Transparentnost Srbija je saopštila da je uz lošije izdanje, formiranjem posebne radne grupe za izradu nacrta Zakona o zaštiti uzbunjivača, donošenje tog zakona odloženo.

Kao najveće nedostatke, TS navodi to što zakonsku zaštitu ne uživaju svi građani koji ukažu na štetnu pojavu, što se ne predviđa zaštita od odmazde uzbunjivača od trećeg lica, kao i da se od uzbunjivača traži dostavljanje podataka o povredi javnog interesa na koju ukazuje, koji propis je povređen.

Transparentnost Srbija ukazuje i da nije dovoljno dobro uređeno pitanje procedure uzbunjivanja, ko se prvo obaveštava, kao i da se predviđa apsolutna zabrana uzbunjivačima da saopšte tajni podatak javnosti.

Oni navode da nacrt ne omogućava osporavanje pojedinačnih akata poslodavca u posebnom postupku zaštite uzbunjivača, da nedovoljno uređuje pitanje tereta dokazivanja i da određeno ponašanje predstavlja odmazdu za uzbunjivanje.

Privremena zaštita koja se daje uzbunjivačima, kako navode, odnosi se samo na odlaganje pravnog dejstva akta, a ne obuhvata i nalog da se preduzme neka radnja u korist uzbunjivača.

Takođe, kako se dodaje, ne predviđaju se posebna krivična dela za lica koja ugrožavaju uzbunjivače i za one koji neovlašćeno otkriju njihov identitet.

"Nacrt ne daje mogućnost zašite licima koja obaveštenje o ugrožavanju javnog interesa daju u anonimnom istraživanju... ne sadrži neke bitne obaveze kontrolnih organa za postupanje nakon dobijenog obaveštenja, ne uređuje mogućnost da uzbunjivač, umesto otklanjanja štetnih posledica zatraži pravičnu naknadu", navodi se u saopštenju.

Transparentnost još navodi da nacrt ne sadrži ni odredbe na osnovu kojih bi uzbunjivač mogao da stekne pravo na nagradu, kao i da nisu jasno objašnjeni razlozi za pojedina rešenja.

Ta NVO je izrazila nadu da će Ministarstvo pravde i državne uprave iskoristiti pauzu zbog izbora da otkloni ove nedostake.