"Ukoliko se u novom zakonu promene samo neke od stavki o kojima se već tri i po meseca pregovara sa sindikatima, a ne uradi se kompletnija izmena, naš zakon će i dalje biti daleko od evropskog modela", rečeno je Tanjugu u UPS-u. Izmene u zakonu, koji bi u narednih mesec dana trebalo da bude usvojen, koje traže poslodavci, zahtevaju i domaći i strani investitori, kažu u UPS-u.

Prvo, poslodavci traže da se rad na određeno vreme poveća s jedne na tri godine, jer se, kako kažu, tek nakon tri do četiri godine vidi da li će nova firma opstati.

Kada je reč o godišnjem odmoru i bolovanju, poslodavci traže da se u novi zakon uvrsti da će zaposleni u tom periodu imati pravo samo na osnovnu platu, a ne kao do sada, iznos u visini proseka tri poslednje plate. U taj iznos ulaze, kako napominju,  svi dodaci poput rada u smenama, prekovremenog i minulog rada, toplog obroka, regresa... "što veštački uvećava zaradu 50 i više odsto".

"Ovo je potrebno zato što je dosadašnjim zakonskim rešenjem zaposleni koji je na bolovanju ili godišnjem odmoru bolje plaćen nego njegove kolege koje svaki dan dolaze na posao", piše u obrazloženju UPS-a.

Jedan od predloga je i uvođenje mogućnosti da poslodavac odredi kolektivni godišnji odmor za sve zaposlene u preduzeću.

U dokumentu se navodi i da poslodavci traže ukidanje dodatka od 26 odsto za rad u smenama za 40-časovno radno vreme u toku radne nedelje, "jer je to kao i svaki drugi rad".

UPS smatra da treba ukinuti obavezu poslodavca da plaća troškove prevoza zaposlenog do radnog mesta u visini mesečne karte u gradskom prevozu i dopustiti da poslodavac opštim aktom uredi nadoknadu ili organizovanje prevoza.

I minuli rad je, kako kažu, potrebno ukinuti, jer poslodavac za svaku godinu staža dodaje 0,4 odsto na osnovnu zaradu. U EU, tvrde poslodavci, poslodavac ne isplaćuje minuli rad, i to je postojalo isključivo u komunističkoj SFRJ kada je država bila jedini poslodavac.

Dalje, visina toplog obroka i regresa trebalo bi, navodi se, da se određuju kolektivnim ugovorom. U EU je, kažu u UPS, ishrana u toku rada uračunata u platu i ne isplaćuje se zasebno.

Minimalna zarada treba da se utvrđuje jednom godišnje, najkasnije do 1. oktobra tekuće za narednu godinu, umesto dva puta kao što je rađeno do sada.

U dokumentu piše da bi u zakon o radu trebalo uneti da poslodavac bez odobrenja sindikata može u slučaju vanrednih porudžbina da izvrši preraspodelu radnog vremena dva dana unapred.

Kada je reč o otpremninama za tehnološke viškove, prema UPS-u, potrebno je ukinuti isplate za sve godine staža i u uvesti da se isplaćuje samo za godine staža kod poslednjeg poslodavca.

UPS tvrdi da ovakav propis sprečava zapošljavanje osoba koje imaju 20, 25, 30 i više godina radnog staža, a kojih je više od 170.000 nezaposlenih. Poslodavci, kako tvrde, izbegavaju da ih zaposle, jer bi u slučaju otkaza morali da im isplate otpremine u vrednosti od 2.000 do više od 10.000 evra.

"Potrebno je pojednostaviti procedure davanja otkaza u slučaju kada postoji povreda radne obaveze i jasni dokazi da zaposleni loše radi, nanosi štetu poslodavcu ili se nedolično ponaša na radnom mestu", navodi se u dokumentu UPS-a.

Kada je reč o otpremninama za odlazak u penziju treba uneti u zakon da je poslodavac tada dužan da isplati otpremninu u visini jedne plate, bez poreza i doprinosa, stoji u tom dokumentu. Poslodavci navode da otpremnina može biti i veća ako poslodavac i reprezentativni sindikat tako dogovore kolektivnim ugovorom.

U dokumentu UPS se navodi da bi u zakon trebalo uvrstiti da samo reprezentativni sindikati imaju pravo da od poslodavca traže prostorije za rad, službeno vozilo i da odsustvuju s posla zbog sindikalnih aktivnosti, a reprezentativnim bi trebalo da se smatra onaj sindikat u koji je učlanjeno najmanje 30 odsto zaposlenih u preduzeću.

Poslodavci smatraju da je potrebno ukinuti obavezu da obračunavaju i odbijaju od zarade zaposlenih sindikalnu članarinu, ali i mogućnost da ministar rada daje prošireno dejstvo granskih i opšteg kolektivnog ugovora, jer se tako na nivou cele privrede nameću obaveze koje ona nije u stanju da ispuni.

Predlog je i da se u novom zakonu ukine obaveza sistematizacije radnih mesta za svako preduzeće koje ima do 10 zaposlenih.

U ZOR bi trebalo uneti i posebno poglavlje, navode poslodavci, u kojim bi se definisala prava, obaveze i okviri za rad agencija za privremeno zapošljavanje.

Ženama koje su na porodiljskom odsustvu trebalo bi omogućiti da, na sopstveni zahtev, rade do četiri sata dnevno, smatraju u UPS-u.

Oni su naveli i da je potrebno ukinuti da poslodavac daje dva dana plaćenog odsustva za dobrovoljno davanje krvi i odrediti kod smrti užeg člana porodice da to mogu biti samo roditelji ili deca zaposlenog, a da je maksimalno moguće dobiti tri dana odsustva umesto sadašnjih pet. U slučaju smrti drugih članova porodice, UPS smatra da odobrenje za odsustvo mora da izdaje poslodavac u dogovoru sa zaposlenim.

ZOR koji određuje da se prilikom upućivanja na rad kod drugog poslodavca, zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava nego kod prvobitnog poslodavca, trebalo bi, prema poslodavcima menjati.

Kako navode, neophodno je i ukidanje obaveza izdavanja i popunjavanja radne knjižice, jer podatke o stažu zaposlenih vodi Centralni registrar obaveznog socijalnog osiguranja koji je kao institucija formiran da preuzme baze podataka RZZO, Fonda PIO, Poreske uprave, NSZ.