U prvom  razredu odeljenja sa 15 kuvara u Novom Pazaru, ako se jedan đak izjasni za nastavu za bosanskom - moći će sam da ima svoje odeljenje. Sa druge strane, ako onih 14 preostalih učenika izabere časove na srpskom - neće ih dobiti, već će morati da pređu na neki drugi obrazovni profil.

Zakon ne dozvoljava formiranje odeljenja sa manje od 15 đaka, osim ako je reč o manjinama, kada je i jedan učenik dovoljan za redovnu nastavu. To pravilo biće primenjivano od naredne školske godine i u Sjenici, Tutinu, Prijepolju i Novom Pazaru, prenose "Novosti".

To otvara još veći problem kod većinskog stanovništva: jer se može desiti da onih 14 učenika pristane da uči na bosanskom iz čiste nemogućnosti da im se želja ostvari na njihovom maternjem jeziku?!

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije raspisalo odvojene konkurse za upis u odeljenja stručnih škola na srpskom i bosanskom, kao što je to slučaj, recimo, sa mađarskom manjinom. Deca su se izjašnjavala tek nakon upisa, pa je stvorena situacija da se polovina izjasnila za nastavu na bosanskom, a druga polovina na srpskom. Ako je ovih drugih manje od 15, neće upisati željenu školu.

"O nastavi za decu srpske nacionalnosti brine država, a o bošnjačkoj deci i časovima na maternjem jeziku stara se Bošnjačko nacionalno veće (BNV)", objašnjava Esad Džudžević, predsednik BNV.

"Na naš zahtev ministar prosvete mora da obezbedi nastavu na maternjem jeziku, makar bila i za jednog učenika. Prvi krug izjašnjavanja pokazao je da ima i takvih slučajeva, gde se samo jedan đak izjasnio da želi da pohađa određeni smer. Direktori škola imaju rok do 19. avgusta da daju plan odeljenja. Do sada je u osnovnim školama Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru formirano 171 odeljenje koje će učiti na bosanskom i 85 sa nastavom na srpskom. U srednjim školama ih je 28 na bosanskom i 45 na srpskom".

Sve ovo znači da će u pojedinim srednjim stručnim školama Raškog okruga od jeseni morati da bude formiran veći broj odeljenja nego što je planirano. To će i više da košta, da zahteva i dodatno angažovanje nastavnika, a troškovi će biti pokriveni iz budžeta Srbije.

Prema rečima Elijasa Rebronje, zaduženog za obrazovanje u BNV, za opšteobrazovne predmete srednjih stručnih škola, za nastavu na bosanskom, nijedan izdavač nije prihvatio štampanje udžbenika, jer spadaju u kategoriju niskotiražnih.

"Bili smo prinuđeni da podnesemo zahtev za uvoz ovih udžbenika iz Bosne i Hercegovine ", objasnio je Rebronja.

Nova školska godina počeće za nešto više od dve nedelje, a mnoge ključne stvari za nastavu na bosanskom još nisu spremne. Rebronja je rekao da je za kašnjenje ponajviše kriv Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), a da je BNV sve uradio na vreme. On je najavio da će, uprkos kašnjenju, 2. septembra nastava početi u prvom i petom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole.

Mnoge stvari moraće da budu urađene u poslednji čas ili će kasniti. Jedna od najvažnijih je pravilnik o zvanjima - ko može da predaje bosanski jezik, i to bi trebalo da bude objavljeno sledeće nedelje. Nedostaju i udžbenici, koji čekaju odobravanje u ZUOV-u, da bi tek posle toga išli pred Nacionalni prosvetni savet, pa ako ne valjaju ponovo na doradu, pa opet u ZUOV-a... To je dug proces, pa bi učenici i mesecima mogli da budu bez knjiga za učenje.

Kada počne nova školska godina, od 6.002 učenika prvog i petog osnovne i prvog razreda srednje škole u Tutinu, Sjenici, Novom Pazaru i Prijepolju, ukupno 4.088 učiće na bosanskom. Na srpskom će se školovati 32 odsto ili 1.914 đaka. Interesovanje je veće u osnovnim, nego u srednjim školama.