"Mogao sam i u Španiju, evo Olimpijakos igra Ligu šampiona, ali ne kajem se... Mada, dođeš u situaciju da se zapitaš šta ti je to trebalo, ali opet došao sam ne zbog te jedne utakmice ili dve, nego zbog nečega što se događa na kraju sezone. Stoga, odgovor na pitanje da li sam napravio pravi potez ili ne, moći ću da vam dam na kraju sezone kada sednem i dobro razmislim".
Ovo nam je Miloš Ninković rekao prilikom prvog gostovanja u redakciji MONDA, 1. oktobra.
To je bio period u kom su se događale neverovatne stvari na adresi Ljutice Bogdana 1a. Ne samo da je taj intervju stao između poraza od Voždovca i Čukaričkog, već su se u međuvremenu dogodili i "šamponi", razbijanje automobila, beg na Zlatibor, ono čuveno pismo javnosti, skidanje pred navijačima, uvrede u vidu pesmice: "Igrate k'o...", itd, itd.
Malo ko je tada verovao da će Ninković na drugi intervju na istoj adresi doći kao šampion Srbije. Upravo zato, posle sezone u kojoj je Crvena zvezda prekinula šestogodišnju dominaciju Partizana i osvojila titulu svojim "Zvezdinim prolećem", odlučili smo se da ponovo razgovaramo sa istim igračem, jednim od svedoka sezone kakva se retko viđa.
Priču sa popularnim "Ninetom" počeli smo baš od tog intervjua, objavljenog 2. 10. 2013. godine, iz kog su u isto vreme isijavali nezadovoljstvo i optimizam.
Sećaš li se kada si prošli put bio ovde?
"Apsolutno najgori period...", klima glavom Zvezdin vezista sa brojem 33.
Možeš li da izabereš jedan trenutak posle kojeg su stvari u klubu postale bolje i posle kojeg je ekipa krenula ka tituli?
Posle kraćeg razmišljanja, rekao je...
"Mislim da je upravo to pismo bilo presudno. To je. Iako su mnogi pogrešno protumačili ono što smo mi zapravo želeli da kažemo. Cela ta situacija nas je nekako ujedinila i stvarno posle tog pisma osećali smo svi da smo mnogo složniji. To je bio prelomni trenutak, ali sam i tada znao još jednu stvar - da ćemo posle zimskih priprema izgledati mnogo bolje", istakao je i konstatovao:
"Što se i dogodilo".
"Ako pričamo o tom periodu, zaista nismo sumnjali nijednog trenutka da će stvari biti bolje, iako je bilo teško iz tog položaja, sa pet, šest bodova zaostatka, dok ti lupaju auto i skidaju dresove, verovati u titulu prvaka. Na kraju, i to kako smo igrali tada... To je bilo strašno", prisetio se.
"Ali, smogli smo snage i radili fenomenalno nekoliko meseci, što nam se vratilo na najlepši način. Međutim, ni taj rad, ni svi treninzi, ne bi doneli ovo što danas imamo da nismo imali tako dobru atmosferu. I stvarno mi je bilo drago kada je predsednik Dragan Džajić rekao da, posle toliko godina u fudbalu, nije video složniju ekipu koja se profesionalnije ponaša. Drago mi je da su to i drugi primetili da ne bude da samo mi igrači pričamo o tome".
Zapravo, priča počinje leta 2013. godine, kada je ekipa počela pripreme bez trenera, a onda klub dovodio prilično nespremne igrače do poslednjeg dana prelaznog roka, zaključujući i transfer Dragana Mrđe.
"Ja sam došao tri dana pre utakmice sa Islanđanima, Mrđa je došao posle Javora. To je bilo strašno... Pre svega, i igrači koji su bili tu su počeli pripreme bez trenera. I zato mi je žao kad slušam neke priče, iako sam svestan da ljudi imaju pravo da komentarišu šta žele. Ali, ne razumem ljude iz fudbala kada kažu: 'Vidi Zvezdu ima 15 pobeda zaredom, a jesenas nije mogla da pobedi Čukarički, Donji Srem, Voždovac...' Pa, nije mogla da pobedi, baš iz tih razloga", rekao je.
"Zimus smo prvi put zajedno prošli pripreme, na odgovornim pozicijama su došla dva iskusna igrača umesto dvojice mladih. Ne kažem, Krneta i Lazić su odlični igrači ali njihova mladost nije mogla da izdrži pritisak koji donosi igranje u Crvenoj zvezdi. Oni su budućnost kluba, ali smo sa Pavićevićem i Kelharom dobili momke koji su već nešto prošli u karijerama i koji su umeli da se nose s pritiskom... Ne vidim ništa čudno u tome što smo dobili 15 utakmica zaredom".
A, ti? Je l' moglo još nešto da ti se dogodi ove sezone?
"Hah... Ja sam posle toga svega znao da ću uzeti titulu. Jer, nemoguće da sve to proživiš i ne uzmeš titulu. Ožiljak na čelu, dva puta nos, dva puta isto koleno... Leđa sam vukao od ranije, ali ovo je sve bilo 'novo'. Jedina dobra stvar je što sam u Zvezdi zalečio ta leđa", kaže sa osmehom, dok mu je na čelu i dalje vidljiv ožljak od gadne rasekotine koju je zaradio jesenas.
I tada je odbio da se preda, prvi "večiti derbi" igrao je sa kacigom.
Ispričao nam je i jednu anegdotu...
"Što se ožiljka tiče... Završi se sve, uzmemo titulu, dođem kući i žena me pita: 'Gde ti je dres!?' Ja kažem: 'Pa, dao sam...', ona mi kaže: 'Kako si, bre, dao? To treba da ti bude uspomena...' Ja sam joj samo pokazao na ožiljak i rekao: 'Draga, imam uspomenu do kraja života'", nasmejao nas je, a onda se uozbiljio.
"Nisam samo ja imao pehove, svaki igrač pojedinačno i svi mi zajedno prolazili smo kroz sve i svašta. I šefu sam rekao, na kraju, da bi o ovoj sezoni zaista trebalo da se napiše knjiga. Mislim da bi bila mnogo prodavanija od Đokovićeve..."
Trener? Pet puta smo ga smenjivali, čak ni pojedini rukovodioci nisu krili od novinara da razgovaraju sa potencijalnim naslednicima...
"Baš zbog toga bi on trebalo i da napiše knjigu, jer je prolazio sve ovo što i mi, plus tri puta gore stvari na ličnom planu. Pretpostavljam... Imao je problema sa zdravljem, događalo se da ne može da dođe na trening zbog toga, osedeo je, pogledajte samo sliku sa promocije u Zvezdi i ovu sa slavlja. Svaka čast i njemu i pomoćnicima šta su sve izdržali", pričao je.
"Jako je teško raditi u klubu u kom si 'bivši' svako malo. Ekipa igra loše, trener je kriv, trener je ovo, trener je ono... Na kraju čovek uzme titulu, svaka mu čast".
"Bilo je i dobrih i loših strana... Imali smo slobodu, ali nikada niko nije to zloupotrebio i rekao: 'Treneru, daj da igramo ovako, uvedi ovog ili onog'. Događalo se da pozove nas starije u kancelariju i pita nas za mišljenje. Džoni (Nikola Mijailović) mu kaže ovako, ja mu kažem onako, Miki (Nenad Milijaš) kaže ovako... Da li smo mu pomagali ili ne, ne znam. Ali, smo imali jedan drugarski odnos".
Da li vam je bilo drago da pročitate izjave čelnika, koji su se složili u oceni da je "za titulu najzaslužnija ekipa"?
"Nema šta da se lažemo, to znaju i čelnici i navijači i svi koji su u klubu. Svi znaju šta se događalo u svlačionici i pri tome ne mislim samo na nas igrače, već i na trenere, masere, terapeute, čistačice, sve koji su živeli sa nama svakog dana. Nema tu šta da se krije, to se zna. Glupo bi bilo i da su čelnici rekli nešto drugo. Hvala im što su bili iskreni..."
Čudan je bio odnos između vas i čelnika tokom sezone. Eto, dogodilo se i da na vašu inicijativu na kraju bude smenjen sportski direktor Zoran Stojadinović. Iz ovog ugla, da li je bilo bolje posle njegovog odlaska?
"Pa, bilo je bolje. Mislim, glupo je što smo mi igrači morali da radimo takve stvari, ali nije bilo kud. Svi smo se složili da nam je potreban mir u svlačionici. Nismo želeli više da nam bilo ko unosi nemir, da nam priča neke stvari... Jednostavno, Džoni je prvi pokrenuo to, ja odmah posle njega, ustao je i Miki i Bajko (Boban Bajković), ne da bismo zaštitili Džonija, nego da bismo zaštitili sve nas", rekao je i nadovezao se:
"Mi smo naš posao radili pošteno i smatrali smo da imamo pravo i da kažemo šta nam smeta".
Potom je ispričao i sledeće...
"A, ono što je traženo od nas smo ispunjavali, pa i to da potpišemo da nećemo tužiti klub ukoliko ne bude bilo novca. Na kraju, što je bilo potpuno OK, i predsednik je u decembru rekao da ko može i želi da igra bez novca na proleće može da ostane, a ko ne želi, da je slobodan da ode. Ne mislim bukvalno bez para, već je svima bilo jasno da nećemo dobiti sve što nam piše u ugovorima".
Ipak, nije bilo za očekivati od svih da kažu...
"Ono što bih sada izdvojio su stranci. Koliko sam puta pričao sa njima... Ne znam kako bih se ja poneo u nekoj drugoj državi da me ne isplaćuju, da imam takve probleme i da posle cele te polusezone potpišem da neću tužiti klub. To samo govori koliko su oni bili uz ekipu i nisu hteli da remete atmosferu. I Pečnik i Kelhar, Dauda, Onjilo... Svi", rekao je Ninković.
"Hvala im. To vam govori o tome kakvu smo atmosferu imali".
Malo toga vi stariji igrači niste radili, pa ste tako i skautirali i lobirali i menadžerisali. Konkretno, Mijailović i ti ste insistirali na dovođenju Mrđe, koji je na kraju bio golgeter šampionata.
"Hvala Bogu pa je dao 20 golova, da je dao tri ili četiri, danas bi svi osuli paljbu po Džoniju i meni što smo insistirali. Ali, ono što sam u finišu priprema video je da nam baš takav treba. Mrđu znam, igrali smo u reprezentaciji, i iako je imao dve teške povrede, znao sam da osećaj za gol koji dečko ima ne može da izgubi. Znao sam da će mu biti potrebno neko vreme da se vrati, ako se sećate on je u početku bio na klupi, čak je trener imao i neke nedoumice da li uopšte da bude u 18 ili ne", prepričavao je početak sezone.
"Ali, to je bilo normalno posle teške povrede. Bilo mu je potrebno vreme i ja sam to znao. Nikad nisam sumnjao da Mrđa jeste ono što jeste, zato smo Džoni i ja tražili da ga dovedu".
U više navrata pomenuo si Džonija, tj. Nikolu Mijailovića. Kakva je njegova uloga bila?
"Na terenu ili van njega?", uzvratio je Ninković sa osmehom i zapravo pogodio suštinu našeg pitanja.
"Igrao je dugo 'preko'. Došao je u klub u kom stvari nisu kako treba i to je mogao da primeti, za razliku od igrača koji su možda već nekoliko godina tu i koji su se na to navikli. Na kraju, i meni su neke loše stvari postale već normalne posle dva, tri meseca... On je imao neverovatnu potrebu da menja na bolje, dok sam ja posle određenog vremena odustao i rekao mu: 'Džoni, daj da se skoncentrišemo samo na teren, vidiš da ne možemo na sto strana... Gubimo energiju i koncentraciju', što se negde i videlo u našim igrama...", govorio je...
"Ali, on je nastavio to da radi i vukao je i mene... Imali smo preveliku želju da to sve bude kako treba, iako neke stvari nisu mogle i ne mogu da se promene preko noći".
Ipak.
"Sigurno da je nama saigračima bio potrebniji na terenu, iako je radio sve i svašta. Mnogo je bio bitan na terenu".
Biševac i Luković? Nije bilo nemoguće da dođu na zimu, navijači ih očekuju sada.
"Pričao sam i sa Bišketom i Lunetom, oni zaista imaju želju da se vrate, ali imao sam i ja, pa nisam mogao sve dok mi nije istekao ugovor sa Dinamom. Lunetu je istekao, Bišketu još nije. Ne sumnjam da žele, ali moraju ljudi da shvate neke stvari... Oni su igrači u godinama, nalaze se u poslednjoj fazi karijere. Imaju supruge, koje se takođe nešto pitaju", rekao je i naveo sopstveni primer.
"Evo, ja sam imao problema sa ženom povodom odluke da se vratimo u Srbiju. I to nije bila šala, kao što si došao u Zvezdu, nećemo pričati dva dana... Ne. Stvarno sam imao problem, ali je ona negde shvatila koliko sam to želeo. Tačnije, tek je sada shvatila. Nije joj trebalo mnogo...", rekao je sa osmehom.
Koliko ti je značilo mogli smo da vidimo u trenutku kada su te savladale emocije, sa ćerkicom u naručju.
"Dobro... Suze su posledice svega što se skupljalo u meni tih godinu dana".
Da li je ostalo energije za još godinu dana?
"Razmisliću dobro ja o svemu, a prvo ću popričati s ljudima iz kluba, jer ne želim da radim nikome ništa iza leđa i mnogo će zavisiti od toga koja ekipa bude ostala tu za narednu sezonu", rekao je i dodao:
"Videćemo šta će biti u narednih par dana... Ne samo ja, već i ostali igrači".
U kojoj meri bi konačna odluka oko licence mogla da utiče na vas igrače?
"Lično, mislim da neće mnogo uticati. Pričao sam mnogo sa saigračima i svi imaju neverovatnu želju da ostanu u klubu, ali je većina njih tu na 29, 30, 31... Tu smo, u godinama kada možemo da odradimo još neki dobar ugovor, da uzmemo još neki dinar. Treba i to razumeti", ponovio je i nagovestio šta će biti presudno posle sezone u kojoj je većina igrača igrala za mnogo manje novca od onoga što je potpisano.
"Mislim da će više od licence uticati to kakvo će biti stanje u klubu. Ako bude ovakvo, iskreno, ne mislim da će neko od iskusnijih igrača ostati", slegao je ramenima.
Potom je sam dodao...
"Ali, šta god da bude, hoću da kažem da Crvena zvezda ima mnogo mladih i perspektivnih igrača kojima bi trebalo pružiti šansu, postepeno, sistematski... Zvezda je takav klub da ne može da 'trpi' mlade igrače predugo. Ako krene po lošem, ćao, nema te. Potrebno je napraviti spoj mladosti i iskustva da bi i oni mogli da nauče ono što je potrebno, a da sklone ono što ne treba".
Odakle smo počeli, tu ćemo i završiti. U oktobru si nam rekao ćeš otići ukoliko na kraju sezone budeš video da nisu svi u klubu radili na tome da se osvoji titula, da nisu svi imali isti cilj. Da li su se stvari popravile u odnosu na tada?
"Jesu. Nije bilo svađa, nije bilo scena kao jesenas, predsednik Dragan Džajić je bio uz ekipu sve vreme. Pred svaku utakmicu je dolazio i bio je tu na svakom prvom treningu posle utakmice. Bilo je mnogo bolje nego ranije, ono je bilo baš ružno. Na kraju je bilo sve zaista dobro..."
Ako je ovo tvoj poslednji dolazak kod nas u svojstvu igrača Crvene zvezde, po čemu misliš da ćete pamtiti navijači?
"Sigurno će me pamtiti po tome što sam došao u ovako teškom trenutku. Mnogi me pitaju kako sam zadovoljan igrama, ja o tome nisam hteo da pričam, ali evo kažem - uopšte nisam zadovoljan kako sam igrao ove sezone! Da sam bio negde drugde, bio bih jako razočaran. I u Dinamu je bilo tako, odigraš lošu polusezonu, uzmeš titulu, ali ti bude krivo, jer ni je to to... Ovo je prvi put da uopšte nisam zadovoljan kako sam igrao, a da sam iskreno srećan".
Dodao je...
"Toliko sam želeo tu titulu i ništa mi drugo nije bilo bitno. Znao sam da će biti teško i kad sam dolazio. Paradoksalno, francuska liga je mnogo jača i kvalitetnija od naše, a ja sam prošlog proleća igrajući za Evijan, za polusezonu imao mnogo bolji učinak nego u celoj sezoni igrajući za Zvezdu. Ovde, kod nas. A, srpsku i francusku ligu ne možemo da poredimo. Tako je, kako je... Ostaće upisano da smo uzeli titulu, a to kako sam igrao... Pričaće se još dva, tri dana. Verujem i da će me ljudi pamtiti po tome, što sam došao kad je bilo teško", završio je Miloš Ninković odgovor na poslednje pitanje u intervjuu, a onda potvrdio da ima vedar duh i našalio se na svoj račun...
"To je, zapravo, jedino po čemu će me pamtiti...", rekao je sa osmehom 29-godišnji Beograđanin.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija
Mislite da će biti lako? Neće! Savo Milošević zna da će se Partizan mučiti do kraja godine