Specijalni sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana dvojici bivših pripadnika Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću osumnjičenima za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije.
Sudija za prethodni postupak nakon saslušanja Radonjiću i Romiću odredio pritvor zbog postojanja opasnosti od bekstva, bojazni da će ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i zbog visine zaprećene kazne za krivično delo za koje se terete, a koja je preko deset godina.
Pritvor im je određen i zbog načina izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, saopšteno je iz suda.
Ranije danas Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv Radonjića koji je u vreme ubistva Churuvije bio šef brogradskog centra DB-a, Romića koji je radio kao načelnik Šestog odeljenja tog centra, kao i tadašnjeg šefa DB-a Radomira Markovića i pripadnika posebne službe obezbeđenja u DB-u Miroslava Kuraka, rekao je Tanjugu tužilac Miljko Radisavljević.
Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim će biti raspisana međunarodna poternica.
Romić i Radonjić su uhapšeni juče oko podne. Njihovo saslušanje u Tužilaštvu za organizovani kriminal trajalo je devet sati, do dva sata posle ponoći.
Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija koji u požarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i još dva lica čiji identitet nije saospsten iz bezbednosnih razloga.
Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio tek prošle sedmice i istražnim organima dao podatke koji su pomogli rasvetljavanje tog slučaja.
O povezanosti vrha tadašnje vlasti sa ubistvom i eventualnim nalogodavcima ubistva, čiji je motiv politički, pokazaće istraga rekao je Radisavljević.
Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.
Ubice su u Ćuruviju ispalile 17 metaka, a zatim ga "overile" i jednim pucnjem u glavu.
Sa njim je tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa.
Na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS. Radomir Marković je uhapšen u februaru 2001. Osuđen je na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. godine i četvorice članova SPO u atentatu na vođu SPO - Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.
Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje.
SLUČAJ ĆURUVIJA KAO SLUČAJ ĐINĐIĆ?
Veoma je teško poverovati da je Radomir Marković samoinicijativno naredio ubistvo Slavka Ćuruvije, da li je moguće da će se taj slučaj zaustaviti na njemu, izjavila je danas profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić i ocenila da bi taj slučaj mogao da se zaustavi kod političke pozadine, kao i u slučaju ubistva Zorana Đinđića.
Ona je ocenila da konačno postoji politička volja za razrešenje ubistva Ćuruvije i da se kao njen nosilac pojavljuje Aleksandar Vučić, koji ubire aplauze u javnosti, ali je pitanje ko će svi biti obuhvaćeni optužnicom.
"Jedan od mogućih naredbodavaca, Slobodan Milošević nije više živ, a u javnosti se spekuliše da njegova supruga nije čiste savesti, a malo je verovatno da, ukoliko ona ima azil u Rusiji, dođe do njenog optuženja", rekla je Vodinelić na konferenciji za novinare Nove stranke.
Čini mi se da će se stvar odvijati isto kao i istraga, optuženje i suđenje za Đinđićevo ubistvo, tim pre što se u današnjoj vlasti Srbije nalaze ljudi koji su bili veoma visoko pozicionirani u dr žavnoj vlasti, kad je ubistvo izrvšeno, rekla je ona.
Vodinelić je podsetila da je današnji šef države Tomislav Nikolić tada bio potpredsednik Savezne vlade, a današnji prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja.
"Da sam na mestu javnog tužioca, volela bih da znam da li su oni znali i da li su mogli znati u vreme ubistva, ove okolnosti, koje nam danas saopštavaju", rekla je ona.
