Uz crtane filmove ili igrice na internetu mališani se vrlo rano susreću sa jezikom koji im nije maternji. Prve pojmove deca i bez časova usvajaju veoma rano, pa danas mnogi klinci već sa tri godine umesto "molim te" govore "pliz". Znanje osnovnih boja na engleskom se podrazumeva, a italijanski pozdrav "ćao" je toliko odomaćen da ga više i ne smatramo tuđim.

Mnoge škole nude kurseve za decu od tri ili četiri godine. Moderna lingvistička istraživanja pokazala su da je rano učenje stranog jezika preduslov za njegovo savladavanje, ali i za kasnije lakše učenje ostalih predmeta.

Prema rečima logopeda Jasne Vukliš, ukoliko se govor razvija normalnim tempom, sa učenjem stranog jezika trebalo bi početi što pre, tačnije već od navršene treće godine. Mališani tada najlakše prihvataju ritam i muzikalnost, što je vrlo važno jer se u kasnijem govoru ne primećuje nematernji akcenat.

"Najvažnije je da se roditelji konsultuju sa nekim ko se bavi jezikom. Logoped u vrtiću ili stručnjak iz razvojnog savetovališta trebalo bi da uradi procenu detetovog govora. Ako se smatra da mališan ima bilo koju vrstu usporenosti trebalo bi odložiti učenje jezika dok se problem ne prevaziđe. Ne možemo ga uvoditi u drugi jezik sa prihvaćenim malim fondom reči, ili ako ne može čisto da izgovori 25 glasova", kaže za "Novosti" Vukliš.

Američki psiholozi kažu je da je najbolje početi pre polaska u osnovnu školu, a većina preporučuje već od četvrte godine života. Međutim, prvo bi trebalo ustanoviti zrelost detetovog govora, jer ukoliko dete ima neke govorne poteškoće, pametnije je uključiti ga u tretman kod logopeda.

Nastavnici u školama jezika kažu da u razdoblju između četvrte i šeste godine života dete najbolje uči jezik kroz zabavne sadržaje poput igre, pesmica, brojalica, glume, a automatski usvaja intonaciju, ritam, strukturu i izgovor. Preporučljivo je da dete krene s učenjem do desete godine, jer sposobnost učenja jezika s godinama slabi.

Ivana Žarković, zamenik direktora škole jezika "Robertson" i profesor engleskog, naglašava da kod roditelja postoji stalna briga da njihovi naslednici u nečemu ne zakasne.

"To je slučaj i sa učenjem stranih jezika, pa tako imamo veliki broj mama i tata koji bi želeli da mališani počnu što ranije. Kod nas na časove mogu deca koja imaju najmanje četiri i po godine. Ukoliko procenimo da dete i u tom uzrastu nije spremno, odlažemo nastavu za godinu dana. Najbolji efekat učenja je kod predškolaca. Za ono što predškolci nauče za godinu dana, mlađima je potrebno dve", kaže Žarkovićeva.

Nije kasno, međutim, tvrdi ona, početi i sa osam i devet godina, ali treba mnogo više truda i rada da bi se postigao uspeh.

Neke državne obrazovne ustanove su na vreme ušle u korak sa vremenom i odgovorile roditeljskim željama. U beogradskoj Osnovnoj školi "Drinka Pavlović" učenici već godinama uče "pojačano" nemački jezik, odnosno sa većim brojem časova nedeljno u odnosu na ostale škole u Srbiji. Đaci od prvog do četvrtog razreda četiri puta nedeljno po 45 minuta imaju strani jezik, a od petog do osmog imaju tri časa nedeljno.

"Projekat smo započeli promocijom i anketom roditelja, koja je pokazala veliku zainteresovanost. Pojačana nastava nemačkog počela je da se realizuje oktobra 1998. godine i to od prvog razreda. Svi nastavnici su prošli višenedeljnu obuku", - kaže Uroš Momčilović, direktor škole.

Od 2010. godine ova škola sarađuje sa dr Borisom Menratom, koordinatorom za nemački jezik pri nemačkoj ambasadi. Učenici "Drinke Pavlović" će uskoro biti prvi osnovci u Srbiji koji će polagati DSD ispit za jezičku diplomu priznatu u celom svetu.