Povodom 7. februara, Međunarodnog dana bezbednosti na internetu, i današnjeg rođendana Facebooka, razgovarali smo sa roditeljima i stručnjacima, koji za MONDO portal iznose sopstvena iskustva, mišljenje o tome kada je najbolje vreme da dete postane član neke od društvenih mreža, o dobrim i lošim stranama mreža, kao i ulozi roditelja i društva kada su u pitanju mladi i informacione tehnologije.
Dijana Macura – Lipovčić, majka dvojice dečaka od osam i šest godina, kaže za MONDO da njeni sinovi imaju zajednički profil na Facebooku i da ga koriste uglavnom za igranje igrica.
"Moji sinovi Facebook koriste nekoliko sati vikendom, uglavnom za igrice, pošto su još mali. Imam šifru tog profila i uvid u sve što rade, i do sada nisam naišla na nešto alarmantno. Koristeći Facebook savladali su latinicu, naučili da kucaju, da bolje formulišu rečenice", kaže Dijana.
Ona dodaje da je mana što bi oba dečaka radije odabrali da vreme provode na "Fejsu", nego da se igraju napolju, šetaju, ili čitaju nešto.
"Ne vidim neku neposrednu opasnost u tome što koriste društvene mreže, dok god sam ja stalno tu i imam uvid u ono što rade", istakla je.
Ona dodaje da je stariji dečak odličan đak koji ima sve petice, pa se ne može reći da ga društvene mreže odvlače od učenja, a mlađi, koji još ne ide u školu, brzo uči da se služi računarom, da čita i piše.
Željko Rosić iz Banjaluke je roditelj osmogodišnjaka i tinejdžerke od 17 godina, koja koristi Facebook za druženje sa školskim drugarima. Prema njegovim rečima on ima poverenje u svoju kćerku, ali kao preventivnu meru ima je i za prijatelja na toj društvenoj mreži.
"Kćerka koristi Facebook za dopisivanje sa školskim drugarima, a internet uglavnom za sadržaje vezane za školu. Ponekad, preventive radi, proveravam istoriju njenog surfovanja i do sada nisam naišao na sporne sadržaje", tvrdi Rosić i ističe da deci nije mesto na društvenim mrežama pre navršenih 13 godina.
KADA JE VREME ZA FACEBOOK
Pedagog Marijana Vojnović kaže za naš portal da deca u današnje vreme veoma rano počinju da pokazuju interesovanje za računare i internet, bilo da se radi o igranju igrica, gledanju crtanih filmova ili korištenju Facebooka. Kada je pravo vreme da dete dobije profil na nekoj od društvenih mreža, kako smatra, pitanje je koje nema tačan odgovor.
"Pravo vreme odrediće roditelji i ta odluka zavisi isključivo od njih. Roditelji moraju biti dovoljno informisani i upućeni u ovaj segment dečijeg života kao i u svaki drugi. To konkretno znači da ne bi trebalo da detetu dopuste da samo ulazi u svet društvene mreže, bez prethodnih objašnjenja.
Svaki odgovoran roditelj dužan je da detetu pojasni koje su dobre i loše strane umrežavanja, kako i zašto koristimo društvene mreže. Takođe, dužan je da zajedno sa detetom osmisli profil, poštujući prihvatljive želje deteta. Roditelji moraju deci objasniti pravila privatnosti prilikom korištenja društvene mreže.
Sve navedeno neophodno je kako bi se sprečile potencijalne opasnosti koje vrebaju iz interneta i društvenih mreža", kaže Marijana Vojnović i dodaje da je korisno računar postaviti na vidljivo i svima dostupno mesto u kući kako bi ukućani spontano i nenametljivo imali određenu kontrolu dečije aktivnosti na internetu.
Osim opasnosti koje vrebaju na internetu i društvenim mrežama, kao i štetnosti zbog preteranog sedenja za računarom, po mišljenju Vojnovićeve, detetu društvena mreža ne može i ne sme biti zamena za druženje sa vršnjacima ili igru na svežem vazduhu, jer su to prioritetne aktivnosti od kojih dete ima najviše koristi.
"Dete vrlo često zapostavlja svoje obaveze u školi, igrajući igrice, surfajući Facebookom ili drugim oblikom zabave na internetskim mrežama. Takođe, dete tada izgubi pojam o vremenu, povlači se u sebe, menja ponašanje, nije ni gladno ni žedno i satima gubi vreme pred računarom, ukoliko roditelji to dozvole ili ako nisu adekvatno reagovali kad je to bilo neophodno. Reklo bi se da dete gubi vezu sa stvarnim životom što nikako nije dobro. Roditeljski uticaj opet mora biti prisutan, ako se žele izbeći navedene loše strane korištenja interneta", podvlači Vojnovićeva.
Psiholog Snežana Jondža smatra da je mladima teško zabraniti da imaju profil na Facebooku i da generalno koriste internet, ali da bi bilo dobro da je to onda ograničeno i da roditelji imaju nadzor. Njeno mišljenje je da nema potrebe da deca u osnovnoj školi imaju profil na Facebooku, a ako ga imaju da bude pod kontrolom roditelja i da bude ograničeno vreme provođenja na društvenoj mreži i internetu.
"Roditelji mogu da razmotre mogućnost da otvore profil porodice i na taj način da omoguće da do nekih informacija deca dođu zajedno sa njima, a da usput imaju kontrolu informacija kojima su deca izložena. Takođe smatram da odobravanje vremena na internetu ili igranje igrica u cilju nagrade nije najbolji način za nagrađivanje.
Ako roditelji žele da dete provodi manje vremena za kompjuterom onda postavljanje korištenja kompjutera kao nagrade stvara osećaj da je vreme provođenja za kompjuterom značajno i time i biva potencijalno privlačnije. Roditelji se zajedno mogu dogovoriti koliko misle da je optimalno vreme koje dete može da provede na kompjuteru u toku nedelje i da postave pravilo o tome i da se toga pridržavaju. Važno je i da roditelji budu primer, jer ako oni često provode vreme za kompjuterom teže će biti da ga ograniče deci", smatra Snežana Jondža.
Prema njenim rečima pred roditelje je stavljen težak zadatak balansiranja između onoga šta je dobro za decu, koliko oni sami imaju vremena da ga provode sa decom i koje rizike nose internet i korišćenje Facebooka. Osim pozitivnih strana interneta i društenih mreža, kao što je da se veoma brzo saznaju informacije o većini stvari u svetu za veoma kratak period, Jondža smatra da često provođenje vremena na Facebooku ima svoje nedostatke i nosi određene rizike.
"Komunikacija koja se obavlja putem "četovanja" i komentara je veoma štura i često u cilju što brže komunikacije i gramatički nepravilna, te se potkrepljuje nepravilno i nepotpuno izražavanje misli i osećanja. Pored toga, izražen je samo verbalni deo komunikacije koji nije dovoljan da bismo dobili potpunu informaciju od sagovornika, i upravo je neverbalna informacija ključna i za saosećanje i za potpuno razumevanje sagovornika.
Smanjenje neverbalne komunikacije, a naglašavanje izolovano samo verbalne, može dovesti do toga da mladi ne ovladaju dovoljno veštinama "čitanja" neverbalnih znakova komunikacije što naposletku može dovesti do udaljavanja čoveka od čoveka i dodatno smanjenog osećaja koji ljudi imaju jedni prema drugima.
Pored toga Facebook profili su često daleko od realnih prikaza života svojih korisnika. Mladi ljudi pogotovo imaju potrebu da budu prihvaćeni od strane svojih vršnjaka te putem Facebooka imaju priliku da sebe prikažu onakvim kakvim bi želeli da budu. Problem je što na taj način oni ne uče da prihvate sebe onakvim kakvi jesu već se često konformišu vršnjačkom okruženju jer dobijaju potkrepljenja putem "lajkova" i komentara i na taj način se osnažuje socijalna maska, dok individualnost ostaje u pozadini", smatra Jondža i dodaje da Facebook ne podstiče društvenost kod dece već da ih izoluje u lažno društven virtualni svet.
Neophodno je, kaže da deca budu u direktnoj komunikaciji i interakciji jedni sa drugima i da na taj način razvijaju i vještine komunikacije i da se suočavaju i rešavaju sve one situacije koje druženje jednih sa drugima nosi.
DECA DIGITALNA, ŠKOLE ANALOGNE
Tatjana Duronjić-Tapavički, profesor informacionih nauka na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, navodi preporuku Svetske organizacije psihologa i pedagoga koja glasi da dete ne bi trebalo da ulazi u svet društevnih mreža pre navršene dvanaeste godine.
"Smatra se da pre tog vremena deca nisu dovoljno svesna uloge koja društvena mreža može imati u širem kontekstu i do tada mladi nemaju dovoljno razvijene kulturne kompetencije za upotrebu kompjutera. Na taj način se zapravo vrši jedna vrsta dodatnog filtriranja i zaštita dece od mogućih rizičnih ponašanja i situacija na internetu i društvenim mrežama", kaže za MONDO profesorka Duronjić-Tapavički i ističe da bi se dobna granica mogla povećati na 13 ili 14 godina. Tada bi se, kako smatra, postotak rizika za decu bitno smanjio.
Facebook ima izuzetno veliki kapacitet dnevnog protoka informacija i kao takva društvena mreža pozitivno može da koristi mladim ljudima u onom momentu kada traže brzu, sigurnu i aktuelnu informaciju.
Duronjić-Tapavički smatra da su društevne mreže epohalno promenile način života savremenog čoveka i mnogo toga unapredile u ljudskoj komunikaciji. Međutim, kako ističe, internet i društvene mreže nisu samo prostor razvoja nego su i prostor rizika za mlade korisnike u pogledu bezbednosti. Taj rizik se znatno može smanjiti ukoliko je pravilno razvijen odnos roditelja i dece, odnosno staratelja i dece. Prema rečima profesorke, taj odnos je od presudnog značaja kada je u pitanju sigurnost deteta na internet mreži. Takođe, jako je važan i nadzor, odnosno kontrola deteta od strane roditelja.
"Ako je razvijen odnos poverenja roditelja i dece tada su bitno smanjenje mogućnosti da se napravi greška u komunikaciji na društvenim mrežama ili da dete na neki način postane žrtva. Roditelj mora biti posebno pažljiv kada je u pitanju kontrola njegovog deteta u onlajn zajednici i ne smije da vrši pritisak na dete da se taj nadzor ne bi pretvotrio u kontra-nadzor, odnosno da dobije kontra-efekte", kaže profesorka Duronjić-Tapavički.
Ona ističe da bi roditelji zajedno sa obrazovnim institucijama mogli da imaju veliku ulogu u razvijanju tehničkih kompetencija kod mladih kada je reč o upotrebi kompjutera i informacionih tehnologija. Prema njenin rečima škole kod nas u ovom momentu još uvek imaju gotovo marginalnu ulogu kada je reč o obrazovanju za informacione tehnologije.
"Istraživanje na Fakultetu političkih nauka je potvrdilo da deca i mladi u Republici Srpskoj kompjutersku pismenost stiču samostalno ili uz pomoć prijatelja, odnosno roditelja, ali ne u obrazovnim institucijama. To je dovelo do zaključka da su deca kod nas digitalna, a institucije analogne što je jedan paradoks koji će se u budućnosti verovatno morati neutralisati određenim društvenim merama kako bi deca i mladi stekli sposobnost razumevanja značaja pravilne upotrebe informacionih tehnologija", kaže profesorka Duronjić-Tapavički, koja je i jedan od zagovornika da se u obrazovni sistem RS uvede predmet medijsko obrazovanje kako bi se mladi edukovali u skladu sa informacionim tehnologijama u dvadeset prvom veku.
Analiza Ombudsmana za decu Republike Srpske za 2013. godinu, pod nazivom "Eksploatacija dece na internetu", pokazuje da učenici uzrasta od 10 do 13 godina najveći deo vremena provode na internetu koristeći ga u zabavne svrhe (igranje igrica, druženje preko društvene mreže Facebook, Skypa, slušanje muzike), dok nešto manji broj dece internet koristi za informacije vezane za školske aktivnosti.
Prema istoj analizi sa aspekta četovanja i eventualnog upoznavanja neke osobe putem interneta mišljenja dece su podeljena. Čak 57 odsto dece bi organizovali takav susret, a 43 odsto ne bi.
Iako deluje da imaju odgovaran pristup prema internetu, i da su teoretski upoznati sa opasnostima i zamkama interneta, neki od njih bi iz radoznalosti ušli u situacije koje mogu biti za njih opasne. Na primer kažu da se ne bi sreli sa nepoznatom osobom, ali razvijaju priču kako i pod kojim uslovima bi se ipak sastali. Uglavnom bi to bilo na nekim javnim mestima i u nečijoj pratnji.
KORISNI SAVETI ZA BEZBEDNO KORIŠTENJE INTERNETA
Saveti za roditelje:
- Nastojte da zaštitite decu od neprijatnih iskustava – pokažite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih.
- Naučite decu da ne odgovaraju na sumnjive poruke.
- Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne osećaje.
- Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od određenog pošiljaoca.
- Sačuvajte poruke, mogu da vam posluže kao važan dokaz.
- Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vašeg deteta – upoznajte se s njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopšte okruženjem.
- Naučite svoje dete da vas obaveštava o svakom iskustvu iz virtualnog realnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas može da se pouzda i kada neoprezno uradi nešto loše i da ćete zajedno potražiti rešenje.
- Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica.
- Da stvaraju bezbedne profile, kojima mogu zaštititi svoju privatnost.
- Da štite svoju šifru.
- Da reaguju samo na poruke osoba koje poznaju iz života van interneta i samo tim osobama da se i obraćaju.
- Ukoliko hoće da objave na internetu svoju ili sliku porodice, kuće trebalo bi da se o tome posavetuju sa roditeljima.
- Privatne informacije (broj telefona, adresu, školu, sportski klub i sl.) ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima.
- Uspostavljajte sa svojom decom odnos baziran na poverenju.
- Uverite ih da mogu sa vama da pričaju i o svojim greškama zato što jedino tako možete zajednički da nađete rešenje! Greške pri učenju su normalne.
- Na početnim stranama mreža za socijalno druženje postoje pravila za korišćenje, saveti, a navedena je i starosna granica za korišćenje mreža. Pažljivo ih proučite.
Saveti maloletnim osobama:
- Nemojte slati poruke, fotografije ili drugi materijaj koji bi nekome mogao da naškodi, slike šaljite samo osobama koje lično poznajete i u koje imate poverenja i isključivo nakon konsultacije sa roditeljima.
- Ne ostavljajte lične podatke nepoznatim osobama.
- Ignorišite nepoznate osobe koje žele da uspostave kontakt sa Vama i ne prihvatajte sastanke sa tim osobama.
(Dušan Volaš, Vesna Kerkez/MONDO-Banjaluka)
Sa Bolombojem je druga priča! Vojnik Zvezde se vratio, a jedan važan detalj može da "pogura" tim do plej-ofa
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Partizan je u problemu, a postoji samo jedno rešenje: Prvi ispit je pao, vreme je za popravni!
Prvo oglašavanje Čede Jovanovića o razvodu: "Nešto se čoveku desi što ne može da sanja, ja sam to doživeo "
Ovo je trudna verenica ubijenog Nikole iz Kaluđerice: Napadači pucali kroz prozor, čula se vriska i škripa guma