Putarska preduzeća oštećena su za 16,95 miliona evra, a budžet za 472 miliona dinara.

Đurašković je u nastavku suđenja optužio čelnike Demokratske stranke za propast putarskih preduzeća, tvrdeći da su ga ucenjivali, vršili pritisak i na kraju uhapsili.

"Ja smatram da je politički uticaj kriv za urušavanje Nibens grupe. Sve je počelo 2010. godine, kada je napravljen konzorcijum za posao izgradnje severnog kraka Koridora 10, kada su počeli i politički pritisci", rekao je Đurašković.

"Dušan Petrović, koji je u to vreme imao veliki uticaj, trazio je od mene da u konzorcijum firmi ubacim preduzeće Interkop Šabac i da ono bude nosilac posla. Ja se sa tim se nisam slagao kao ni predstavnici ostalih firmi u konzorcijumu, jer to preduzeće nije zadovoljavalo uslove, nit je bilo referentno", ispričao je Đurašković izlažući svoju odbranu.

Petrović im je posle toga, kako je naveo, poručio da je "to državni interes".

Ubrzo je upozoren da su instrukcije da Interkop Šabac bude nosilac tog projekta, "stigle direktno sa Andrićevog venca, od tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i njegovog savetnika Mikija Rakića", a da je istovremeno finansijska policija ušla u Nibens, napomenuo je Đurašković.

On je dodao da o pritiscima i ucenama mogu da posvedoče i direktori njegovih preduzeća, ali i bivši ministri Milutin Mrkonjić i Oliver Dulić.

Sve to je dovelo do njegovog hapšenja 2011. godine za kruševačku fabriku maziva FAM, posle čega je krenuo i krah Nibensa.

Đurašković je tokom izlaganja odbrane u Specijalnom sudu u Beogradu rekao da su putarska preduzeća u njegovom vlasništvu bila u ekspanziji sve do 2009. kada su Putevi Srbije prestali da izmiruju svoje obaveze, a dugovi počeli da se gomilaju, kao i da su Miškovići godinu dana ranije izašli iz tog posla.

Tokom detaljnog izlaganja odbrane Đurašković je ispričao da su privatizacijom putarskih preduzeća 2003. godine - kupovinom PZP Niš, i dobrim rezultatima, njegove ambicije, kako je rekao, počele da rastu.

Želeo je da kupi PZP Beograd, koje je bilo lider i najveće putarsko preduzeće u Srbiji sa bilansom zarade na godišnjem nivou 50 miliona evra.

Prema njegovim rečima, da bi mogao da nastupi na tenderu morao je da obezbedi partnera u konzorcijumu.

"Pričao sam sa Miroslavom Miškovićem dobio pozitivan odgovor. Napravljen je konzorcijum u kom je 48 odsto imao 'Delta M' 51 odsto PZP NIŠ i jedan odosto 'Emisio broker'. Na tom tenderu smo dali najbolju ponudu i kupili 70 odsto PZP Beograd. Iste godine 2005. kupljeno je i PZP Bačka put Novi Sad. Ukupna cena isplaćena drzavi je 42 miliona evra", rekao je Đurašković.

Tih pet preduzeća formirlao je "Nibens grupu", koja je zapošljavala 3.000 ljudi, u startu je zarađivala 80 miliona evra, a za godinu dana čak 250 miliona evra, napomenuo je on.

Mišković traži da mu trajno vrate pasoš

Vlasnik "Delta Holdinga" Miroslav Mišković poneo je zahtev sudu da mu se trajno vrati pasoš i ukine mera zabrane napuštanja boravišta kako bi mogao da radi.

Miškovićeva odbrana smatra da je jemstvo od 12 miliona evra u kešu, koje je letos položio sudu, dovoljna garancija da će se odazivati na sve pozive suda.

Mišković je u kratkom obraćanju rekao da je zbog nedavnog odbijanja suda da mu vrati pasoš kako bi išao u Holandiju na službeni put pretrpeo ozbiljne probleme u poslu.

"Ustav mi garantuje da mogu da putujem a moje osnovno sredstvo za rad je pasoš Ja sam izuzetak u ovom procesu a ne želim to da budem, samo želim svoja prava", rekao je Mišković kome je danas nastavljeno suđenje zbog optužbi da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća za 16.95 miliona dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.

Vlasnik "Delta holdinga" pusten je 23. jula iz pritvora da se brani sa slobode na osnovu jemstva od 12 milona evra u dinarskoj protivvrednosti, koje je uplatila njegova kompanija.

U nastavku suđenja odbranu će izneti vlasnik "Nibens grupe" Milo Djurašković.

Đurašković, koji je zbog vlasništa nad većinom srpskih firmi iz putogranje neformalno nazivan i "kraljem putara",  je drugooptuženi u tom procesu i jedini je još u kućnom pritvoru sa elektronskom narukvicom oko noge preko koje se prati da li poštuje zabranu napuštanja stana, dok se ostali brane sa slobode.

Mišković stariji je položio jemstvo od 12 miliona evra u kešu u zamenu za pritvor, a njegov sin Marko je založio nekretnine vredne 3,2 miliona evra za odbranu sa slobode.

Krajem novembra, pa opet krajem decembra, puna tri radna dana Mišković je izlagao odbranu i odgovarao na pitanja advokata, tužilaca i suda negirajući sve navode optuznice da je sa saradnicima zloupotrebama ostetio putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a utajom poreza o budzet za 472 miliona dinara.

Proces iz sudnice pratili su domaći kao i strani posmatrači kojima je obezbeđen prevod o trosku vlasnika Delta holdinga, po odobrenju suda, a njihovo prisustvo ocekuje se i u nastavku procesa.

Prošle sedmice vlasniku Delta Holdinga predsednik veća koje mu sudi Vladimir Vučinić nije dozvolio put put u Holandiju, odbivši da mu privremeno vrati pasoš u tu svrhu.

Početkom decembra sudija mu je odobrio put u London na par dana, zbog čega se digla velika medijska prašina.

Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili te firme za 16,95 milijardi dinara, a budđet Srbije za 472 miliona dinara.

Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja.

Za oba dela zakonom je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Optužnica obuhvata i Rista Ristićca, Milutina Gaševića, Zorana Mihailovića, Dejana Jevtića, Zdravka Raša i Predraga Filipovića, koji se terete za pomaganje u izvršneju krivičnog dela zloupotreba polođžaja odgovornog lica.

Živojin Petrović i Jadranka Bardić optuženi su za krivično delo poreska utaja.

Svi optuženi su u istrazi kao i na početku suđenja u izjašnjavanju o krivici negirali da su izvršili krivična dela.