O ovome se stalno priča i pričaće se. I treba.

Skoro svaka fudbalska priča među prijateljima završi se raspravom o tome da li je bolji ovaj ili onaj igrač, odnosno ovaj ili onaj tim. Često se upoređuju sastavi koji nisu mogli da igraju jedni protiv drugih.

Kako bi ova Barselona igrala protiv onog Milana? Super vam je ovaj Bajern, ali on ne bi mogao ništa protiv onog Mančestera. Jak je ovaj Real, ali više mi se sviđa onaj od pre 15 godina, itd, itd.

Prošlo je dve decenije od ukidanja starog Kupa šampiona, takmičenja po kup formatu u kojem su učestvovali samo šampioni država, a ima i 15 godina od kada je UEFA dozvolila da se u grupnoj fazi takmiče oni koji nisu bili prvaci.

Dok sve ide ka tome da će jednog dana postojati prava Liga šampiona, u kojoj će se najbolji (čitaj: najbogatiji) klubovi Evrope takmičiti po klasičnom ligaškom sistemu, mi ćemo se prisetiti nekih timova koji su dominirali Evropom u pomenutom razdoblju i pitati vas:

Koji je sastav prema vašem mišljenju, hipotetički, izdvojen iz vremena, najjači? Ko bi bio najbolji da su ovi timovi mogli da igraju jedni protiv drugih?

Samo dva tima, od deset koje smo nabrojali, nisu te sezone bili prvaci Evrope, ali su bili izuzetno, izuzetno dominantni u svojim ligama i pravo je čudo što tada nisu osvajali i Ligu šampiona!

MILAN 1993/94

Sebastijano Rosi - Mauro Tasoti, Franko Barezi, Alesandro Kostakurta, Paolo Maldini - Demetrio Albertini, Marsel Desai, Roberto Donadoni, Zvonimir Boban - Dejan Savićević, Danijele Masaro.

Ne samo da je Milan prilično lako, predvođen Fabiom Kapelom, osvojio 14. titulu prvaka Italije te sezone, ispred Juventusa, Sampdorije, Lacija i Parme, nego je i u finalu Lige šampiona u Atini, ovaj sastav "rosonera" deklasirao moćnu Barselonu sa Hristom Stoičovim, Romariom, Pepom Gvardiolom, Ronaldom Kumanom i ostalima.

Ovaj Milan, kao i neki pre i posle njega, bio je oličenje neprobojne odbrane. Pogledajte ovo: Milanisti su osvojili Skudeto primivši samo 15 golova u 34 utakmice u Seriji A (!?), a tako što su dali samo 36 pogodaka. Poređenja radi, trećeplasirana Sampdorija imala je gol-razliku 64:39. Defanzivna perfekcija, sa napadom u kojem je dar-mar pravio Dejan Dejo Savićević.

Pored nabrojane startne postave, Kapelo je te godine mogao da računa i na Filipa Galija, Đanluiđija Lentinija, Marka Simonea, Stefana Eranija, itd.

REAL MADRID 1997/98

Bodo Ilgner - Kristijan Panući, Fernando Jero, Manuel Sančiz, Kristijan Panući - Fernando Redondo, Kristijan Karembe, Klarens Sedorf - Raul Gonzales - Predrag Mijatović, Davor Šuker.

Po imenima, daleko je ovaj sastav Reala i od prvih i od drugih "Galaktikosa". Ali baš zato! Ključna reč: sastav.

Ovaj Real, koji je u Amsterdamu golom Mijatovića pobedio Juventus u finalu Lige šampiona i doneo prvu evropsku titulu "kraljevskom klubu" od 1966. godine, tačnije posle 32 godine. To je bio veliki podvig i veće iznenađenje nego naredni trijumf u Ligi šampiona, 2000. godine, kada je Real u finalu pobedio Valensiju (3:0) ili 2003. kada je u finalu nadigran Bajer Leverkuzen (2:1).

Ovaj tim Jupa Hajnkesa (poznato vam je ovo ime?) dopunjavan je majstorima sa klupe poput Fernanda Morijentesa, Savija, Fernanda Sanca, Sančeza Viktora ili Hozea Emilija Amaviske. Jedina njegova mana bila je Primera te sezone, gde su uspesi u Ligi šampiona plaćeni skupo, plasmanom tek na četvrto mesto iza Barselone, Atletik Bilbaoa i Real Sosijedada.

MANČESTER JUNAJTED 1998/99

Piter Šmajhel - Geri Nevil, Jap Stam, Dejvid Mej, Denis Irvin - Roj Kin, Pol Skols, Dejvid Bekam, Rajan Gigs - Dvajt Jork, Endi Kol.

"The Treble". Odnosno "Tripleta".

Iako je ovaj Junajted, sa "bebama" sera Aleksa Fergusona na svom vrhuncu, i titulu prvaka Evrope i Premijer ligu osvojio na dramatičan način, Junajted iz 1999. godine svakako je zaslužio da se nađe na ovoj listi i većina navijača Mančestera smatra ga svojim najboljim sastavom u istoriji.

Dogodio se na putu između povlačenja Erika Kantona i traženja nove mega zvezde poput Vejna Runija i Kristijana Ronalda. I možda je zato ovaj Junajted i najbolji tim, jer nije imao nikoga ko se posebno izdvajao, već je svako znao vrlo dobro svoj posao.

I ovih gore nabrojanih 11 nisu bili ništa slabiji kada su na teren ulazili drugi, štaviše. Titulu u 90. minutu finala Lige šampiona protiv Bajerna u Barseloni doneli su igrači sa klupe, Tedi Šeringem i Ole Gunar Solskjaer, a Fergi je šampionat i FA kup osvojio i uz svesrdnu pomoć Ronija Jonsena, Nikija Bata, Fila Nevila, Jaspera Blomkvista, Henina Berga, itd.

Ovaj Junajted je postao prvi engleski tim koji je osvojio tri najvažnija takmičenja u sezoni.

PORTO 2003/04

Vitor Baija - Paulo Fereira, Žorže Kosta, Rikardo Karvaljo, Nuno Valente - Koštinja, Maniš, Pedro Mendeš - Deko - Derlej, Karlos Alberto.

Možda vam ovaj sastav Porta deluje kao autsajder među ovim "alama", ali... Time je njegov uspeh veći. Te 2004. godine Evropa je upoznala Žozea Murinja, koji je napravio čudo sa plavo-belima i postao prvak Evrope dok to niko nije očekivao i dok su neki velikani fudbala imali mnogo, mnogo jače sastave.

Recimo Real Madrid sa Zinedinom Zidanom, Raulom, Luišom Figom, Ronaldom Nazariom Da Limom, Dejvidom Bekamom, itd.

Ali, pobeđuje tim, a Porto je to itekako bio: u finalu je deklasiran Monako rezultatom 3:0, a na putu ka finalu i Mančester Junajted i Lion i Deportivo La Korunja, u grupi izbačeni su Marsej i Partizan. Ovaj Porto osvojio je titulu sa osam bodova više od Benfike i samo 19 primljenih golova, a onda je "raskomadan" na komade od strane bogatijih, što takođe govori da je ovde bilo vanserijskih igrača.

Pa, čak i kada pričamo o rezervama, poput Rikarda Košte, Žozea Bosingve, Benija Mekartija, Dmitrija Alejničeva, Nunja, itd.

ARSENAL 2003/04

Jens Leman - Loren, Sol Kempbel, Kolo Ture, Ešli Kol - Patrik Vijera, Žilberto Silva, Frederik Ljungberg, Rober Pires - Denis Berkapm, Tijeri Anri.

Stigli smo do prvog tima koji nije te sezone postao prvak Evrope, ali je postao prvak Engleske BEZ PORAZA u Premijer ligi, što ni pre, ni posle toga niko nije uspeo. Kasnije je ovaj sastav Arsenala proglašen za najbolji tim u istoriji Premijer lige.

Mrlja ostaju kup takmičenja: četvrtfinale Lige šampiona, polufinale FA i Liga kupa, ali skor u Premijer ligi 38-26-12-0 (73:26), titula sa 11 bodova više od drugoplasiranog Čelsija i, nadasve, prelep fudbal "tobdžija", sasvim su dovoljan razlog da ovo bude jedan od naših deset izbora za glasanje.

A, Liga šampiona? To Arsen Venger i danas sanja. Bilo je četvtfinale, Arsenal je izborio 1:1 protiv Čelsija na "Bridžu", u revanšu na tada još "Hajberiju" poveo 1:0, ali su Frank Lampard u 51. i Vejn Bridž u 87. minutu odveli velikog rivala dalje i ostavili Arsenal bez titule prvaka Evrope do daljeg.

Igrao je Arsenal potom jedno finale Lige šampiona, 2006. godine, ali je ovaj sastav nekako bio upečatljiviji i dopadljiviji. Sa klupe su ulazili Martin Kion, Hoze Antonio Rejes, Silven Viltor, Rej Parlor, Đovani Van Bronkhorst, Edu, Paskal Sigan, Filip Senderos, Gael Kliši, Nvankvo Kanu, a zanat je učio tek pristigli klinac Sesk Fabregas.

ČELSI 2004/05

Pet Čeh - Paulo Fereira, Rikardo Karvaljo, Džon Teri, Vilijam Galas - Klod Makelele, Tijago Mendeš, Frank Lampard - Džo Kol, Damijen Daf, Didije Drogba.

Znamo, nije ovo najjači sastav Čelsija koji pamtite, ali je ovo svakako tim koji je postavio i dalje aktuelni rekord od 95 bodova u Premijer ligi. U prvoj sezoni od dolaska iz Porta, kao šampion Evrope, Murinjo je potvrdio da to nije bilo slučajno, a Vengeru je već u narednoj sezoni pokazao da može bolje i više od njega: sa porazom, ali sa dosta više osvojenih bodova.

Drugoplasirani Arsenal kasnio je 12 bodova na kraju, a skor Čelsija bio je 29-8-1, uz samo 15 primljenih golova na 38 utakmica!? Jedini poraz "plavci" su doživeli od tada nejakog Mančester Sitija i to na svom terenu (0:1).

U sezoni kada su otišli igrači poput Huana Sebastijana Verona, Marsela Desaija, Džimija Flojda Haselbajnka, Ernana Krespa, Emanuela Petija i Budjevina Zendena, Čelsi je postao još jači, zahvaljujući tome što je Murinjo mogao da rotira majstore poput Arjena Robena, Mateje Kežmana, Ejdura Gudjonsena, Skota Parkera, itd.

Pa čak je i stručni štab bio jak, pa je tako protivnike skautirao Andre Viljaš-Boaš!

Murinjo je te sezone eliminisan iz Lige šampiona u polufinalu i to tako što, kako kaže, nije primio gol. U dve utakmice sa Liverpulom trebalo je, kako kaže, da bude 0:0, ali je u revanšu na Enfildu pobedonosni gol postigao Luis Garsija (ne zna se da li je lopta prešla crtu) i odveo "redse" u veliko finale. Pre toga, Čelsi je izbacio Barselonu i Bajern Minhen. Malo li je?

LIVERPUL 2004/05

Jirži Dudek - Stiv Finan, Džejmi Karager, Sami Hipija, Đimi Traore - Ćavi Alonso, Stiven Džerard, Luis Garsija, Jon Arne Rise, Hari Kjuel - Milan Baroš.

Ista sezona, ista liga, drugi klub - Liverpul.

Već smo ga pomenuli u priči o Čelsiju. Čelsiju je pripala Premijer liga, ali Liverpuli Liga šampiona i to kako. Posle Čelsija, u finalu su momci Rafaela Beniteza naleteli na poslednji jaki Milan, na poluvremenu je bilo 0:3, na kraju 3:3 i onda pobeda na penale, za petu titulu prvaka Evrope čuvenog kluba sa "Enfilda".

Malo čime Liverpul ima da se podiči od kraja 80-ih, a ova sezona je svakako izuzetak. Rafael Benitez predvodio je "redse" sjajno u Ligi šampiona i solidno u Premijer ligi. Mada, s obzirom na sastav tima, ovo solidno i nije baš pravi pridev.

Liverpul je završio peti, ali je gore navedeni tim pokazao neverovatno jedinstvo i snagu duha u Ligi šampiona, gde su pre Milana i Čelsija izbačeni Juventus i Leverkuzen. Pored startnih 11, Benitez je imao još Đibrila Sisea, Fernanda Morijentesa, Ditmara Hamana, Stefana Henšoca, Vladimira Šmicera, itd.

Možda ne najbolji, ali jedan od najkompaktnijih timova u ovoj konkurenciji, sa dvojicom lidera, Džerardom i Karagerom.

BARSELONA 2007/08

Viktor Valdes - Dani Alveš, Karles Pujol, Đerar Pike, Silvinjo - Jaja Ture, Ćavi Ernandez, Andres Inijesta - Lionel Mesi, Tijeri Anri - Samuel Eto.

Kada se bira najdominantiji tim, onda je to možda najteže uraditi u slučaju Barselone, koja već desetak godina nema slab sastav, a imala je nekoliko đavolski jakih postava i 90-ih godina.

Ali, ovaj tim, matematički je osvojio najviše. Pardon, sve! U navedenoj sezoni "Tripleta", a onda i sve tri "posledične" titule u narednoj sezoni: UEFA Superkup, španski Superkup i FIFA svetsko prvenstvo. E, to stvarno niko nije uradio!

Inter je bio blizu, ali nije osvojio šest.

Pored nabrojanih startera, tek promovisani Pep Gvardiola, bez trenerskog iskustva, mogao je da računa na "dugu" klupu i igrače poput Rafaela Markeza, Erika Abidala, Serđa Busketsa, Sejdua Kejte, Aliksandra Hleba, Bojana Krkića, Ejdura Gujdonsena, Martina Kaseresa, Pedra Rodrigeza, itd.

Sve ovo učinilo je da odlazak Ronaldinja u Milan bude - odličan potez.

Barselona je Ligu osvojila sa 87 bodova, postigla 105 pogodaka i primila samo 35, što je pojam za sadašnji tim Barse. Real je zaostao devet bodova, Sevilja 17. "Blaugrana" je Primeru počela porazom i remijem, a onda na narednih 20 utakmica, zabeležila 19 pobeda i remi.

Što je važnije, Liga šampiona osvojena je dominacijom nad Mančester Junajtedo u Rimu, kada su Mesi i Eto doneli lakih 2:0, ali nije baš zasluženo ova Barsa stigla do finala, jer je u polufinalu posle 0:0 na Kamp Nou, remi na Stamford Bridžu bio buran i... kontroverzan.

Posle serije na račun Čelsija štetnih odluka sudije Ovreba, Inijesta je u 93. minutu doneo izjednačenje Barsi (1:1) i tako učinio da ovaj tim kasnije osvoji svih šest trofeja. Moglo je lako da se dogodi da ne igra ni finale Lige šampiona, ni UEFA Superkup, ni FIFA klupsko prvenstvo.

Ali - moć ove Barselone niko ne može da ospori.

INTER 2009/10

Žulio Sezar - Majkon, Valter Samuel, Lusio, Kristijan Kivu - Havijer Zaneti, Estaban Kambijaso, Vesli Snajder - Samuel Eto, Goran Pandev - Gabrijel Milito.

Na narednu "Tripletu" nije se čekalo mnogo i ona je stigla preko leđa Barselone.

U svojoj drugoj zajedničkoj sezoni Inter i Murinjo sasvim su se dobro skapirali, bila je to crno-plava mašina koja je pregazila sve kao plitak potok. "El Prinsipe" Milito postizao je golove u sve tri najvažnije utakmice, finalu Kupa protiv Rome na Olimpiku, potom u poslednjem kolu Serije A za titulu ispred nosa Romi i onda u finalu dva protiv Bajerna iz Minhena u Madridu (2:0).

Ako je postojao klub koji u evropskom okvirima nije bio dominantan, koji se mučio i tražio, a onda sve naplatio - to je bio ovaj Inter!

I dan danas, na "Đuzepe Meaci" pričaju o 2010. godini, kada je Murinjo otišao u Real i ostavio "nerazure" da pokušavaju i budu sve dalji i dalji od najvećeg uspeha u istoriji kluba, titule prvaka Evrope prvi put od 1964. i 1965. godine.

Murinjo je rotirao, imao je i s kim. Bili su tu Dejan Stanković, Ivan Kordoba, Marko Materaci, Tijago Mota, Suli Muntari, Patrik Vijera, Mansini, David Suazo i Mario Baloteli. Ključni fudbaler bio je svakako Vesli Snajder, dok je Milito sezonu završio sa 30 golova.

BAJERN MINHEN 2012/13

Manuel Nojer - Filip Lam, Džerom Boateng, Dante, David Alaba - Havi Martinez, Bastijan Švajnštajger - Tomas Miler, Arjen Roben, Frank Riberi - Mario Mandžukić.

Koliko je samo Bajern doživeo teških poraza i jačao, dok nije ojačao. A, kada je ojačao! To su neki debelo osetili. Pitajte igrače Barselone...

Posle sezone u kojoj je tim Jupa Hajnkesa izgubio finale Lige šampiona na svom stadionu (!?) od Čelsija, Bajern je priredio jednu od najvećih dominacija u istoriji evropskog fudbala. Osvojena je "Tripleta" i to u najimpresivnijem maniru.

Bundesliga je pokorena u rekordnom roku, posle 28 kola, a na kraju sa 25 bodova viška u odnosu na Borusiju Dortmund. Ovaj tim eliminisan je u polufinalu Kupa, a kasnije nadigran i Štutgart u finalu, a u Ligi šampiona, posle 7:0 u dva meča sa (moćnom) Barselonom, u finalu na Vembliju, Bajern je bio bolji i zasluženo je (opet) pobedio Dortmund (2:1).

Bio je to svečani oproštaj legendarnog Hajnkesa uz pitanje kako li će Bajern izgledati naredne sezone, pojačan Mariom Geceom i sličnima, a predvođen Pepom Gvardiolom.

Bajern je u sezoni 2012/13 bio prava mašina. Skor u svim takmičenjima 54-46-5-3, gol razlika 151:33, osvojeno sve!

Dakle? Šta vi mislite? Ko je po vašem ukusu? Ko bi osvojio šampionat kad bi ovi timovi mogli da igraju jedni protiv drugih?

Anketa

Najjači tim Evrope u poslednjih 20 godina je:

Ova anketa je završena.
Glasalo je 10644 korisnika


(N. Janković - MONDO)