Zastava "Velike Albanije" koju je bespilotnom letelicom iz VIP lože "vozio" brat premijera Albanije Orfi Rama, osim karte države koja, osim u snovima albanskih nacionalista, nikada nije postojala, imala je još neka obeležja.

U vrhu je ispisan datum "28.11.1912", važan u istoriji Albanaca jer je tada državni ćata u Osmanskom carstvu Ismailj Ćemali, zajedno sa nekoliko istomišljenika proglasio "Deklaraciju o nezavisnosti Albanije".

Ćemali, čiji je portret prikazan na spornoj zastavi sa leve strane, je 1913. godine, kada je nastala albanska država čiji je privremeni premijer bio, poželeo da se proširi na deo Balkana, tj na teritoriju Srbije, gde su, kako je tvrdio "Arbanasi oduvek živeli".

Tako su te 1913. godine počeli veliki oružani sukobi na teritoriji koju je Srbija smatrala "oslobođenom" (od Osmanilija), a Albanci "okupiranom". Ćemali je tajno pomagao ustanike i tako postao prvi čovek koji je konfrontirao novostvorenu Albaniju i Srbiju, a što je dovelo do velikih ljudskih žrtava, materijalnih razaranja i izbeglica.

Sa druge strane sporne zastave je figura Ise Boljetinca, odmetnika i vođe albanskog gerilskog pokreta, najpre protiv Osmanlija 1910, a potom i protiv Srbije.

On je u proleće 1913. je poveo 12.000 naoružanih "kačaka" i zajedno sa bugarskim oficirima i zaostalim turskim korpusom, zaposeo Debar, Ohrid i Strugu, u isto vreme kada su albanski emigranti sa Kosova zaposeli Ljumu, opkolili Prizren i zauzeli Đakovicu.

Boljetinac je bio odgovoran i za otimanje zemljišta koje je pripadalo manastiru Visoki Dečani, no činjenica da je učestvovao u deklasiranju nezavisnosti Albanije, te da je tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata predvodio gerilski pokret u ogorčenim borbama protiv vojski Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, a potom i protiv vojski Austrougarske i Bugarske, od njega je stvorilo nacionalnog heroja, što je 2004. i zvanično potvrđeno "Orednom Heroja Kosova" koji mu je posthumno dodelio Ibrahim Rugova.