"Za brak se pripremamo godinu dana i više, ali u razvod ulazimo potpuno nespremni. Zbog toga ispaštamo ceo život", piše na koricama  knjige "Ćao amore - Kako da se razvedete bez previše bola" Milene Stojković.

Odmah smo se zapitali - kako se to priprema za razvod i zašto je neko uopšte došao na ideju da napiše knjigu o razvodima?

 "Dvadeset godina živim u Rimu, bavim se porodičnom medijacijom kako bih pružila pomoć parovima koji žele da spasu narušen odnos, ali sam primetila da ne postoji odgovor na potražnju za nekim organizovanijim vidom pomoći osobama koje, na kraju, ipak reše da se razvedu. S obzirom na to da je razvod vrlo kompleksan proces, udružila sam više profesionalaca iz različitih oblasti koji zajedno mogu da pomognu onima kojima je brak u krizi. Tako sam okupila psihologe, seksologe, psihoterapeute, medijatore, advokate, i napravila sam prvu evropsku Agenciju za planiranje razvoda 'Ćao amore', ali i knjigu", rekla nam je Milena Stanković, inače rođena Beograđanka, diplomirani sociolog.

Vi i mirite i razvodite supružnike. U čemu ste uspešniji?

"Zajedno ostane oko 20 odsto parova koji su nam se obratili za pomoć i ja sam zadovoljna tim brojem zato što svi naši klijenti dođu sa idejom da je gotovo i da njihvom zajedničkom životu više nema pomoći. Međutim, mi uvek prvo pokušamo da ih pomirimo, da saznamo razloge njihove odluke da se razvedu."

Zašto je razvod tako komplikovan da nekima treba pomoć?

"U tom trenutku nam se čini da nam se u prašinu pretvaraju mnoge stvari koje čine naš život. Razaraju se neke tačke koje su nas činile usidrenim, a u isto vreme treba da se bavimo emocijama, finansijama, pitanjem stanovanja, reorganizacijom svakodnevnog života koji je imao određeni ritam, treba reći deci da mama i tata više ne žele da žive zajedno, a još ako ste bračni supružnik i vi istovremeno i poslovni partneri, sve je komplikovanije. Ako odete u sud i kažete da želite da se razvedete, niko vam neće ponuditi ništa više osim spiska potrebnih dokumenata i uplatnica za takse."

U Srbiji nema agencije koja nudi pomoć oko razvoda, zato nam recite šta je prvo što onaj ko je rešio da se razvedem treba da uradi, kome da se obrati?

"Ukoliko je ravod zajednička odluka oba bračna druga, onda je reč o sporazumnom razvodu. Ako mogu da se dogovore o svim tačkama koje su važne za njihov razvod, što je obično nemoguće, onda sami sastave predlog razvoda koji će sudija odobriti ili ne. Mnogo su češći slučajevi kada bračnom paru treba advokat, ili čak dva, što je najskuplja varijanta. Računajte, takođe, i na sudsku taksu, koja je u Italiji 400 evra.U Srbiji je manje."

U Srbiji advokati te usluge naplaćuju najmanje 150 evra, a sudske takse se kreću od 2.660 dinara za tužbu za razvod braka, ili 1.950 dinara za sporazumni razvod. Šta nam još, osim novca treba? Kako da se pripremimo za razvod, da bi nas manje bolelo?

"Tako važnu odluku ne možemo da donesemo za nekoliko dana. Moramo predvideti koje su posledice, uzeti u obzir podelu imovine, kome će pripasti deca, koliku alimentaciju bi sud mogao da odredi. U tim situacijama ljudi su, uglavnom, kao muve bez glave i rade stvari zbog kojih će se kasnije kajati. Obratite se psihoterapeutu koji će se baviti vašim emocijama, pre svega će biti od koristi ako imate decu."

Da li je istina ili izgovor, kada neko kaže da je i dalje u braku samo zbog dece, na primer?

"Ljudi se boje promena, boje se da skoče u prazno, mada razvod može mnogo dobrog da im donese, ali oni to još ne znaju. Taj strah nas tera da prihvatimo nešto što već godinama nije dobro, spremni smo čak i nasilje da trpimo. Tada ličnu nemoć pravdamo decom, novcem... Velika je ekonomska kriza svuda u svetu, a brak je ipak, kakva-takva, sigurnost. U Italiji, mnogi razvedeni muževi su novi socijalni slučajevi koji su ostali bez stana, bez novca ako sud odluči da veći deo prihoda odlazi na alimentaciju, što je čest slučaj jer zakon štiti razvedenu ženu, s obzirom na to da Italijanke u prošlosti nisu radile, bile su domaćice, bez primanja. U Srbiji je, ipak, drugačije."

U Srbiji mnoge razvedene žene sa decom postaju socijalni slučajevi, a uz to su, često, i anatemisane u društvu.

"I u Italiji je do skoro bilo tako. Ja iz tih razloga nemam tablu na ulici ispred ulaza u moju agenciju, jer mi se učinilo da se ljudi ne osećaju prijatno ako ih neko gleda dok zvone na vrata na kojima piše - 'planiranje  razvoda'. Ali, vremena se menjaju, razvoda je sve više i u Italiji i u Srbiji."

Šta posle razvoda? Koliko vremena je potrebno da se "stane ne noge"?

"To je individualno i zavisi od toga koliko je osoba spremna da se prilagođava promenama. Pate i ostavljeni i oni koji ostavljaju. Mada, partner koji ostavalja uglavnom već ima spreman projekat za budućnost, često već i novu osobu sa kojom tu budućnost planira da gradi. Ali, onaj koji ostavlja može da oseća grižu saveti koja će ga pratiti celog života, najpre zbog dece sa kojom se više ne živi pod istim krovom."

Koji simptomi nam govore da patimo predugo i da nam treba stručna pomoć?

"Koliko dugo ćemo patiti manje je bitno od intenziteta bola. Neko tuguje i pet godina, ali za sve to vreme ide na posao, podiže decu, ima čak i nove ljubavne partenere, dakle uspešno se vraća u društveni život kao pojedinac. Međutim, ako sve to nije moguće i ako kao roditelji, na primer, više ne funkcionišemo dobro, to je signal da nam treba pomoć psihoteraputa."

Da li postoje mehanizmi koji mogu da nam pomognu da se brže oporavimo nakon razvoda i nastavimo dalje sami?

"Teba se organizovati, naterati sebe, čak i kada vam nije do toga, da se posvetite svom hobiju, sportu, prijateljima. Radite sve osim da sedite sami kod kuće ruku punih maramica kojima brišete suze. Shvatite da vi niste samo ostavljeni muž ili ostavljena žena, već mnogo više od toga: poslovni čovek, socijalno biće, roditelji pre svega. Ok je da se isplačete, a onda kažete - dosta je bilo, sada ću da bude dobra majka ili dobra ćerka, uspešna na poslu..."