Kovač je pred Tribunalom u Hagu izjavio da su počinioci masovnog ubistva u Srebrenici bili "opasni ljudi" iz "vojne službe bezbednosti" predvođeni njenim načelnikom Ljubišom Bearom.

Kovač je rekao da je pukovnik Beara, načelnik sektora za bezbednost Glavnog štaba VRS, "imao zločinački sklop" još od "ubistva 1991. na dubrovačkom ratištu".

Beara je, po Kovaču, u Srebrenici "vešto izmanipulisao" komandanta VRS Ratka Mladića time što je "izdavao naređenja u ime Mladića" i "davao izjave da mu je Mladić naredio pogubljenja".

Mladić je "od smrti kćerke (Ane, 1993) bio u stanju koje je, na momente, izgledalo šizofreno i kao stanje smanjene uračunljivosti", rekao je Kovač, a to je, po njemu, Beara "itekako znao" i iskoristio da manipuliše Mladićem.

Tribunal je pukovnika Bearu 2010. osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, a on se na tu presudu žalio. Suđenje Mladiću po istoj optužnici je u toku.

Kovač je izjavio da tokom "nezvaničnog prikupljanja informacija" o Srebrenici septembra 1995, na zahtev tadašnjeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića, "nije našao direktna naređenja Mladića" Beari.

Svedok je ostao pri iskazu da Karadžić, kao predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, u to vrme nije znao ništa o streljanju u Srebrenici.

O zločinima je Karadžića morala izvestiti služba vojne bezbednosti, rekao je Kovač, sugerišući da se to nije desilo zato što su počinioci bili iz njenih redova.

Karadžić (68) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN. Desetine hiljada žena, dece i staraca, srpske snage su, po optužnici, proterale.

Na pitanje predsedavajcuheg sudije Ogona Kvona o tome zašto o nalazima svoje "nezvanične" istrage nije obavestio Karadžića, Kovač je rekao da je to nameravao da učini po okončanju rata, zato što je u jesen 1995. to moglo izazvati sukob s vojnom obaveštajnom službom i "građanski rat".

U Karadžićevu odbranu danas su svedočili i Mile Dmičić, šef njegovog "civilnog" kabineta u julu 1995, i tadašnji ministar informisanja RS Miroslav Toholj.

Dmičić je, kao i prethodni svedoci odbrane, rekao da Karadžić nije imao informacije o streljanjima zarobljenika u Srebrenici, niti je to bila tema njihovih razgovora sredinom jula 1995.

"Karadžić nikada ne bi bio za streljanje, pod bilo kakvim okolnostima", izjavio je Dmičić.

Odgovarajući na pitanja tužilaca, Dmičić je kazao da "ni danas nema saznanja o tome" šta se zbilo u Srebrenici.

Upitan da li se slaže s iskazom Karadžićevog bivšeg savetnika za bezbednost Gordana Milinića da je zločin u Srebrenici "velika nameštaljka" i "podvala", Dmičić je odgovorio: "Dobrim delom - da".

Toholj je kao svedok izjavio da je Vlada RS bila "iznenađena oslobađanjem Srebrenice". U Vatikanu, gde se tada zatekao Toholj, "svi su već pričali o zlodelima" i pre no što je operacija u Srebrenici bila završena, što je dokazivalo da je "medijska kampanja očigledno bila planirana unapred".

Toholj je rekao da je iz razgovora s njim "stekao utisak da Karadžić nije znao ništa" o događajima u Srebrenici.

Tužioci će unakrsno ispitivanje Toholja završiti sutra.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovnika Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripdnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.