, bio sam pošteđen od te, sad se ispostavlja slatke muke, jer ''Mamurluk 3'' uopšte nije komedija. Verovatno jeste u pokušaju, ali realno – nije.
Možda nas 7 na popodnevnoj projekciji u Delta Sitiju nismo neki reprezentativni uzorak, ali svejedno – niko od nas se nije ni nasmejao. Nijednom. Okej, možda malo uz odjavnu špicu kada se, sada već tradicionalno, Stu pojavljuje sa novom 'aplikacijom' na svom telu, ali i to je bilo nategnuto. (Uzgred, zubar u trećem delu nastupa bez tajsonke. Veliko razočaranje).
Uostalom, kakva je to komedija koja me je toliko smorila, da sam poslednjih 15-ak minuta uspeo čak i da zaspim. Probudio sam se par minuta pre kraja filma, tako da nisam baš siguran kako se 'vučji čopor' ovog puta izvukao iz haosa, ali sam prilično ravnodušan izašao sa projekcije. Tako da...čak ni spojlerima ne mogu da ukrasim ovaj tekst, iako ovaj film zaslužuje tu vrstu tretmana.
Iako je radnja trećeg ''Mamurluka'' i u samoj najavi bila prilično tanka i nezanimljiva – mnogo interesantnije bi bilo da je neko napravio film prema svemu što se meni događalo tog dana, od košmarnih pokušaja da u policiji promenim adresu u svojoj ličnoj karti, preko neprijatnog razgovora sa komšinicom koja mi je 15 minuta objašnjavala kako su niski ljudi pokvareni i posesivni, preko grada koji je prvo pretio da će mozak da mi probuši dok sam bežao prema autu, samo da bih se onda zabrinuo da će taj isti led da mi probije krov inače napaćenog automobila, što bi me, logično, zabolelo više od probušene lobanje, pa onda vožnja kroz Beograd po ovakom nevremenu što inače podrazumeva vožnju kao u nekoj manijakalnoj video igrici, pa onda otkriće da mi je voda nekako ušla u kabinu u kojoj već neko vreme vlagu proizvodi probušeni hladnjak, pa maglenje stakla u najgorim trenucima, onim u kojima žurite u bioskop u kojem vas čeka omiljena komedija – nadao sam se da će bezumna zabava iz prva dva dela da se prelije i na treći film, ali lažna je bila ta moja nada. Okej, ovako dugačka i besmislena rečenica se više neće ponoviti.
Ukratko, dakle, ništa zabavno se ne događa u trećem nastavku nekada urnebesnog naslova, što je zapravo dosta čudna situacija, jer, naizgled, ništa se bitno nije promenilo. Isti glumci, isti reditelj, sličan zaplet, ali čini se da u ovom društvu nije ostalo ničeg osim pohlepne želje da se još malo zaradi na istom konceptu.
Ovog puta, naši junaci žele da reše sve Alanove probleme tako što će ga odvesti u jednu uglednu psihijatrijsku ustanovu nakon što je uspeo da obezglavi jednu žirafu (nimalo smešna, čak vrlo odvratna scena) i doprinese smrti svog oca. Plan je, naravno, osuđen na totalnu propast, a spirala gluposti našu četvorku na kraju vraća na mesto zločina, u Las Vegas, samo da bi tamo doživeli novu, još besmisleniju avanturu.
Naravno, ničeg lošeg nema u ovakvom zapletu – to nam barem dokazuju prethodna dva filma sa još kretenskijim zapletima – ali ovog puta, da ponovim, u ponavljanju nema ničeg zabavnog, kamoli smešnog. U najboljem slučaju, ''Mamurluk 3'' je relativno gledljiv akcioni film, poprilično dosadan i neoriginalan, ali sa likovima koji podsećaju na neka prošla vremena kada su bili smešni i zanimljivi. Galifijanakis se najviše trudi i njegova romansa sa Melisom Mekarti je jedini svetli trenutak ovog filma, sve ostalo je podložno instantnom zaboravu.
Šteta.
''Mamurluk'' franšiza je imala sve šanse da bude jedna od najuspelijih i najsmešnnijih filmskih trilogija ikada, ali na kraju ipak neće biti zapamćena na taj način. I da, do poslednjih kadrova, niko u filmu nije ni blizu mamurluka. Možda tu leži tajna neuspeha ove filmske katastrofe.
Ja: **
